Savetovalište Za Bebe

Holms-Adiejev sindrom je neurološki poremećaj koji zahvata zenicu i nije značajan poremećaj.Nastaje zbog degeneracije živaca koji inerviše mišićnu zenicu.
Klinička slika:kod Holms-Adiejev sindroma zenica je proširena-midrijatična, sporo reaguje na svetlost i konvergenciju.Nekad nedostaje akomodacija, jedna ili više mišićnih refleksa najpre  Ahilov i patelarni.Oboleli primećuje zamagljenje vida pri blizinskom pogledu.Ovaj sindrom nije progrediran niti ne ugrožava život bolesnika.
Dijagnoza:se postavlja na osnovu oftalmološkog pregleda.
Lečenje:specifične terapije ne postoje.

Hereditarna spastična paraplegija spada u bolesti centralnih motornih neorona.Bolest se nasledjuje autosomno dominantno.
Klinička slika:manifestuje se postepenom razvijanja spastične slabosti, donjih ekstremiteta, sa znacima lezije centralnih motornih neurona, spastična hipertonija mišića, mišićna hiperrefleksija, Babinskijev pozitivan znak.Ruke su retko zahvaćene a bulbarna muskulatura nikad.Bolesnici teško hodaju, žale se na bolove u lumbalnom delu zbog spasticiteta i poremećene statike.Bolest se sporo napreduje, kod recesivnog nasledjivanja dolazi do spastične parapareze, udruženo sa mentalnom retardacijom, demencijom, ataksijom, atrofijom optikusa, ekstrapiramidnim znacima.
Dijagnoza:se postavlja isključenjem oboljenja lezija CNS-a,anomalija kraniocervikalnog prelaza i infekcija CNS-a.
Lečenje: se sprovodi samo simptomatsko jer na miotonolitike veoma slabo reaguju.

Vegetativni nervni sistem (VNS) se sastoji od simpatičkog i parasimpatičkog sistema.Simpatički sistem se sastoji u bočnim rogovima kičmene moždine.Nervna vlakna koji potiču iz ovih ćelija su mijelizovana i dolaze do simpatičkog gangliona preko paravertebralnog lanca.Postganglionska simpatička vlakna daju simpatičku inervaciju glave, vrata, trbuha, ekstremiteta, organa grudne duplje.Hornerov sindrom nastaje usled lezije vratnog simpatikusa ili zbog moždane strukture, zbog tumora mozga, šloga, infekcije vrha pluća, migrene, neoplazme lobanjske jame.
Klinička slika:sastoji se od  ptoze (spušten kapak), slabost mišića podizača gornjeg očnog kapka, dolazi do suženja zenica zatim enoftalmusa (udubljeno oko), nemogućnost znojenja lica -anhidroza.
Dijagnoza:se postavlja na osnovu kliničke slike i oftalmološkog pregleda.
Lečenje:zavisi od uzroka nastanka ovog sindroma moguća su hirurško lečenje kod aneurizme ili disekcije karotidne arterije.

Hantingtonova bolest je dominantno nasledjivanje horeje i demencije.
Klinička slika:manifestuje se sa simptomima u 4-5 deceniji života.Ovo oboljenje ima dve vrste osnovne komponente.Nevoljne pokrete i psihičke promene, koje ne moraju se javiti istovremeno.Drhtanje, klimanje mišića prvo zahvataju ruke i lice, kasnije celu muskulaturu, dizartričan, eksplozivan govor, izmena emocionalnog života,koji mogu biti:impulsivni, razdražljivi, ekscentrični ili depresivni, ranije ili kasnije počinje intelektualno propadanje.Demencija se navodi kao prototip tzv.subkortikalnih demencija čije su karakteristike teško oštećuje pamćenja, vizuoprostorne preceptivne moći, inercija, apatija sa čestim subduralnim povredama i hematomima.
Lečenje:treba usmeriti na poboljšanje motornih, emocionalnih, psihotičnih poremećaja.Za horeične pokrete primenjuje se Haloperidol kada ometaju motoriku jer su neželjeni efekti neuroleptika su neprijatni.Emocionalni i psihotični poremećaji leče se antidepresivnim i sedativnim lekovima.

