Ne sikiraj se, miko, los dan.

Kako je poceo los dan? Iskreno, ne secam se. Ali, mora da sam ustala na levu nogu. Drugacije, i da hoce, nije moglo da bude. 8:25h. Molim?? Ustajem iz kreveta, neverovatnom brzinom uspevam da se obucem i spremim, ali dzaba. Dzaba!! Skontam da necu stici. Taman mogu da ponovim etiku za kolokvijum danas. Da li treba da kazem da sam uradila srednje ocajno? (kad kazem srednje ocajno, to bukvalno i mislim, 15 od 30 bodova. ) -.- Onda cekam u redu u posti sat vremena. Heeeej! Da li je moguce? Neko mene ovde zeza. Onda cekam na bus jos pola sata. Stan. Kafa. Trac partija sa cimerkom. Ona odlazi kod decka. Ja ostajem u praznom stanu. Da, u petak uvece. Eto, toliko o mom pateticnom zivotu. Ipak nije kraj. Onda me mama zove i kaze da se "ne sikiram" Necu, mama, sve je u redu. Ja se ne bojim velike vode. P.S. Veoma zahvalna na crnom vinu, i Balasevicu. Nocas sam samo njegova.

Pošalji komentar ::

ima takvih, nakrivo nasadjenih dana, ja bi ih najradije prespavala, ali kazu treba uzivati u svakom trenutku

Život je more...uvek naidje dobar talas