Evo kako sam i zašto jutros odlučio da pratim poslove i kretanje  gospodina Marković Petra:

     Prvo, imao je lik i držanje potpuno nezanimljivo, poput senke koja se bezvoljno vuče po podu i tako uobičajeno ime i prezime da ga je lako bilo zaboraviti. Radio je kao službenik krajnje dosadne poslove koje niko nije hteo ,a morali su nekada biti urađeni. Život, sav u tonovima sive, uređen taman toliko da se ne može reći da ga nema ,a da opet niko nevidi u čemu se tačno sastoji sem u svakodnevnim "ritualima" koje je uvek izvodio tačno u isto vreme i na isti način.

     E, pa baš od takvih ljudi očekujem da u napadu bezizlaznosti sa uzavrelom strašću, koja je tiho ključala godinama u zabiti njihove mašte, pokušaju da učine potpun zaokret. I to baš zato što se tome niko ne nada.

      I kao mnogo puta do sada nisam se prevario:

Marković Petar se po novom zvao Marko Petrović, hodao je mnogo brže, okretnije, stari ram od naočara zamenio je modernijim

a samim tim i lice mu je dobilo snažniji ,odlučniji karakter. Stari, izanđali i zgureni život, odbacio je sa prezirom, skoro gađenjem. Smotao ga je i pokušao da ubaci u najbližu kantu za smeće. Kao da ni ta kanta nije htela da proguta baš svašta završio je pored nje na travi, samo kao parče odbačenog, zgužvanog belog papira.

       Privukao sam se ,podigao ga , odmotao i užasnuo se i sasvim razočarao... Sem oštrih bora nastalih nasilnim savijanjem, na papiru nije bilo ničega ...Negde sam se grdno prevario...Nikakve tajne, bez brljotina, pikanterija...Barem obrisi neke sitne prljave igre...Nerešivi ljubavni čvor,sukob sa prijateljima još bolje bliskom rodbinom...Ništa...Nigde Ništa...Ni traga...

       Zbog svega ovoga rešio sam da više ne proganjam ljude i njihove sudbine. Potpuno poražen u nastojanju da uspešno kradem bivše živote i od toga sagradim čudesne priče koje će mnogi voleti i začarano čitati odlučio sam se na novi početak...

       Dakle, sada i zvanično nisam više SAKUPLJAČ  ŽIVOTNIH PRIČA i sličnih sekundarnih sirovina, od sada sam samo POSMATRAČ ,ponekad tumač ako me, u šta sumljam, neko nešto upita,  a ako se ipak neka odvaži i dokotrlja sasvim slučajno do mene, pa pokupiću je što da ne, šteta je da se baci i propadne...

      Samo da kod nekoga od kolega ne zaluta moja, buvljiva ,pokunjena i savijenog repa, privuče se i proda za parče pekjučerašnjeg leba...