Požudno je povukla dim, nasmejala mu se i nazdravila čašom zlatastog vina

-Dobićemo bebu.

Gledala je ta dva prelepa deteta u kolicima. Nije verovala u svoju sreću. Polako je dim  izbacivala kroz prozor, ljuljala bebe, i bila srećna kao nijedna žena na svetu, srećna kao svaka majka.

-Ne puši pored dece.

-Ne mogu bez cigarete, a i dim ne ide na njih, samo kroz prozor.

Obožavala je svoju decu, srce iz grudi bi im dala, ali cigarete nije mogla da ostavi, jednostavno nije mogla. Uvek je dobro pazila da dim ne ide na decu.

Dečaci su prvu cigaretu zapalili negde kad su napunili tri godine, smejala se i vikala

-No, no, fuj to

Kakva su deca bila, zdrava ili ne, vreme je pokazalo.

Jednog dana, na kontroli kod lekara, saznala je surovu istinu, obolela je.

-Cigarete, kao prvo zaboravite, drastičan je bio lekar.

Došla je kući, mališan joj je prišao

-Mama, da ti ja zapalim cigaretu?

-Dušo, mama, više ne puši.

Nikad više nije zapalila nijednu jedinu cigaretu.

20.9.2008