Delfini prepoznaju jedan drugog kao i ljudi. Istraživanje odseka za proučavanje morskih sisara na univerzitetu St. Andrews dokazalo je da delfini dele ljudsku sposobnost individualnog prepoznavanja sebe i ostalih članova svoje vrste. Komuniciraju posebnom vrstom zvižduka, snažno reagujući na zvižduke rođaka i prijatelja, dok zvukove nepoznatih delfina uglavnom ignorišu. Ovo istraživanje vodi novom procenjivanju njihove inteligencije i pokretanju moralnih pitanja o odnosu čoveka prema delfinu.
“Još zanimljivija od toga je činjenica da dva delfina mogu pominjati trećem po imenu”, izjavila je Laela Sayigh, jedna od troje autora rada objavljenog na Nacionalnoj Akademiji Nauka. "Delfini proizvode zvižduke koji, poput imena, jednoznačno identifikuju jedinku".
Zanimljiva istraživanja nad delfinima obavljena su Sarasota Bay, u Floridi. Umesto reprodukcije zvuka pravih delfina, delfinima su puštani sintetizovani zvižduci koji su sadržali karakteristične informacije zvižduka pravih delfina. U 9 od 14 slučaja, delfini su prilazili zvučniku samo ako su čuli karakterističan zvižduk poznatih delfina.
"Činjenica da delfini koriste zvižduke kao referentne signale, tj. kao reči, je veoma zanimljivo otkriće, koje nas podstiče na dalje istraživanje. Delfini koriste te signale kako bi identifikovali druge delfine".
Najpoznatiji delfini na svetu, Ana-Marija Peharda
The Hithchhighers Guide To The Galaxy kaže da su delfini treće po redu najinteligentnije biće na zemlji - prvi su miševi, pa ljudi, pa delfini... I kad je zemlja bila par minuta od eksplozije, miševi su poginuli, ljudi su poginuli, a delfini su pobegli.
Zadnje što je delfin ikad rekao je bilo:
"skvi skvi skiv skiv skvi skiv skiv skvi",
u prevodu na engleski - "So long, and thanks for all the fish!"
Do tog trenutka, Dobbs je bio vrlo zaokupljen medicinskim istraživanjima koje je kasnije napustio i posvetio se zaštiti i osvješćivanju javnosti o životu delfina.Njegov se život pretvorio u istragu i otkrivanje radosti koju delfini unose u život ljudi.
Njegova prva knjiga «Sledeći delfina» iz 1977. govori o Donaldu. Otad je napisao brojne knjige o bliskim susretima i vremenu provedenom sa mnogim drugim delfinima-samcima, poput Percy i Freddy-a iz U.K, Simo iz Walesa, Jean Louisa iz Francuske, Jo-Jo iz Turske i mnogih drugih. «Priča o dva delfina» govori o Percy-u, «Plesati na pesmu delfina» govori o Simu i Fungie, «Putovanje u delfinove snove» je knjiga o Frediu i Jo-Jo.
Mnogo je posebnih delfina-samaca sveta koji su sagradili most između čoveka i delfina i uspostavili zapanjujuće kontakte. Nažalost, mnoge od tih situacija su završile kobno po delfine kao tužna refleksija okrutnosti naše vrste.
Fungie
Uz Fungie je vezana posebna priča koja traje sve do današnjeg dana. Radi se o sazrelom delfinu koji živi u Dingle Bay-u, u Irskoj. Prvi put je viđen na tom mestu 1984. i tamo se dan danas svakodnevno pojavljuje. Fugie voli biti u društvu ljudi, zbog čega je postao turistička atrakcija i posetile su ga već hiljade ljudi s kojima se igrao i plivao.
Sam inicira igre s plivačima tako što im dolazi s leđa i podiže ih u vis. Ponekad nežno dodiruje maske za lice plivača, kao da ih ljubi da bi zadobio njihovu pažnju..
Poznat je i po tome što preskače omanje brodove, a pliva uz one veće i radoznale putnike zapljuskuje kapljicama vode.
Pelorus Jack
Prvi puta je viđen daleke 1888. Više od dvadeset godina je pratio i vodio brodove između Wellingtona i u Nelsona u Novom Zelandu. Kad bi začuo zvuk brodskog motora, pojavio bi se i plivao uz bok ili ispred broda gotovo 20 minuta, vodeći ga u sigurnost luke kroz opasan prelaz. Činilo se da su mu omiljeni bili parni brodovi. Ubrzo nakon što se pročulo za njegove altruistične pothvate, postao je slavan i o njemu su pisale sve novine.
