Pod zastavom Avatar Pressa i sa etiketom Apparat, stiže Warren Ellisova grafička novela Frankenstein's Womb. Kao i ostale Apparat novele, ni ova ne donosi priču koju biste očekivali od Ellisa, ali ponovo pokazuje koliko je on zapravo u stanju da se uhvati u koštac sa bilo kakvom temom i istu pretvori u novelu itekako vrednu pažnje.

Ne toliko duga (ni zahtevna) priča je koncentrisana oko Meri Volestonkraft Godvin (buduca Šeli) iz mlađih dana i njenog proputovanja po Nemačkoj, par meseci pre no što je napisala "Frankenštajna". Meri, njen budući suprug i polusestra zastaju upravo ispred zamka Frankenstein, i Meri, koja inace ima strast prema evropskim zamkovima, ulazi da razgleda. Tamo sreće Monstruma, koji je dalje dikensovskom šetnjom kroz prostor i vreme, i "edukacijom" (skoro murovskim) konceptima alhemije, života i smrti, provlači kroz svoj, ali i njen život. Njihovi dijalozi su od samog početka tečni i koncizni, kao da se znaju celog života, kao da su dva aspekta iste osobe (što se pomalo vidi i u kadriranju), bez nekih izleta u pompezne monologe i uplitanja u nespretno upoznavanje sa istorijom jednog ili drugog.

Nekako stičemo osecaj da je Ellis posvetio prilično vremena istraživanju tematike, ali i načinu na koji će da izloži svoju priču čitaocu, na kraju krajeva, ipak se na svakom koraku "čuje" njegov upliv. Ako ništa drugo, imamo Persi Šelija, personifikaciju kiselog cinizma koji odlikuje i većinu Ellisovih "standardnih junaka".

Crtež je donekle romantizovan, ali balansiran odsustvom boje i opštom sumornom atmosferom zidova zamka, koja stvara utisak da se akteri kreću jednim dugim pravolinijskim hodnikom bez preterane smetnje od strane prozora ili nameštaja ka nekom konačnom, zaista bitnom vrhuncu i zaključku. Crtež na trenutke takođe podseća na grafike starih majstora, što mu daje još jednu dimenziju kvaliteta.

Frankenstein's Womb
ili
Frankenstein’s Womb (Mirror)