Rekao bih da je smrt, kao dodir hladne zenske ruke!

...hmm... posle smrti možda ima nečeg, a možda je samo ono: "...ko je ugasio svetlo?" ...sviđa mi se Sokratovo gledanje na smrt, prilikom odbrane pred građanima Atinskim... ali mi najviše prija Svedenborgovo gledanje na umiranje i ono posle toga... a ustvari, ko zaista zna?... niko se još nije vratio da ispriča...

ti baš zapeo...ja mislim da se ništa ne završava...a ti bi mogao reagirati na komentare...nisi valjda i ti mrtav kao ta smrt o kojoj pišeš

Zasto toliko insistirati na necemu sto je neminovno i ceka svakog od nas...ne vidim poentu? Zar nije bolje ziveti dok si ziv, uzivati u trenutcima koje ti zivot pruza?
E da, posle smrti imamo jedno veliko NISTA........i to je to!xaxa

zbilja je teshko definisati, shta je to smrt, bioloshka, emocionalna,psihichka, klinichka, mentalna...chak sam negde prochitao i izraz (mislim politichki) "istorijska smrt"..(?)
No, dobro!
Smrt i ono nakon nje ochito imaju veze sa samim nachinom zivota, jer i zivot i samo postojanje je svakako iluzija, kao shto je iluzija sve oko nas..ali je mi sveshcu materijalizujemo u boje i oblike prihvatljive nashim chulima i percepciji uopshte..

Nurlisoul, daleko bilo. Mislim da bi trebali vise da stvaramo, da bi duze ziveli, manje bili mrtvi. To da li smo mi fizicki mrtvi, zivi niko danas ne pita.

Ma sto ti je vesela tema.