Savetovalište Za Bebe

Indirektna fraktura poda orbite je posledica pritiska očne jabučice, i sadržaja očne duplje na tanak pod orbite usled sile npr.udarac pesnicom.
Klinička slika:zavisi od veličine povrede može nastati prolaps sadržaja orbite u maksilarni sinus, pojava krvarenja i javlja se ograničena pokretljivost očne jabučice bulbusa, dvoslika sa parestezijom.

Dijagnoza:se postavlja na osnovu kliničke slike, objektivnog pregleda, RTG, paranazalnih šupljina i orbite.
Lečenje:isključivo hirurško intervencija kroz maksilarni sinus, ili spoljašnji rez ispod donjeg očnog kapaka, izvrši se rekonstrukcija poda orbite.Ukoliko se ne može rekonstruisati zbog većeg defekta zatvara se inplantacijom koštanog kalema ili plastikom.

Fascijalna miokimija označava spontane fascikularne kontrakcije mišića u odsustvu mišićne slabosti i atrofije.Povezuje nastanak bolesti sa prekomernim premorom, stresnom situacijom, suviše konzumiranja alkohola i kofeina.
Klinička slika:manifestuje se sporadičnim grčenjem, poskakivanjem gornjih ili donjih mišića očnih kapaka.Kontrakcije su sporadične i nisu jake, retko su snažne sa pokretanjem očne jabučice koji dovodi do stanja nalika na nistagmus.Može da se komplikuje sa pojavom drugih mišića lica i dovodi do stanja blefarospazam (talasanje površine kože), hemifascijalni spazam  (grč polovina lica), spastične kontrakcije lica.
Dijagnoza:se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike i neurološkog pregleda.
Lečenje:uglavnom lečenje nije potrebno, sama prolazi jer nisu dugotrajne.Po potrebi može da se primeni Botulinum toxin A (injekcija Botoksa).

Fascikulacije su treperavi brzi drhtaji snopova mišićnih vlakna koje mogu biti uočljivi i neznati.Kod prednjih rogova kičmene moždine usled propadanja motornih neurona vidjaju se trzaji fascikulacije.Na prednjim rogovima kičmene moždine postoje bolesti koje oštećuju spinomuskularni sistem kao kod poliomijelitis anterior akuta, progresivna spinalna mišićna atrofija
(hronični poliomijelitis).Metabolitički agensi, toksički i zapaljenski procesi mogu oštetiti samo prednje korenove i motorna vlakna perifernog živaca.
Klinička slika:manifestuje se oštećenjem prednjih rogova kičmene moždine ili na nekoj visini od kičmene moždine posledica je prestanak mišićnog odgovora, to znači da je sinomuskularni sistem oštećen, gubi se motorna snaga, gubitak tonusa, atrofija, propadanje mišićnih vlakna, zapremina mišića se smanjuje, pri čemu se javljaju fibrilacije-faskulizacije tj. spontana kontrakcija denervisanih mišićnih snopova.Drhtajevi mišićnih snopova, vlakna su nepravilni i nisu stalni.Mehaničkom silom može se izazvati, lupkanjem po mišiću neurološkim čekićom.
Dijagnoza:se postavlja na osnovu kliničke slike, neurološkog pregleda, elektromioneurografija (EMNG).
Lečenje:se sastoji od lečenja osnovne bolesti.

Reiterov sindrom nastaje posle akutne nespecifične urogenitalne ili digestivne infekcije.Seronegativni artritis, za to oboljenje koristi se još naziv reaktivni artritis.
Reiterov sindrom karakteriše nesimetrični artritis na nogama, promene na oku uveitis, konjuktivitis.Kožne promene-keratoderma, promene na sluzokoži-stomatitis, balanitis.Glavni uzrok je infekcija urogenitalnog i digestivnog trakta.Može biti udruženo sa genetskim faktorom.
Klinička slika:Reiterov sindrom karakteriše se oboljenjem upale mokraćnih puteva, smetnjama pri mokrenju, kod infekcije digestivnog trakta, postoji kratkotrajna dijareja.Promena na očima u znaku konjuktivitisa koji prethodi artritisu i nakon toga postoji oštećenje zglobova,  počinje donjim zglobovima zglob kolena, skočni zglob, zglobova prstiju noge "kobasičast" izgled prsta-daktilitis.
Dijagnoza:se postavlja na osnovu kliničke slike donjih ekstremiteta.Kod mladjih muškaraca nakon infekcije urogenitalnog i digestivnog trakta uvek ukazuje na ovaj sindrom.
Lečenje:sprovodi se medikamentoznom terapijom  Ibuprofen, Indometacin, Diklofenak.Glikokortokoidi se daju u oboleli zglob ili upaljeni tetivni pripoj.
Hronični artritis se leči kao i reumatoidni artritis.Daje se i Metotreksat koji povoljno utiče i na kožne promene.Fizikalna terapija, u akutnom stanju bolesnik treba da miruje  da se zapaljenjski proces ne bi napredovao.