Hallervorden-Spatzova bolest  je nasledno oboljenje sa progrediranjem u prelasku iz detinjstva u adolescentno doba oko 10-20 godina.
Klinička slika:počinje sa piramidnim i ekstrapiramidnim znacima:
Piramidni znaci su:spastična slabost mišića, otežano pisanje, mišićna hiperrefleksija, pojava pozitivan Babinski.
U ekstrapiramidne znake spadaju:distonija, rigidnost mišića, besciljni spastični pokreti.Sa ovim znacima postoji i intelektualno oštećenje, stupor, dezorijentisanost, otežan govor i gutanje, somnolencija i demencija.U nekim slučajevima nalazi se retinitis pigmentosa u početku noćno, kasnije totalno slepilo.
Dijagnoza:se postavlja na osnovu kliničke slike, neurološkog pregleda, NMR.
Lečenje:sprovodi se simptomatska, vitaminska, antioksidantska i fizikalna terapija.

Gilles de la Tourette sindrom je težak oblik motornih i vokalnih tikova, uz poremećaj pažnje kompulsivnog sindroma, smatra se da je naslednog karaktera a može biti i usled infekcije.
Klinička slika:se manifestuje sa stereotipnim pokretima, u vidu treptanja, šmrkanja, iskašljavanja, grimasiranja.Tikovi su praćeni izgovorom nepristojnih reči (coprolalia), ponavljanjem reči svojih i tudjih ( eholalia), nekad sa agresivnim seksualnim impulsima, sa čulnim hipersenzitivnošću (otežano učenje,strah u školi, napadi besa, sa svojim ritualima).Postoje neurološki ispadi sa promenama na EEG-u.Ako simptomatologija počinje u detinjstvu često se obogaćuje ili može da se iščezne.
Dijagnoza:se postavlja na osnovu heteroanamneze, kliničke slike, pomoću EEG-a značajnih vokalnih, motornih  tikova, ukoliko se javljaju svaki dan najmanje godinu dana.
Lečenje:se sprovodi medikamentoznom terapijom uključuju  se neuroleptici, antagoniste Dopamina i imunomodulatori, zatim psihoterapija sa kognitivnom terapijom.Edukacija bolesnika i okoline.Po potrebi daje se i simptomatska terapija.

Frontobazalna povreda ili frontoetmoidalna povreda je naziv za povredu koja zahvata koren nosa, etmoid, frontalnu zonu i bazu lobanje.Ove povrede nastaju prilikom tuče ili saobraćajnog udesa.
Klinička slika:se manifestuje sa potkožnim hematomom u vidu naočara, otokom mekih tkiva, ili subduralni hematomom.Nastaje spoljno krvarenje i u ždrelo, gubitak čula mirisa, oštećenje vida i znaci kontuzije mozga.Bolesnik može da bude u šoku.Ukoliko je povredjena  (dura) ovojnica mozga,nastaje isticanje likvora i velika je opasnost od meningitisa zbog infekcije.
Dijagnoza:se postavlja na osnovu kliničke slike, objektivnog pregleda i radiografije.
Lečenje:se sastoji od oslobadjanja disajnih puteva, hemostaza i od sprečavanja infekcije.Postupak hirurškom metodom zbog sprečavanja prodora infekcije u endokranijum iz nosa i sinusa, zatim uspostavljanje integriteta povredjenih sinusa.Metoda može biti endo ili ekstrakranijalni.

Fridrajhova ataksija je nasledna bolest autosomno, recesivno sa ranim početkom pre 25-e godine života.Postoji degeneracija i skleroza sa atrofijom zadnjih funikula, spinocerebelarnih i kortikospinalnih puteva.
Klinička slika; bolest počinje sa ataksijom hoda i stajanja, teturav hod, ataksija ruke, dizartrija-poremećaj govora i izgovora.Mišićni refleksi se sužavaju i kasnije budu ugašeni.Mišićna hipotonija i arefleksija, pozitivan znak Babinskog.( Kruzonov sindrom) vidi se kod fonikularne mijeloze a retko kod multiple skleroze.Može da se javlja atrofija nerva optikusa, gluvoća, dijabetes melitus.U velikom  procentu bolesnika vidi se kifoskolioza, deformacija stopala u obliku tzv.Fridrajhovog  stopala-udubljen taban (pes cavus), palac dorzalno flektiran u metatarzofalangealnom zglobu.Bolesnici imaju i znake kardiomiopatije sa dilatacijom i hipertrofijom srca.Stopala postanu hladna, otečena, modra.
Dijagnoza:se postavlja na osnovu kliničke slike, laboratorijske analize, elektromioneurografije (EMNG), CT-a, NMR.
Lečenje:terapija je vrlo kompleksna sa malo uspeha.Daju se helatna sredstva zbog pokušaja smanjivanja gvoždja u mitohondrijama, daje se lecitin, holinom, fizostigmin i higijenski dijetalni režim ishrane.