Međutim, delfina je netko ranio puškom sa broda «Penguin» i zato je donesen zakon o njegovoj zaštiti . Od tog je vremene Jack verno predvodio brodove kroz tesnac još idućih 15 godina. Jedini brod kojem više nije pomogao, bio je Penguin, koji se kasnije nasukao i bio uništen. Kako je stario, bio je viđen sve ređe, a na kraju ga više niko nije video.
Gabriel
Delfin je poznat još iz 1814.naročito po brojnim kontaktima koje je uspostavljao naročito s decom. Neko pohlepan je ,međutim, odlučio zaraditi na Gabrielu i odvesti ga u zabavni park u Londonu. Gabriel je uginuo na putu do parka zbog izuzetno strašnih transportnih cimanja .
Nina
1972. godine, otpočelo je prijateljstvo između španjolskog ribara i lokalnog delfina Nine.
Nina je bila poznata kao vrlo druželjubiva i nežna u kontaktu s ljudima. Pravila je društvo ribaru kad bi skupljao mreže s mora , a jednom je prilikom pomogla uspaničenom plivaču ,koji se zamalo utopio; da dođe do obale. Rado se igrala s plivačima, naročito s decom i nikad nije prihvatala hranu. Udaljavala bi se samo na par sati svako popodne kako bi se nahranila i odmorila. Brzo je postala poznata širom sveta i čak je slavni Jacques Cousteau pisao o Nini u svojoj knjizi o delfinima. Negde u to vreme zbog njene sigurnosti je bio zabranjen izlov ribe sa mrežama i eksplozivom. Ipak, samo pet dana posle pronađena je mrtva, verovatno od eksplozije. Lokalni meštani smatraju je heroinom i njoj u spomen podigli su spomenik.
Jean-Louis
Prvi je puta primećen 1978 kad je povukao uže brodića na iznenađenje ribara.
Živeo je u vodama Britanije barem 10 godina, a omiljeno mu je mesto bilo «delfinska stena» u blizini koje je surfovao na talasima. Obično je voleo plivati uz kanue i igrati se skrivača sa plivačima, imitirajući njihov stil plivanja. Uskoro je postao maskota lokalnih ribara i znak dobre sreće. Horace Dobbs je snimio film o Jean-Louisu i učinio ga besmrtnim u jednoj od svojih knjiga.
Najpoznatija tv-serija o delfinu imenom Fliper prikazaivana je 60-ih godina. Serija se bavila prirodom, inteligencijom, igrom i prijateljstvu delfina sa čovekom.
Delfini su sisavci, i nakon 8-11 meseci, ženka rađa mladunče, kojem najpre izlazi rep. Naime, za život delfina, kao uostalom svih sisavaca, neophodna je svetlost, i kad bi najpre izašla glava, mladunče bi se ugušilo do vremena kad bi celo bilo rođeno.
Novorođeno mladunče majka odgura na površinu kako bi po prvi puta u životu udahnulo vazduh. Većina delfina dolazi na svet tekom toplih meseci u godini.
Pri porođaju majka i mladunče budu okruženi ostalim članovima skupine koji čuvaju stražu da bi onesposobili morske pse i druge grabežljivce, eventualno privučene mirisom krvi.Da bi zaštitili majku i mladunče, ostali delfini formiraju zaštitni zid svojim tijelima da bi spriječili napade.Mladunče ostaje uz majku između 3-6 godina, i tijekom tog razdoblja uči o tehnikama hranjenja, o socijalnoj interakciji i životu u grupi.Nakon tog razdoblja, ženke uobičajeno ostaju sa obitelji, a mužjaci često odlaze da bi formirali asocijacije s drugim mužjacima.
Delfini žive u skupinama koje su zapravo vrlo otvorene jer su poznati mnogi slučajevi interakcije delfina iz različitih skupina.
Ukoliko neki od delfina dođe u opasnost i počinje se utapati, ostali delfini mu dolaze u pomoć i svojim telima podupiru telo utapajućeg kako bi otvor kroz koji diše bio iznad vode.
Komentari
Poslao/la pahulja 
Poslao/la Svemirko Ćao!
Poslao/la nenad3606 Poslao/la Anoniman 
Poslao/la gala