Izazivanje pobačaja ili porođaja u II ili III trimestru uvek se izvodi pomoću lekova. Pomoćna metoda u ovoj akušerskoj operaciji je dilatacija grlića materice pomoću dilatatora, balon katetera ili osmotskih dilatatora, kako bi se izazivanje pobačaja olakšalo i smanjile komplikacije. Lekovi sa kojima se izaziva pobačaj :
Instilacija. U gestacijski  mešak  ubacuje (instilira) se hipertoni rastvor soli, koja ima zadatak da kao slaniji rastvor, od okoline privuče vodu, koja ga razblažuje ali ujedno povećava pritisak u materičnoj duplji i tako se izazivaju kontrakcije materice.
Prostaglandini. Izazivaju sazrevanje grlića i materične kontrakcije. Apliciraju se u vaginu ili grlić u obliku gela ili tableta.
Uterotonici. Lekovi koji izazivaju materične kontrakcije. Intravenski se daje Syntocinon® u određenoj dozaži koja pokreće kontrakcije materice.
Ove metode se kombinuju kako bi operacija bila uspešnija i kako bi se smanjio rizik od komplikacija, kao što su krvarenje iz materice ili infekcija majke. Tokom ove procedure mogu se trudnici davati lekovi protiv bolova.
Šta vas očekuje posle pobačaja?
Oporavak obuhvata:
Iregularno ili oskudno krvarenje iz materice - traje oko 2 nedelje.
Krvarenje sa koagulumima krvi - traje nekoliko sati posle pobačaja, najviše nekoliko dana.
Emocionalna reakcija je odložena i stiže ženu za dve do tri nedelje.
Posle samog pobačaja:
Antibiotici se daju da se spreči infekcija.
Obavezan odmor od nekoliko dana, a redovnim aktivnostima se žena vraća u zavisnosti od toga kako se oseća.Mogu se davati analgetici, lekovi protiv bolova.
Nema seksualnih odnosa, najmanje 7 dana posle pobačaja ili duže, u zavisnosti od saveta vašeg ginekologa.
Obavezna je zaštita od neželjene trudnoće. Koristi se kondom ili hemijska kontracepcija, kao što je Pharmatex® u prvih mesed dana. Kasnije može da se koristi IUD, kao što je Mirena®, ili antibebi pilule, kao što je Yazz®.
Rizici intervencije
Kod instilacije:
Incidentni prelazak slanog rastvora u majčin krvotok
Povreda materice prilikom prolaska igle kroz matericu
Infekcija
Obilno krvarenje
Kod aplikacije prostaglandina u vaginu i intravenske indukcije:
Obilno krvarenja
Jake kontrakcije i bol
Ruptura materice, posebno ukoliko je na njoj ožiljka od prethodne operacije.
Izvor:vasginekolog.rs

Uzrok nastanka

Klinička slika

Dijagnoza

Lečenje

Gonokokni artritis se bitno razlikuje od bakterijskih artritisa, iako spada u tu grupu. Za razliku od drugih bakterijskih artritisa, javlja se u mladih i zdravih osoba. Žene boluju češće, a trudnoća i menstruacija su predisponirajući faktori. Njegovu pojavu posebno favorizuje deficit terminalnih komponenti komplementa.
Klinička slika
Dve trećine bolesnika ima tenosinovitis, dermatitis i groznicu. Najčešća lokalizacija tenosinovitisa je na dorzumu šaka. Artritis se javlja u 25-50% bolesnika sa gonokoknom infekcijom. Češće je poliartikularan nego mono- ili oligoartikularan. Zahvata najčešće kolena, skočne i ručne zglobove, traje nekoliko dana i ne dovodi  do destrukcije zgloba. Ređe prelazi u hroničan oblik. Kožne promene su u vidu makulopapula, vezikula (mehurići), ređe pustula i još ređe se javljaju hemoragične bule, multiformni eritem ili vaskulitis. Lokalizuju se na trupu i ekstremitetima i prolaze u toku nekoliko dana lečenja. Urogenitalne simptome ima 25% bolesnika, a 25% anamnezu o gonoreji.
Dijagnoza
Najčešće se dijagnoza gonokoknog artritisa postavlja na osnovu kliničke slike i brzog odgovora na lečenje penicilinom. Gonokok se u sinovijskoj tečnosti otkriva u manje od 25% bolesnika i manje od 10% u krvi ili kožnoj leziji.
Lečenje
Penicilin je lek izbora za lečenje gonokoknog artritisa. Dovodi do smirenja svih simptoma i znakova za nekoliko dana. U slučaju velikih purulentnih izliva u zglobu i moguće rezistencije na penicilin, preporučuje se lečenje cefalosporinima III generacije.
Izvor:Stetoskop.info

Parametrijum predstavlja vezivno tkivo spoljašnje strane grlića materice koje se rasprotire bočno, duž mišića karličnog dna, do zida male karlice, ispod peritoneuma, a iznad svodova vagine. Deli se na bočni, prednji i zadnji parametrijum.

