Ethnic cleansing III deo
Јован Цвијић
О исељавању босанских мухамеданаца
"Књижевни гласник", 16. јуна 1910.
4. Једнога јутра у априлу ове године дошао сам из Пазара или Јениџе-Вардара у јужној Македонији на железничку станицу Топчин да ухватим воз који иде од Солуна за Београд. Изненади ме кад на станици угледам једног средовечног Босанца са булом. То није правац у коме се они сада крећу; они иду обрнуто од Београда Солуну. Чим сам га српски ословио, он се за мене привезао. То је збиља мухаџир који се враћа у Босну. Иселио се са женом и четворо деце пре двадесет година, и био је имућан. Деца му умирала и зато је мењао места по јужној Македонији. Напослетку је остао и без деце и без игде ичега. Морао је радити као аргат и допирао је тако до Цариграда. Био је још сачувао речитост Босанаца, и представио ми је живо и са сузним очима не само материјалне невоље, већ и онај дубоки бол, који туђина и заблуда у човеку остављају. Тај зна да су Турци, прави Турци, нешто сасвим друго но што је он и да он с њима нема ништа друго заједничко, осим вере. Њему је сада јасно да смо му ми ближи но Османлије. Овај пропали човек враћа се у Босну да тамо само умре, и то на наваљивање своје жене, која плаче за својом кућом двадесет година. Узда се у сроднике, који су у Босни остали. Кад би било по његовој вољи, он се не би враћао, јер не може од стида и срамоте. Кад сам му напоменуо да другима у Босни говори да се не селе и да им несрећу на себи докаже, он се само ударао по глави и викао: тврде босанске главе неће послушати; и мени је говорено, па нисам веровао.
*
1. На Балканском Полуострву, има привременог и сталног исељавања, и мотиви су по правилу економски или мотови личне и имовне несигурности. Познато је нарочито како се Грци и Цинцари разилазе по свету ради зараде. За многе српске и бугарске крајеве карактеристична су печалбарска кретања, при којима они знатан део године проводе као радници различних занимања у појединим балканским државама, у Румунији и другим земљама. Изузевши Србију, из свих балканских земаља се знатне народне масе крећу ради зараде у Америку. При свим тим кретањима један део остаје у области нове зараде, дакле дефинитивно се исели.
У неколико су слична са овима исељавања која се непрекидно врше из европске Турске у слободне балканске земље, Србију и Бугарску, много мање у Грчку. У Бугарску долазе Словени из Македоније и једренског вилајета, а у Србију Македонци и Срби из Старе Србије и новопазарских крајева. Последња миграција је у почетку стварања Србије достигла највишу меру, и досељеници из Старе Србије, сеничког и новопазарског краја са досељеним Босанцима, Херцеговцима и Црногорцима чине преко 2/3 становништва западне Србије.
Ове миграције су проузроковане поред економских и националним мотивима и тежњама за својим слободним земљама.
Међутим и исељавања Османлија и Грка из Бугарске, која су се вршила за последњих 30 година изазвата су мање економским узроцима, много више психичким стањем, а често су насилне миграције. У Бугарској има још преко пола милиуна правих Турака, ма да су се од ослобођења Бугарске непрекидно селили у европску Турску и Анадол. Познато је последње насилно растеривање Грка из Бугарске, извршено пре 3–4 године. Тада се иселило око 40.000 душа у Грчку и насељене су поглавито у Тесалији; највећу махалу вароши Ларисе основали су ти Грци и назвали је Филипополис (Пловдив), јер су махом из пређашње Источне Румелије.
Овом градацијом долазимо до исељавања