10.5.2011 - Usamljena
Uvek sam bila usamljena. Doduse, imala sam mnogo drugarica, koje su uvek trcale za mnom, ne znam zasto, mozda zbog mojih petica ili mozda zbog para koje su mi davali roditelji, ali ja nisam htela da se druzim sa njima. Uvek sam volela da budem sama, i na velikom odmoru, i na familijarnom okupljanju, stalno. To je pocelo da mi smeta tek negde u 3. razredu, pocela sam da se druzim sa svima i svi su to rado prihvatili. Cini mi se da su se druzili sa mnom samo iz koristi, kad skupljamo pare da kupimo neki sok i grickalice obicno sam sama placala ili kad je neki kontrolni svima sa pomagala, oni su bili srecni , ali ja ne. Zelela sam da upoznam nekoga , ko ne zna sve o meni, nekoga ko hoce da se druzi sa mnom zbog mene, ali to je bilo tesko. Moji takozvani "drugari" poceli su da se ljute na mene kada im ne pomognem ili kada necu da castim , sto mi nije smetalo,a kada su uvideli da mene i nije preterano briga da li cemo se druziti ili ne , pokusali su sve da vrate na staro i ja sam prihvatila tu igru. Mozda je to i bila moja greska. U 5. razredu pocinju problemi u mojoj porodici na koje ja nisam obracala paznju, roditelji se ponekad moraju posvadjati, zar ne? Ali to nije bilo ponekad, svadje su bile sve cesce, obicno su se svadjali zbog para, ali meni nista nije falilo. Posto su bili u svadji, takmicili su se ko ce mi dati vise para , tako da sam tad imala vise drugara nego ikad. Te svadje nisu uticale na mene, u mom svetu sve je bilo, pa skoro kao i pre, castila sam, radila kontrolne i imala sve petice, ali jedno jutro je sve preokrenulo... Subota ujutru, odmaram od skole uz televiziju, roditelji se nesto svadjaju u njihovoj sobi, ne obracam paznju, mobilni mi samo vibrira ("drugari" ocekuju da krenem sa njima na izlet), odjednom ulazi majka u sobu i place. Trebalo mi je bar pet minuta da je primetim (verovatno zbog tv-a), pitam je : Sta je bilo? , a ona ladno :Razvodimo se... To je bio moj najveci sok u zivotu, kraj skolske godine blizu, a oni se razvode. Mislila sam : Proci ce ih to. , ali nije ... Tog dana su dosli mamini roditelji i policija, bila sam prestravljena, nisam znala sta se desava, samo sam cula: Hoces li da ostanes ovde ili da ides sa mnom? . Ja i brat smo otisli sa majkom u Bosnu, tamo mi je bilo tesko, danima nisam spavala, nisam ni izlazila iz kuce. Bilo mi je mnogo tesko, moj brat nista nije ni primetio, bio je mali, navikao je da za raspustu dolazimo u Bosnu, stalno se igrao i bio je nasmejan. Nisam mogla da shvatim kako je on toliko srecan, mislila sam da nema srca, onda sam shvatila da on uopste ne zna sta se dogadja. Meni je bilo sve gore... Mama se zaposlila, otac je dolazio kad god je mogao i donosio para, kao da mi je tad bilo stalo do para, brat nista nije znao. Cula sam da cemo ici u Bosnu u skolu i to me je dotuklo, zakljucala sam se u sobu i izlazila samo u WC, ali da me niko ne vidi. Majka je uspela da me presretne i pitala me je sta zelim, samo sam rekla : Moju kucu ... Tada sam plakala najvise u zivotu. Pustila me je da se vratim u Srbiju i povela sam brata. Pocela je skolska godina, "drugari" su bili isti, ali ja nisam. Popustila sam u skoli, htela sam da ih kaznim sto su mi to uradili, ali ispostavilo se da sam kaznila samo sebe. Ubrzo su