Uzrok nastanka

Klinička slika

Dijagnoza

Lečenje

Drhtanje-Tremor predstavlja oscilaciju ekstremiteta, jezika, glave, trupa ili čitavog tela ritmičkim ili neritmičkim oscilacijama.Amplituda ovih oscilacija može biti veoma mala, skoro nevidljiva, ili velika do nesposobnosti bolesnika razlikuje se: tremor u miru, prostog kinetičkog, posturalnog, pri ciljanim pokretima-intencionog tremora.
Razlikuje se u okvirima pojedinih kliničkih sindroma:
-pojačani fiziološki tremor
-primerni ortostatski tremor,
-distonični tremor
-klasični esencijalni tremor
-tremor kod Parkinsonove bolesti
-medikamentni i toksični tremor
-psihogeni tremor
-tremor kod perifernih neuropatija
Statički  (položajni tremor) javlja se pri ispruženim rukama, najbolje se vidi kada se prsti rašire.Oscilacije se mogu uočiti ako se na prste ispruženih ruku stave list papira.Pomoću posebne sprave akcelerometra mogu se meriti frekvencija i amplituda tremora.Ova vrsta tremora može biti kao fiziološki tremor, predstavlja smetnju kada je preteran npr.treme pred publikom.Frekvenca mu je 8-12 Hz.Statički tremor se javlja kao simptom neuroze, alkoholizam ili tireotoksikoza.
Esencijalni tremor se javlja uglavnom posle 65. godine života naziva se senilni tremor.Ukoliko se javlja familijarno zove se familijarni tremor.
Može da se nasledjuje autozomno dominantno tada se javlja u bilo kom životnom dobu, ima spori tok.Zahvata glasne žice, daje drhtav tremoliran glas, može da se javi na prstima ruku nekad i pri mirovanju.Sa uzimanjem alkohola se smanjuje po prestanku dejstva pogoršava.Za lečenje se koriste beta blokatori  (Propranolol, Primidon).
Intencioni, kinetički tremor se vidi kod sklerose multiplex  sa ogromnih amplituda, pa se svaki pokret pretvara u mlataranje ekstremiteta.To je znak cerebralne degeneracije (Wilsonova bolest).
Posturalni-rubralni tremor se javlja pri odredjenog položaja na rukama kada se ispruže.Grub tremor sa progresivnim uvećanjem amplitude.Pri sedećem položaju zahvata glavu i trup uglavnom se vidi kod multiple sklerose.
Osim organskih tremora postoji i histerični tremor grub, nepravilan i gubi se sa odvraćanjem pažnje.

 

Senilnost označava gubitak psihičkih, fizičkih, fizioloških funkcija, usled starosti, zbog oštećenja mozga, ili sekundarno usled depresije, moždanog udara, ateroskleroze.
Klinička slika:senilnost se manifestuje sa opadanjem intelektualnih sposobnosti, psihička inertnost, fiksacija dogadjaja iz prošlosti, teškoće u pamćenju i prilagodjavanju, počinje izmena raspoloženja naloženja reči.Nakon šest  meseci, uočava se problem za razliku od zaboravnosti koja se pogoršava.Sa napredovanjem bolesti, razvijaju se i drugi problemi zaboravljanje, skorašnje dogadjaje, imena, lica, postaje konfuzan u rukovanju sa novcem, vožnja automobila, kućnim aparatima. Nastaje izmena ličnosti postaje ravnodušan, razdražljiv.U nekoj fazi bolesti ustajanje noću, uznemirenost, lutanje, stalno šetanje u istom prostoru. U završnoj fazi su već vezani za krevet, gube normalnu komunikaciju, ne kontrolišu više mokrenje ni stolicu.
Ličnost se u potpunosti se  promeni.
Dijagnoza:se postavlja na osnovu neurološkog i psihijatrijskog pregleda, neuropsiholoških testova, laboratorijske analize, CT-mozga.
Lečenje:Konkretne terapije ne postoje.Primena inhibitora holinesteraze (Arisept, Ekselon) povećava nivo acetilholina u mozgu i povoljno deluje na pamćenje i ponašanje, zatim vitamin E ili Donepezil usporava napredovanje bolesti.

Transplantacija materice koja bi omogućila ženama bez dece da ostvare potomstvo, mogla bi već od iduće godine da postane stvarnost
Transplantacija materice koja bi omogućila ženama bez dece da ostvare potomstvo, mogla bi već od iduće godine da postane stvarnost, obećavaju švedski i britanski naučnici na osnovu sprovedenih istraživanja u laboratorijskim uslovima. Nadu ženama koje su rođene bez materice, ili im je morala biti odstranjena zbog bolesti, posebno uliva prof. dr Mats Branstrom sa Univerziteta Geteborg u Švedskoj, koji je proveo više od decenije usavršavajući hirurške tehnike neophodne za ovaj zahvat. Istovremeno, i britanski tim hirurga iz londonske bolnice Hamersmit utrkuje se sa ovakvim operacijama, pokušavajući da nađe najbolje rešenje.

Zanimljivo je da je jedino u Saudijskoj Arabiji izvedena humana transplantacija ovog organa, koji je, nažalost, prestao da funkcioniše posle četiri meseca. Britanski i švedski naučnici veruju da se ovo dogodilo zbog kompleksnosti povezivanja nove materice sa krvnim sudovima.

