Sedela sam na splavu
Sunce je zalazilo kupajući se u Savi.
Postajalo je sve hladnije...
Galeb je leteo spuštajuci se na vodu. Dotaknuo bi je na trenutak, pa poleteo put neba.... visoko visoko... Zanela sam se mislima... Sve je bilo tako mirno, pitomo, čak ni šum talasa nije remetio tišinu.Voda se rumenila pod poslednjim zracima sad već zimskog Sunca, a ono kao da je htelo da svom svojom lepotom uveliča sklad... Boje vatre, zlata, plavetnilo neba... vode... mešalo se... kao da je priroda htela da se pokaže u najlepšim bojama, da ne zaboravim do jutra...
A onda kliktaj galeb... zgrabio je ribu...
Lavež psa... skoči u vodu... zgrabi galeba.....
I Sunce... lagano lagano nestade kupajući se u Savi
Mrak...