sama sam...
moje misli, moju dušu, niko ne čuje...
ni otac, ni majka, ni brat, ni sestra...
niko...
molila sam se da ti nisi gluv...
čak si mi i davao znake da me možda ipak kadkad čuješ...
ali nije tako...
i to je ono što me najviše boli...
što si mi dao nadu...ali lažnu...
i pričaš sada koješta,ali gle čuda,ja sada tebe ne čujem... kao da si na mute...
slepa sam i gluva za tvoje reči...
tako je sve ljigavo i prljavo...
gnjidasto...
jer se toooo...liko puta ponovilo...
a ja sam se nadala...
jer sam želela da me neko čuje...
ali sada...
sada sam svesna (ponovo) da sam sama...
i ok je to...
ne boli me to saznanje, već pokušaj da me ogrneš u taj ljigavi plašt, koji mi se tako gadi da toga nikada nećeš ni biti svestan...
imaš svoje verzije,svoje priče,a ja znam samo jednu : OSTAVIO SI ME SAMU!!!
i to je TO!!!