Elejalde sindrom je nasledno autosomno oboljenje sa karakteristikom srebrnasta boja kose i disfunkcija CNS-a.
Klinička slika:se prepoznaje već u prvim mesecima života.Zahvaćen je nervni sistem i koža.Postoji dva tipa oboljenja.Prvi tip od rodjenja sa teškom psihomotornom retardacijom, bez reagovanja na spoljne draži, nepokretni su i hipotonični bez prepoznavanja svojih roditelja.Dok je kod drugog tipa bolesti početak razvitka je normalan, ali izmedju 3-11 godine dolazi do regresivnog rapidnog psihomotornog procesa.Ne mogu da hodaju, da govore i vezani su za krevet.postoje još i drugi simptomi kao:hipotonija, sa epizodama konvulzije, pojava nistagmusa, ( ritmičko podrhtavanje očnih jabučica), diplopija (duplovidjenje) ili urodjeno slepilo-amaurosis.Srebrnasta boja kose, dlake, obrve, a koža nakon izlaganju sunca dobija bronzanu boju.
Dijagnoza:se postavlja naosnovu kliničkog pregleda, CT-a, NMR, EEG, i patohistološki nalaz koštane srži.
Lečenje:postoje pokušaji u lečenju sa malo uspeha, daju se antikonvulzivni, antipiretički steroidni  lekovi.

Virusni akutni encefalitis je zapaljenjsko oboljenje mozga.Encefalitis herpesom simplexom može nastati na dva načina:
-usled reaktivacije virusa zaostalog u nervnom sistemu još od detinjstva u toku nastale primoinfekcije, zbog pada imuniteta.
-drugi način nastanka bolesti je primarna akutna ili rekurentna infekcija.Za nastanak infekcije je potreban direktni kontakt sa bolesnikom.
Klinička slika:nakon inkubacije od par sati  do nekoliko dana, javlja se premorenost, uznemirenost, strah, visok i nagli skok temperature, glavobolja, povraćanje, poremećaj hoda i govora, pospanost ili uznemirenost, poremećaj svesti uz blage dezorijentisanosti preko somnolencije i duboke kome.Pojava fascikulacije mišića, trzajevi ili generalizovani epi napad.Usled oštećenja CNS-a pojavi se hemipareza, hemiplegija, pozitivan Babinski, odsustvo kožnih trbušnih refkeksa, oštećenja kranijalnih nerava uz prisutnosti ptoza-spušten očni kapak, strabizam, diplopije, anizokorija, pareza fecijalisa.
Dijagnoza:se postavlja na osnovu karakteristične anamneze, kliničke slike, pregleda likvora, krvi, zbog dokaza prisustva herpes virusa.
Lečenje:sprovodi se u centrima za respiratornu reanimaciju i intenzivnu negu.Lek izbora u lečenju herpes simplex infekcije je Aciklovir.Ukoliko su nastupile knvulzije primenjuje se Fenobarbiton Natrijum, Diazepam.Kod psihomotornog nemira primenjuje se  neuroleptici-Haloperidol ampule ili Hlorpromazin.Zaštita od sekundarnih infekcija  sa antibiotskom terapijom.

Postoji nekoliko vrsta -tipova bolesti:
SMA Tip-1 je akutna infantilna spinalna mišićna atrofija nastaje zbog mutacija gena.Dete se radja sa simptomom mlitavosti nekad se deformitetom fetalni pokreti su retki, slabi ili odsutni.
Po rodjenju slabo sisaju, usporen motorni razvoj.Dete obično pasivno leži sa izraženim proksimalnim slabostima.Fascikulacije su vidljive na jeziku.dijagnoza se postavlja pomoću elektromioneurografije ( EMNG).Prognoza je loša.
SMA Tip-2 nešto kasnije počinje oko pola godine starosti.Kliničke razlika sa Tip-1 su minimalne, bolest nešto sporije napreduje.
SMA Tip-3 postoji progresivna slabost mišića i često liči na mišićnu distrofiju.Zbog degenerativne promene ispoljava se slabost i atrofija mišića karličnog pojasa i isčezavaju motorna ćelija prednjih rogova kočmene moždine.Fascikulacija je vidljiva.
SMA Tip-4 javlja se uglavnom od 15-60 godine života.Nasledna autosomno recesivno ili dominantno oboljenje se stalnom progresijom.
Distalna spinalna mišićna atrofija se nasledjuje autosomno ili dominantno.Mišići ispod kolena i stopala atrofiraju sa očuvanom senzibilitetom.

