|
Sni
7/3/2008
Зума! Мој пријатељ!
Ја му кажем
- Добар Ти И Овај Дан!
Цмок , осмех, цмок ,цмок!
А он мени
- 'Ајд назад, и будна, у Сан!
И тако се нас двоје сити изразговарамо, и цео дан ми буде леп!
ПС. променио је фризуру 
|
• Komentara
(
21) • Pošalji komentar! •
Permanent Link
|
12/2/2008
Буђење пролећа?
Ајде сада без смеха.. како казује данашњи дан,
а рекла бих да се прилично добро разумемо време и ја,
зима се припрема да зада још један, завршни, ударац.
Упрла звезда од јутра, а небо плаааво..
притисак ми је у дебелом минусу,
а смрзох се к'о.. пензионерка.
Чим утули ветруштина биће падавина!
Увијам крста у јелек и дремам..
А ако на Сретење, у подне, мечка не угледа своју сенку,
за још две недеље почеће да зелени! И да цвета!
Живи били, па видели!
Пошто му је још рано, пролећу, ту и тамо осване по неки трачак, зрачак, па му се мој фото апарат обрадује, а мени насмеје брк!
|
• Komentara
(
5) • Pošalji komentar! •
Permanent Link
|
26/1/2008
Napon
Pokušaji gospodje sa dobrim foto aparatom da uslika neke slike, da im uleti u kadar i oseti dušu.
Namestiš se, zamisliš sliku, kadriraš, prestaneš da dišeš.. I onda šta? Šta vidim? Žice! Vidik išpartan žicama tamo gde ih najmanje očekujem, kao podvlačenje crta ispod slojeva i preklapanja daleko ka horizontu.. Pitam se onda da li je katastrofalni promašaj to samo okidanje trenutka?! Ne, nikako ne želim da kliknem u prazno i da zanemarim kompoziciju, da zažmurim pred savršenim oblicima i bojama, ali ni da okrenem ledja civilizacijskim tekovinama. Zar da me mimoidju samo zato što hoću da sve budu savršene u svojoj nesavršenosti? Želim da u fotografijama opčinjena plivam ka onoj jednoj tački koja madjija i koja me živim duhom sama po sebi sebi dovodi. Zato što diše. Nikad od mene fotograf, ni beležnik prošlog vremena! Pustila sam žice da se protežu kuda im je volja!
PS. Guliju koji zna znanje o žicama i zbog ".. napon sa 20 000 na 0.4 ili 220 / 380.."
|
• Komentara
(
16) • Pošalji komentar! •
Permanent Link
|
|
|
|
|
O blogu
Kad osećaj traži I u tami zrak.. Ona koja se budi, i onda kada su oči sklopljene, bez vida, plahim dodirom, i sigurnim glasom koji razlama tišinu dodirujući srce, ko mačem, s kolena na koleno štiteći voljeno.
Kategorije postova
• Moje slike
Ostali linkovi
• drvo
• Rusalka
• Milena
Balkon
|
|
