Spes, ultima dea

Gledala sam film, jedan od akcionih trilera sa ubistvima u kome ipak dobro trijumfuje, porodica bude očuvana i svi žive srećno i zadovoljno a izvršioca zločina stiže zaslužena kazna. Ne, pitanje koje sam sebi postavila nije zašto neko postaje serijski ubica. Film opisuje skladnu porodicu sa dvoje obrazovanih, uspešnih roditelja i dvoje male dece. Suprug, hirurg, posle operacije kada dete pacijent umre, zapada u depresiju. Prestaje da funkcioniše. Teret pada na ženu, advokata, ona radi sve više da bi nadoknadila novac, ali na njoj je i dalje briga o kući i o deci. On je postao neupotrebljiv.

Ja radim, ti spavaš. Kako se zdrav i sposoban muškarac u koga sam se zaljubila pretvorio u ovo što si sada? Gde si nestao? Kada u kući postane teško, zoveš kućnu pomoćnicu, kada na poslu postane teško, bežiš u depresiju. Nisam ovo htela, nisam htela da ostatak života brinem o invalidu koji to ne mora da bude - kaže mu ona.

Previše je sličnih situacija na koje nailazim poslednjih meseci i godina.

- Pokušao sam, ali nije ovo za mene. Imaš prevelika muda - reče gospodin nesposobni sasvim iznenada svojoj mladoj, lepoj i sposobnoj ženi, ostavi nju i malo dete i ode da živi u svojoj močvari, bez napora i obaveza koje život nameće. - Želim ti da nađeš nekog sa većim mudima - reče na kraju. Ovu istinitu priču sam našla na jednom blogu.

- Godinama sam pokušavala da te pokrenem, da zajedno obezbedimo sebi i detetu pristojan život. Sada, ti ideš sa mnom isključivo u ulozi oca mog deteta. Nosim te sa sobom kao komad nameštaja, jer upravo toliko si mi bio koristan. Ona je imala hrabrosti i upornosti da u četrdeset osmoj godini nauči strani jezik, nostrifikuje diplomu lekara, položi razliku ispita i ode u inostranstvo.

- On se premešta sa kreveta na fotelju, za sto i ponovo na krevet. To traje nekoliko godina. Ja izdržavam porodicu, ali on očekuje da se pita o važnim stvarima. Sitnice, kao odlazak u prodavnicu, ili školarina za dete ga ne zanimaju. Komad nameštaja? Ni toliko mi ne koristi.