Uprkos svemu, prof. Branstrom tvrdi da će presađivanje materice početi od sledeće godine u jednoj od deset najprestižnijih bolnica sveta, ali da će transplantacija biti privremena. To je zbog dugoročnih opasnosti koje nose lekovi neophodni za sprečavanje odbacivanja presađenog organa. Lekovi uslovljavaju da nova materica mora da se odstrani posle jedne, a najviše dve trudnoće.
Izvor:Novosti.rs

Insuflacija, persuflacija ili Rubinov test
Histerosalpingografija
Histerosalpingokontrastsonografija
Laparoskopija

Insuflacija, persuflacija ili Rubinov test
Prvu insuflaciju tuba uradio je Rubin 1922. godine radi ispitivanja prolaznosti jajovoda. Danas, kada postoje histerosalpingografija (HSG), histerosalpingokontrastsonografija (HSCS) i laparoskopija, ova metoda je od istorijskog značaja.
Histerosalpingografija
Histerosalpingografija (HSG) je radiološki metod ispitivanja morfologije cervikalnog kanala, materične šupljine, izgleda i prolaznosti jajovoda korišćenjem jodnog kontrasta.

Za razliku od persuflacije, histerosalpingografijom se može utvrditi postojanje organskih promena na unutrašnjim genitalnim organima, njihova lokalizacija i stepen. 

Indikacije za HSG su:
Sumnja na postojanje anomalija (i anatomskih varijacija) unutrašnjih genitalnih organa
Ispitivanje stanja materične šupljine (oblik, veličina, promene u senci kontrasta)
Ispitivanje stanje jajovoda (promena morfologije: suženost ili hidrosalpinks, prolaznost: opstrukcija toka kontrasta u određenim segmentima, peritubarne priraslice)
Postojanje defekta u zidu materice ukazuje na polip endometrijuma, tumor, miom ili priraslice (parc. Ashermanov sindrom)

Kontraindikacije. Histerosalpingografija se ne sme uraditi kada postoji:
Sumnja na trudnoću
Neizlečeni inflamatorni proces genitalnih organa
Alergija na jod
Krvarenje iz materice

Histerosalpingokonstrastsonografija
Histerosalpingokontrastsonografija (HSCS) predstavlja metodu ispitivanja prolaznosti tuba pod kontrolom ultrazvuka. Posle aplikovanja balon-katetera u materičnu šupljinu, u vaginu se uvodi ultrazvučna sonda, a zatim kroz kateter ubrizgava naročiti kontrast. Prolazak kontrasta kroz jajovode i njegov izlazak kroz abdominalne ostijume tuba može se veoma lako i pouzdano pratiti na monitoru ultrazvučnog aparata (Slika 1).
Slika 1 Tehnika izvođenja histerosalpingokontrastsonografije (HSCS)

Međutim, mora se naglasiti da ova metoda u odnosu na histerosalpingografiju nije alternativna, već komplementarna, jer se tehinkom HSCS ne mogu vizuelizovati anatomske varijacije i patološke promene u cervikalnom kanalu i u materičnoj šupljini.
Laparoskopija
Laparoskopijom je moguće utvrditi uzrok primarne i sekundarne amenoreje, utvrditi postojanje anatomskih varijacija ili anomalija unutrašnjih genitalnih organa, dijagnostikovati ektopičnu trudnoću, miome i ciste. Kroz instrument (ili kateter) plasiran transvaginalno u materičnu šupljinu moguće je pratiti tok kontrasta kroz tube i njegov izlazak kroz abdominalne ostijume u trbuh. Obično se injicira metilensko plavo ili indigo-karmin. (videti tekst: Laparoskopija u ginekologiji).
Izvor:Stetoskop.info

Rettov sindrom (RS) je genetski progresivni neurorazvojni poremećaj koji pogadja isključivo samo žensku decu.Karakteristika je stečena mentalna retardacija, mikrocefalija, autistično ponašanje, stereotipni pokreti ruku i gubitak funkcije, ataksija.
Klinička slika:nastaje zbog stagnacije u razvoju na planu motornih funkcija, najčešće oko godinu dana starosti.Često ovaj poremećaj prodje neopaženo sve do regresije.Devojčica gubi komunikaciju, smanjuje se fond rečnika, gubi kontakt i zainteresovanost okoline, igračke i roditelja.Devojčica je zatvorena i živi u svom svetu, ne razlikuje se od autističnog ponašanja, iznenadni napadi smeha, plača, vrištanje-emocionalni poremećaji se smenjuju.Kratko i malo spavanje, izraženo je stereotipni pokreti rukama u vidu gnječenja dlanova, tapšanja, uplitanje prstiju što postaje dominantna nevoljna aktivnost.Funkcija hvatanja postaje sve lošija devojčica počinje da grabi predmete, ispušta, do potpunog prekida korišćenja ruke.Hod postaje ataksičan, teturav. Nastaju poremećaji ritma disanja, krize apneje i forsirano izduvavanje vazduha.U ovoj fazi pokazuje izraze zadovoljstva ili nezadovoljstva.Na donjim ekstremitetima ispoljava se periferne cirkulacije naročito na stopalama.Postoji i problem sa ishranom, žvakanje i gutanje otežano, usporena crevna peristaltika sa meteorizmom i opstipacijom.Epileptične krize su učestale, nakon nekoliko godina, decenija motorni i koštano zglobni poremećaj napreduje do te mere da obolela osoba postaje nepokretna, vezan za krevet.Smanjuje se i stereotipija ruke, hiperventilacija je slabije izražena usporena fiksacija ostaje kontakt sa okolinom.
Rettov sindrom manifestuje izraženi deformitet kičmenog stuba, donjih ekstremiteta i mentalna retardacija.
Dijagnoza:se postavlja na osnovu ponašanja i genetskim testovima.
Lečenje:fizikalna terapija je glavna masaže, vežbe pomažu perifernoj cirkulaciji, odlažu deformitete i nastanak kontrakture.Za poboljšanja motornim i kognitivnim funkcijama solidne rezultate daje Bromokriptin.Primena  Melatonina poboljšava se kvalitet i dužina sna.

