provincijaka post 1
istinita priča i kada bi samo poekad uonih tridest dana koliko je trajalo seli onako zaljubljeni , za sto nekog zadimljene provincijalnog bara - i kada bi u pauzi neke pesme, neke izgubljene pevačice, hteli nešto da kažemo o sebi - pevačica bi opet zakričala - boli glava - Tvoja ruka potražla bi moju i nežno prošetala dlanom . Idemo van Molim te Nije ovo mesto za nas blag pogled .... vani je bilo toplo ....mesečina, dugo smo i polako šeteli pored Morave vidiš kako je to čudno ti iz velikog grada ja iz provnicije i spojla nas želja za novim viđenjima sveta spojiše nas tačke ašov lopata ....
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara ( 0 ) | Pošalji komentar
iako bilo je davno sećanja ne blede, blede nam samo lica snena - Znam samo da htela je da joj oprostim, što dugo ništa ljubila nije, a njeno lice i sada ga gledam samo se onak bajkovito smeje!
Dok ova slova umjesto ruku
grle te nježno u mraku
po vjetra huku u tvoje prozore
šaljem ovu poruku
ti oko moje čuješ li sada
pjesmu što srce ti poje
ne brini ništa što je u njemu
uvijek je bilo tvoje
oblaci tmurni kada se dignu
i svijetlost kada ti obasja lice
ja ću bit s tobom i ljubiti ću te
o! moja slatka princezice
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara ( 2 ) | Pošalji komentar
iako bilo je davno sećanja ne blede, blede nam samo lica snena - Znam samo da htela je da joj oprostim, što dugo ništa ljubila nije, a njeno lice i sada ga gledam samo se onak bajkovito smeje! A govorili su o njoj svašta A ona sasvim obična sasvim bila Tragam za svojom zvijezdom sreće mislim na vas stefanelli
Da puno pije da svašta mašta
Da grudi su joj vrelo milosti bile
Da usne su se puno put ljubile
Pomalo maštala pomalo snila
Razuzdanost nebeskih tijela
Samo usamljene duše prati
Srce pati...
Čime se to baviš
Pitala me je Lana
Dok sam mirno
Promatrao osute horizonte
Da ti pogledam u dlan
Rekla je samo
Veličanstvenost divlje ruže ...
Njene čizme ...
Kao rukavice boksačke
Obješene o moje noći
Kao ...knjiga...
Kao roman od korica do korica
Pročitan
Sad mi je Lana
Svaki dan
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara ( 0 ) | Pošalji komentar
Ostajem za,ma ostajem za stalno i idemo dalje kao što rekosmo pred nama su dani zajedništva u svemu u"volji i u nevolji" nezamarite mi zbog raspada sustava znate dogodi se to nama svima a onda ugledamo svetlo na kraju tunela Želim vam sve najlepše i čitamo se a za početak jedna pesma za jednu devojku - pomalo čeznutljiva ali istinita 25.10.2007. Budući je ova stranica, ovaj blog , kćerka nekih pet ili šest transformacija mojih ne mirnih transformacija , neke od pesama sam ipak sačuvao sam za vas Govoriš li ti... još moje pesme Bio sam siguran da proći Sad tužan idem lutam bez cilja Gledam te kako odlaziš s drugim I razdragana trčiš vlatima Oblačim tugom sve svoje noć 21.4.2007 Noć suza radosti i snova Nišava Kao da i sama zagonetnost, tvoga pogleda Zvezdano nebo nad Beogradom U pukotinama zvezdana sjaja Sretan do beskraja Voleo bih, uvek sa vama stefanelli
Mlada djevojka
Ti njeni krugovi
I upadljiva kretnja bokova
Sjever i jug bi pomirili
Krajne paradoksalna pomisao
Krajnje izazovna rečenica
Starozavjetna mudrost u očima
Čar
Sjena i uspomena
Skrivenih ispod oboda šešira
Koliko ljepote
Koliko nemira
A umjela je da voli
Da ljubi
Da grli
Plave bisere noći da gubi
Mnogo njih voliše Lanu
I mnogi želješe usne njene
A one ljubile
Samo mene
ne! ja sam kriv za sve
Ulicom pustom dok koračas sama
Znam da se pitaš voljena moja
Što se dogodi među nama
Da će košava odneti sve
I nadao se, ljubljena moja
Čvrsto verujući u naše sne
Dunav mi prijatelj
Nisam baš sam
Za oprost molim srce tvoje
Za ljubav tvoju sve ću da dam
Cipelice u travi
Anđeo sreće neka te prati
Meni u srcu... onako teško
Prolaze dugi noćni sati
Zemljom ih veselo prosipa veče
To tvoja draga, bila je nekad
Prolaznik mjesec tiho da mi reče
Suzama kitim jutarnje sjene
Ti tvoji osmjesi
Poljupci nježni
Bili su nekada dio mene
Lutanja beskrajem večeri
I tiha molitva svetosti
Neba
Da mi te vrati
U suze si mi utkana
U dušu upletena
Ej !!!procvala noć nad ovim gradom
Tiho u snove njene - snovi
I mazi uvojke kose snene
Poljupcem vrelim nježno dotakni
Usne te što ljubljah
Umesto mene
I molim ti se ti se svetosti neba
Da mi je vratiš
Srce je treba
Po Bogu i po svesti
Pohodi odaje srca mog
U suton
Na obalama niskoga predvečerja
Pored Nišave
Pevači ulični
Anđele moj
Pesmama svojim... diraju
Ozarenost zamišljene putanje po kojoj
Životom ću da te volim
Ma zaboravi svjet sitnih duša
Koji bi suza da ti se napiju
Da zlobom rastu do neba
...moje te srce treba
Moja samoća, skrivena grudima
Ćuti
iskrice i
sluti najzad
Zvezdano nebo nad Beogradom
Zvezdice
Te moje verenice
donose - radost i osmjeh
na bledunjavo lice
Ti si moja zvezdica sjajna
Zlatan trag osmjeha ljubio
Naša utvrada ...
Tiho spava
Tu ispod neba noćnoga plava ...
I bijeli kamen na kom smo sjedili
Okovan željama
Mislim sada plače
Samo dah sumorne jeseni
U meni rumeni
Kao šipak zrije
Zaboravio ti kazati
Bio sam sa tobom sretan
Mlad mjesec dodirivao te
Nemirne vlati
I nestajao
U vatri tvoga tijela
Gorio
Da!!! Neka bude kćerka govrila si i smješila se
A kako ćemo je zavati
O!Kako je to lijepo...
Nežno me grlila u
Pukotinama zvezdana sjaja
I nestajala sva u poljupcu
Volio sam te
Voleo do beskraja
Bog mi je svedok ….
Između nas samo hiljade reči
I daljina
Koja boli oboje
Daljina koja obzorja boji
Nekom drugom bojom
Možda čak i
Bojom bojazni da ćemo povrediti istinu
O nama
Tako bi voleo da si ovde pored mene
ili čak ikreno da sam tu
Pa da naslonjena moje srce promatraš zvezde
Na nebu i da se smeješ
Baš onako dražesno
Kao što se smeješe
Ona devojka na relaciji Niš Beograd…
Ali ne mogu...
Sve što mogu da ti dam je reč
U kojoj ćeš prepoznati
Moje srce i dušu
Reč u kojoj ćeš prepoznati sebe
Voleo bih,kako bih voleo
Bog mi je svedok ...
Između nas samo hiljade reči
I daljina...
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara ( 1 ) | Pošalji komentar