se razveli, ja nisam ucila, nisam isla na folklor, nisam trenirala ni karate ni kosarku, sve mi se smucilo.Zelela sam samo jedno.... PORODICU. Tih dana su se razveli i roditelji jedne moje drugarice, videla sam da prolazi isto sto i ja, htela sam da joj pomognem da izadje iz toga, da nastavi dalje, ali nisam mogla. Trebala sam da krenem od sebe, da sebe izvucem i svega toga, da krenem dalje, ali nisam mogla, nesto me je zaustavljalo. Ubrzo smo postale najbolje drugarice. Nije me iskoricavala, imala je sve sto i ja. Odmore smo provodili u ucionici, obicno sedeci u nekom cosku i slusajuci muziku. Vracala sam se na staro. Nisam htela da nastavim sa treninzima, sto je moj tata prihvatio, umesto toga moja drugarica i ja smo odlucile da se upisemo da odbojku.Bilo je prelepo, imale smo treninge dva puta nedeljno, pocele smo da se druzimo i sa ostalima, pocela sam da vracam moj zivot. Niko vise nije mario za novac ili test, samo smo se zabavljali. Mamu sam vidjala jednom mesecno, posle je prestala da dolazi, nije mi smetalo , dok nisu poceli neki ruzni komentari o mojoj majci. Nije me bilo briga. U tom periodu sam upoznala svog prvog decka, svidjao mi se, ali bila sam u vezi sa njim samo zbog drustva. Nije mi prijao poljubac niti zagrljaj. Zelela sam da budem sama. Raskinuli smo , osecala sam se usamljeno , pa sam nasla drugog. Sa tim drugim sam bila jos usamljenija, nije bilo onih osecanja, nije bilo NICEGA. Dosao je i treci i cetrvti, otprilike kad god raskinem, posle mesec dana bih imala drugog. Nisam znala kako da se smirim, pocela sam da se povlacim u sebe. Bila sam USAMLJENA. Mada ta usamljenost mi je prijala. Opet su poceli komentari o mojoj majci. Znam da je nisam vidjala, ali sam mislila da je sve to laz. Ispostavilo se da nije, to me je na neki nacin i unistilo. Mislila sam da je zivot bezvredan, da je moj zivot jedno obicno govno. Pomisljala sam na najgore, ipak nije mala stvar, kad ti se majka uda i ocekuje dete, a ti ne znas nista o tome. Nisam imala hrabrosti nista da preduzmem, osim da sve kazem tati. Tata nije imao bas mnogo razumevanja, rekao je da zboravim na to, da ako sam mogla dve godine da zivim bez nje da to mogu i dalje, ali nisam mogla. Okrenula sam dobro poznat broj, javio mi se poznat glas. Tada je sve isplivalo iz mene, sve sto sam drzala u sebi dve godine, spustila sam slusalicu i osetila olaksanje, koje nije dugo trajalo. Osecala sam krivicu, ipak je ona moja majka. Nisam znala sta da radim , trebao mi je neko. Tada sam upoznala jednog divnog momka, bio je divan, prvi puta sam osetila one leptirice u stomaku, bio je tu da me saslusa, prijao mi je njegov zagrljaj, njegov poljubac, zelela sam da traje vecno, ali... Uvek ima onih pakosnih ljudi, uspeli su da nas rastave, opet sam postala usamljena... I sad evo guram nekako ovaj 7. razred, ocene su odlicne, imam mnogo drustva, ali sam usamljena , mnogo sam usamljena... Ne znam kako cu izgurati sve ovo, ali boricu se do kraja, pa makar sama. Samo imam jedno pitanje..... DA LI SAM JA KRIVA ZA SVE?

Komentara ( 2 ) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link


O meni

neka moja razmisljanja i stvari iz zivota :)


Poslednje objavljeno
Meni

Prijatelji
Linkovi

    Strana 1 od 1
    Prethodna strana | Sledeća strana