Malakoplakija nastaje usled sekundarne infekcije najčešće Escherichiom coli, Klebsiellom pneumoniae, Proteus mirabilisom.Zahvata bubreg, bubrežnu karlicu i mokraćnu bešiku.
Klinička slika:na ovo stanje posumnja se posle lečenja antibioticima simptomi i dalje nastave, učestalog mokrenja, bol pri mokrenju, sa prisustvom krvi u mokraći-mikroskopskim pregledom.Može nastati stenoza uretre, opstruktivna uropatija ili pionefroza sa simptomima akutnog pijelonefritisa sa visokom temperaturom, muka, gadjenje, povraćanje, bol u mišićima, bol u krstima, groznica.
Dijagnoza:se postavlja na osnovu citoskopskog nalaza, intravezikalnih plakova.Patohistološki ovi plakovi odlikuju submukoznom agregacijom makrofaga koji sadrže inkluziona telašca-Michaelis-Gutman telašca.Uradi se i biopsija lezija u mokraćnoj bešici.
Lečenje:produžena terapija visokim dozama antibiotika kroz 6 nedelja, zatim se još godinu dana traje terapija sa profilaktičkim dozama.

Moždana aneurizma je abnormalno proširenje krvnih sudova u mozgu.Na bazi mozga nalazi se splet arterija odakle se dalje račvaju i prokrvljuju mozak.Uglavnom na tim račvama nastaju aneurizme.Vremenom zid arterije postaje slabiji i zbog pritiska nastaje proširenje u obliku vreće, to je najčešći oblik, može nastati u obliku vretena (fuziformna aneurizma) sa proširenjem raste "vreća", širi se nastane vrat sa tim je povezan za arteriju.Opasnost postoji od rupture (puknuća), izlivanja krvi u području izmedju mozga i ovojnice koja ga odvaja od lobanje-subarahnoidalno krvarenje.Za nastanak aneurizme utiču neki spoljašnji faktori kao što je:pušenje, alkohol, droga, traume glave, oralni, konraceptivi, nasledni faktori, Marfanov sindrom, koarktacije aorte, AV malformacije.
Klinička slika:zbog rasta moždane aneurizme pritiska okolna tkiva nastaju i simptomi glavobolja, duple slike(diplopija), spušten očni kapak, bol iznad oka, nejednake zenice.Ako nastane ruptura aneurizma klinička slika se manifestuje jakom glavoboljom, kočenjem vrata, mučnina, dolazi do promene svesti sve do kome.
Intravertikularna masivno krvarenje daje težu kliničku sliku duboka koma, decerebraciona rigidnost, hiperpireksija, bilateralni Babinski.To je jako teško stanje sa lošom prognozom.
Dijagnoza:se postavlja na osnovu kliničke slike, neurološkog pregleda očnog pregleda, UZ, CT, NMR, laboratorijska analiza, posebno mesto zauzima u dijagnostici angiografija.
Lečenje:kod asimptomatske male aneurizme jedno izvesno vreme treba pratiti.Kod rupture aneurizme potrebno je hitna intervencija, reanimacija i stabilizacija stanja.Konačno lečenje je hirurška metoda sa ugradnjom klipova ili endovaskularnu embolizaciju (latex balonom, spiralom).

