Na dlan prospem pregršt prikupljenih perlica za kitnjastu rapsodiju duše.
Paspartu od crnog pliša mi daje podlogu za raskoš.
Jer boja nije boja bez ne boje, da je istakne.
Staviš u ram delić vezenih maštarija svojih. Zlatnih.
I diviš se sebi do imbecilnosti.. ej, pa ja to umem.
Moja je veština dobila oblik.
Moji su prsti dotakli zvezdu.
Sada možemo da je podelimo.