Povreda ramena je čest klinički entitet s koji se susrećemo u lekarskoj praksi. Poseban problem predstavlja kod sportista zbog višestruke funkcije ramenog dela i složenih anatomskih struktura.
Funkcionalna anatomija ramenog pojasa
Koštanu arhitekturu ramenog zgloba čine tri kosti scapula, humerus i clavicula. U funkcionalnom pogledu rame obrazuje pet funkcionalnih zglobova sinergijskog delovanja i to: sternoklavicularni, acromioclavicularni, subacromijalni, scapulotoracalni i glenohumeralni zglob.
Pasivni stabilizatori zgloba ramena su fibrozno tkivne strukture, a funkcija zavisi od bazičnog kvaliteta njihovog tkiva i samog položaja ramena u prostoru. Čine ga: labrum glenoidale, zglobna kapsula, glenohumeralni ligamenti, korakohumeralni ligamenti i tetiva m. subscapularisa (delimično).
Aktivni stabilizatori zgloba ramena su devet mišića koji preko ovog zgloba prelaze, s tim da se dva mišića (m. deltoideus i m. pectoralis major) funkcionalno razlikuju, što povećava broj mišića koji učestvuju u aktivnoj kontroli zgloba ramena na dvanaest.
Osnovna im je uloga izvođenja propulzivnih pokreta ali i zaštita pasivnih struktura zgloba.
Po anatomskoj podeli, mišići se dele na: površne, duboke i periferne.
Površni mišići su: tri snopa mišića deltoideusa, i u funkciji su primarnih elevatora zgloba ramena, a pomažu im i m. pectoralis major, m. coracobrahijalis i m. biceps brahi.
Duboku grupu mišića čine: m. supraspinatus, m. infraspinatus, m. teres major i m. subscapularis. Osnovna funkcija im je da skreću glavicu humerusa prilikom podizanja ruke.
Periferni mišići ramena pružaju se od grudnog koša do humerusa (m. pectoralis major i m. latissimus dorsii). Ovi mišići se sastoje od dugih niti, što omugućuje brzu i snažnu ekstenziju ruke iz podignute pozicije.
Akromijalni luk grade dve anatomske strukture i to acromion i fibrozni produžeci processusa coracoideusa ligamenta coracoideuma. Veličina prostora kod normalnih ljudi iznosi između 7 i 14 mm. U ovom koštanom međuprostoru smeštena je tetiva m. supraspinatusa koja klizi između dva koštana masiva, što predstavlja jedinstveni primer u artrologiji.
Pokreti u ramenom pojasu pokreti-u-ramenom-pojasu
Pokrete zgloba ramena određuju oblici zglobnih tela. Ovaj zglob je interakcija četiri bazična pokreta i to: elevacija (fleksija i abdukcija), rotacija (spoljašnja i unutrašnja), horizontalna fleksija i ekstenzija i forsirane depresije (ekstenzija iz fleksije ili vertikalna abdukcija i abdukcija).
U sportovima kao što su: bacanje diska, kugle, koplja, kladiva, rukomet, košarka, vaterpolo i svim igrama sa loptom gde do izražaja dolazi biomehanički pristup bacanja, postoje četiri osnovne faze koje razlikujemo (po Tullosu i Kingu):
Inicijalni položaj.
Pripremna faza bacanja ili faza natezanja opruge.
Inicijalna akcija ubrzanja ili faza akceleracije.
Faza posle bacanja ili faza deceleracije.
Vrste povreda ramena
Značaj ramena poetično je dao Kessel:“Rame kod čoveka predstavlja interesantan paradoks, iako poezija i proza obiluju metaforama o njemu kao nosiocu tereta, to je samo njegova najmanje važna i najprostija funkcija“.
Plivačko rame
Plivačko rame je karakteristična povreda ramena. Javlja se kod plivača gde dolazi do istegnuća, ili male naprsline supra-spinalnog mišića. Paralelno dolazi do istegnuća (ili naprsnuća rotatora isprepletane grupe mišića uključujući i supraspinalni mišić) tetiva i kapsule koja okružuje rame i daje mu stabilnost na kuglastom zglobu. Pored plivanja i vaterpola, plivačko rame se javlja kod košarkaša, rukometaša, tenisera, ragbista, a često ga srećemo kod zidara, slikara, kao i kod nekih fabričkih poslova i radova u kući.
Klinička slika: Sindrom prenaprezanja ramena karakteriše se kroz četiri faze:
1. faza – bolnost posle napora
2. faza – bolnost na početku zagrevanja, gubi se tokom igre i ponovo se javlja kod zamora
3. faza – bolnost i u miru i u naporu
4. faza – bolnost u mirovanju.
Lečenje: konzervativno i to relaksacionim odmorom, fizikalnim procedurama, oralnim uzimanjem analgetika, nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL) i infiltracija lekova u bolno rame.
Sindrom posezanja
Sindrom posezanja se javlja kod povrede rotatora sa pojavom otoka i jakim bolom. Bol je naročito izražen noću u gornjem i prednjem delu ramena. Slabost i bol pri pružanju ruke napred ili na gore, ograničen pokret ramena naročito kada se ruka drži u stranu.
Akutne povrede mišića ramena
Akutne povrede mišića ramena su muskulotendinozne povrede ramena sportista i tu spadaju prvenstveno povrede m. deltoideusa, m. tricepsa, m. pecctoralisa majora i tetive m. trapeziusa.
Povreda je najčešće posledica direknog udarca ili ekcesivni pokret pri mehanizmu bacanja. Ove povrede su češće kod sportista sa posturalnim deformitetom. Statički položaj tela izaziva veliko trošenje mišića i ligamenata i tako vremenom nastaju povrede.
Izvor:Stetoskop.info

Na vreme treba otkriti namirnice koji su nepriljatelji jetre i da upoznajemo priljatelje.
Priljatelji jetre su: med, voće, naročito limun, suvo voće zameniće uspešno beli šećer.Smiruje i poboljšava rad jetre naročito limun koji posebno pročišćava i stimuliše.Treba koristiti nerafinisanu morsku so.Ulje bez hemijskih dodataka koji se efikasno bore protiv holesterola naročito maslinovo ulje pomešano sa limunom odstranjuje pesak iz žučne kese i pročišćava jetru.Poterbno je izmešati sok od jednog limuna sa jednom supenom kašikom maslonovog ulja i dobijenu emulziju piti na prazan stomak 15 minuta pre doručka.Ovo kućno lečenje treba da traje tri nedelje.Sveže i kuvano povrće:šargarepa, cvekla, kupus, artičoke, celer, maslačak, praziluk, beli luk, pročišćavaju žuč i poboljšavaju funkciju jetre.Hleb i testo od integralnog brašna.Prirodna sveža hrana, nekonzervisana će nam pomoći da se oslobodimo otrova.
Nepriljatelji jetre su:
Rafinisani beli šećer čist hemijski proizvod, napada i opterećuje jetru i pankreas.Bez fermenta  teški su za asimilaciju.Bela rafinisana so je drugi čisti hemijski element, rafinisanjem se lišava so svih tih elemenata.Rafinisana ulja, margarin, masti životinjskog porekla škodljivi su za naše zdravlje.Masti životinjskog porekla ubrzavaju izumiranje ćelija jetre.Konzerve i konzervisane namirnice uništavaju hranljivu i biološku vrednost.Beli hleb, testenine, slatkiši su bogati sa veštačkim bojama, hemijskim mirisima, bez vitamina, fermenata i mineralnih soli nema dobrog varenja i neutralizaciju toksina.Na jetru loše utiču  lekovi, alkohol, cigareta.U dodiru sa njim izumire veliki broj ćelija jetre a krvni sudovi postaju krkiji i gube sposobnost za dobru cirkulaciju.Zbog umanjenog dotoka kiseonika i loše ishrane jetra oboleva od raznih bolesti.
Priroda je dobro organizovala stvari:neki znaci obaveštavaju da zdravlje naše jetre popušta.Mi sami možemo da otkrijemo da je naša jetra bolesna.To su sledeći znaci:
*"Obložen" jezik i neprijatan zadah iz usta.
*Migrena i bolovi u glavi,
*Naduvenost i gasovi,
*Suviše svetla mokraća,
*Nesanica i poremećenost sna,
*Mučnina, žuti  ten i pogled koji odaje umor,
*Crvene i tamne pege po licu.

Kod otoskleroze dolazi do abnormalnog rasta saćaste kosti na ulazu u unutarnje uho što sprečava pomicanje baze stremena, koščice koja titra kad zvučni valovi udare u bubnjić. Stoga će malo zvučnih valova (ili ni jedan) prodrijeti u unutarnje uho, pa se javlja nagluhost (ili gluhoća) konduktivnog (provodnog) tipa. Kod 80% ljudi oboljelih od te bolesti zahvaćena su oba uha, ili istodobno ili jedno za drugim.
Simptomi otoskleroze
Ako se bolest ne liječi, obično polako napreduje prema potpunoj gluhoći na oba uha u razdoblju od 10 do 15 godina. No, u nekim slučajevima (obično kod djece), bolest napreduje brzo. Međutim, ponekad se stanje smiri mnogo prije potpune gluhoće - npr. bolesnik još čuje glasan govor. Često se iz nepoznatog razloga bolje čuje buka okoliša.
S napredovanjem bolesti može doći do gluhoće perceptivnog tipa. Simptom je zujanje u uhu (tinnitus) i bolesnik govori glasnije da nadoknadi nedostatak sluha. Otoskleroza se može pogoršati u trudnoći.
Učestalost otoskleroze
Od otoskleroze boluje jedna od 250 osoba; žene boluju dvaput više od muškaraca; 50% slučajeva javlja se u obiteljskoj anamnezi. Bolest se obično javlja između 20. i 40. godine.
Opasnosti otoskleroze
Postoji opasnost od potpune gluhoće i neizbježne društvene izoliranosti bolesnika. Budući da se ta bolest obično razvija tek u odrasloj dobi, nema opasnosti od govornih mana.
Što poduzeti?
Ako osjetite da ste nagluhi ili da vam zvoni u ušima, obratite se liječniku koji će vam pregledati uši i ispitati sluh. Ako sumnja na otosklerozu, naročito ako imate rođaka koji ima tu bolest, uputit će vas na specijalna ispitivanja sluha.
Liječenje otoskleroze
Aako je bolesnik nagluh samo na jedno uho obično dobiva aparat za nagluhe. No, to je samo pomagalo, ne i lijek. Uobičajeni postupak radi zaustavljanja ili liječenja otoskleroze je operacija koja se zove stapedektomija.
Tom se operacijom popravlja provođenje zvuka tako da se zamijeni nepomični stremen. Stapedektomijom se značajno poboljšava sluh u 90% slučajeva. No u 2 do 5% operiranih slučajeva završava potpunom gluhoćom na operiranom uhu. Katkada se sluh neće poboljšati sve dok se ne resorbira ugrušak krvi koji je ostao u srednjem uhu nakon operacije. Liječnik će uzeti u obzir opasnost od gluhoće kad procjenjuje podobnost operacije za poboljšanje sluha. Na primjer, kod bolesnika s brzom progresijom otoskleroze u oba uha, preporuča se hitna operacija radi sprečavanja potpune gluhoće. Obično se operira samo jedno uho jer će se ipak sačuvati nešto sluha ako operacija ne uspije.
Prilikom stapedektomije perforira se bubnjić, odstranjuje oboljeli stremen i nadomještava sićušnim metalnim ili plastičnim nadomjeskom. Bubnjić zacjeljuje sam od sebe nakon jednog do dva tjedna. Pacijent, koji obično osjeća vrtoglavicu nakon operacije, napušta bolnicu nakon jednog do dva tjedna, a normalne svakodnevne poslove može početi obavljati nakon još dva ili tri tjedna.
Izvor:zdravstveni.com/

Već smo pomalo i zaboravili da se sat pomerio, dan je duži, vreme je sve toplije, a sezona bikinija doći će pre nego što ste pomislili. Sada je pravo vreme da počnete bez panike i pritiska da pripremate svoje telo za „skidanje“.
Ukoliko želite da uskočite u vrući mini bikini, vreme je da počnete da mislite na svoju figuru. Ovaj put vam nećemo preporučiti iscrpljujuće vežbe i dijete, već donosimo dugoročni plan u šest koraka koji je dobar za vaš lifestyle i sigurno će povoljno uticati na zdravlje i vašu figuru.
Pijte puno vode. Ovo je pravilo koje ste verovatno mnogo puta do sada čuli, ali možda spadate u onu brojniju grupu ljudi koja ga se jednostavno ne pridržava. E pa vreme je da počnete da pijete  puno vode. Unositi u organizam puno vode znači da dovoljno hidratizujete kožu, imate više energije i ukupno bolje zdravlje. Sve to vrlo je važno i za celokupni izgled i utisak u bikiniju.
Ishranu obogatite voćem i povrćem. Jesti više voća i povrća znači u organizam unositi manje brze i nezdrave hrane. Samim tim lakše ćete postići i održati željenu figuru.
Počnite polako da otkrivate deo po deo tela. Uskočiti u bikini nakon što ste nosili duge suknje ili pantalone može biti prilično teško. Počnite s laganim razodevanjem i pokažite noge u kratkoj suknjici ili ruke i ramena tako što ćete obući topić. Na taj način polako ćete se priviknuti da ste pomalo ogoljeni, pa ćete više pripaziti na ishranu, ali i lakše obući mini kupaći kostim.
Provodite malo više vremena goli. Nakon tuširanja, nemojte odmah da uskočiti u odeću. Uživajte u svom telu i osećaju golotinje i razotkrivanja. Na taj način podižete samopouzdanje i bolje ćete se osećati kad dođe trenutak da obučene kupaći kostim.
Krećite se što više. Pa čak i ako samo 20 minuta dnevno užurbano hodate. Naravno, što više i intenzivnije radite na svom telu, rezultati su bolji, ali ukoliko spadate u one koji nikako da u svoj nedeljni raspored ubace vežbanje, bar se potrudite da puno pešačite. Preporučamo pešačenje na posao ili s posla.
Već razmišljajte čime biste mogli da se bavite na plaži. Igrati frizbi, odbojku na pesku ili nešto slično. Sve su to odlične aktivnosti koje će skrenuti pažnju na druge stvari, pa nećete u tolikoj meri osećati nervozu jer ste obukli svoj novi mini bikini.
Izvor:Lepota&Zdravlje

Kalcijum je najvažniji sastojak kostiju i zuba oko 1,5 kg kalcijuma uskladišteno je u našem telu.Ovaj multitalentovani mineral može da se preporuči kao zaštita od osteoporoze, raka creva  i čini nas mršavijem povećani unos kalcijuma povećava sagorevanje masti i sprečava skladištenje masti u ćelijama.Dnevna potreba organizma u kalcijumu iznosi oko 1-1,5 g. dnevno.Potreba za kalcijumon se razlikuje u toku života.Mala deca, trudnice, dojilje treba da unose veće količine kalcijuma.Ako organizam ne dobija dovoljno kalcijuma izlučuje hormone paratormon i kalcitonin.Ovaj duo koči sagorevanje masti tela.Višak masnih ćelija može u miru da se veže za noge, stomak, i zadnjicu.Mleko , sirevi ostali mlečni proizvodi su bogati kalcijumom treba izabrati varijante siromašne mastima inače neće biti efikasno.Neke vrste voća i povrća sadržavaju puno kalcijuma kao: brokoli, beli luk, kelj, crna ribizla, kupina, kiwi.
Da li ste znali da kafa, kakao, crni čaj važe za ubicu kalcijuma.?Oni sadrže oksalne kiseline koji sprečavaju apsorpciju minerala u crevima.Zato unos ovih proizvoda rasporedite i ograničite za ceo dan.Dugotrajno uzimanje kalcijuma u vidu tableta i pilula može negativno uticati na snabdevanje gvoždjem  dovesti do zatvora i mučnine.Dodaci ishrani preporučuje se samo u izuzetnim slučajevima (kod osteoporoze i kod alergije na mleko).

Kombinacije kalcijuma:

Ove kombinacije garantuju prirodno optimalno snabdevanje kalcijumom:
*0,5 l. mleka, 1 kiwi, 1 šolja jogurta, 2 parčeta nemasnog sira daje oko 1580 mg.kalcijuma
*parče kolača sa lešnicima, 50 g.parmezana, čaša jogurta, 100 g.suvih kajsija=1470 mg.kalcijuma
*250 kuvanog brokolija, 0,5 l. kefira, 200 g.crnih ribizla, 1 zemička namazana sirom=1650 mg.kalcijuma
*1 kugla mocarela sira, 200 g. zelenih maslina, 100g. suvih smokava, 1 l.mineralne vode=1340 mg.kalcijuma.