Infektivno oboljenje želuca i tankog creva kratkog trajanja, burnog toka, sa prolivom, bolom u trbuhu i povraćanjem.
Etiologija:
Od bakterija u našem podneblju najćešći su Campylobacter i Salmonela (netifoidna), mnogo rede Šigela i Yersinia. Od parazita najćešće su Giardia, mnogo ređe Entamoeba histolytica. U 50% slućajeva nalaz stolice je negativan, što ukazuje na viruse ili Clostridium diff. Bakterije delom deluju i preko toksina (E. coli, Stafilokok, Vibrio cho- lerae, Clostr. difficile); od virusa su najćešći Rotavirus, Echovirus, Norvalk agens (u 60% svih dečjih proliva, kod odraslih posumnjati kada su negativne kulture).
Klinička slika:
Anamneza - putovanja, unos sumnjive ili neuobićajene hrane, npr. majonez, hrana iz restorana, ribe, konzerve i dr., uvek pitanje: da li su obolele i druge osobe iz okoline. Oporavak obićno brz — 24 do 96 h. Posebne pojave: povraćanje (B. cereus), sistemska ispoljavanja (febrilnost, glavobolja, mialgije kod Šigela); Campylobacter: bol u trbuhu, ponekad proliv, može da bude i krvav.
Komplikacije:
Ponekad perzistentni proliv - duža infekcija Salmonelom i Lamblijom, sekundarna hipolaktazija, ispoljavanje latentne bolesti (ulcerazrn kolit, celijačna boiest). Dešava sе da preboleli postaju asimptomatski nosioci (Salmonele), javija se reaktivni artritis (Reiterov sindrom), eritema nodozum. Septikemija kod vrio starih, imunonekompetentnih osoba, češće posle salmonele. infektivni kolitis može da stvori difuzne promene sluznice, siićno ulceroznom koiitu, ponajpre posle Campyiobactera, Yersinie iii hemoragićne E. coli. Toksična diiatacija kolona retko.
Dijagnoza:
Ispitivanje nepotrebno u običnim formama, aii ako postoje indikacije, onda je oenovno napraviti kultum stolice i mikroskopski pregied na cistc i žrve parazite (ameba i iambiija). Indikacije su: viSe oboieiih osoba, traja- nje boiesti duže od 4 dana, krvarenje iii drugc kompiikacije; ako proliv traje duže od 3 nedeije, obavezno uraditi sigmoidoskopiju, biopsiju i iab. preglede. Clostridium diff proiiv zahteva posebna ispitivanja, sumnja na- ročito ako je negativan naiaz koprokuiture, a proliv perzistira.
Terapija:
Opšti principi - rehidratacija (siane supe, voćni sokovi, krekeri), specijaini rchidratacioni rastvori (Na, K, giikoza) per os, ali kod lakše obolelih. Koiičina tećnosti 1000-3000 ml dnevno. U zavisnosti od stepena deficita (diureza, broj proliva, opšti izgled bolesnika i koncentracija Na i K u serumu) nadoknaditi gubitke tećnosti i minerala. Infuzione rastvore kod težih formi, starih, dece. Posebno se gubi K, per os ili u infuziji dodati 20 mMol/1
Opioidni antidijaretici (Seidiar, Loperamid) koji smanjuju peristaltiku daju se oprezno, kratko vreme kod jako ćestih stolica. Metokiopramid (Reglan) zaustavija povraćanje.
Salmoneloza - ukoliko je teža forma, sa izraženim simptomima, pro- duženim tokom, antibiotici - ciprofloksacin duže vreme, ili Đaktrim tbi., takode duže vreme. Iziućivanje saimoneia stoiicom traje 4—8 nede- lja, do 6 meseci (nosioci).
Šigeloza - najbolji je ciprofloksacin, 5-7 dana, kao i kod salmoneloze, ponoviti koprokulture.
Kampliobakter - Ciprofloksacin 5-7 dana, ev. Eritromicin, 5-7 dana. Enterohcmoragijska E. coii se leči Baktrimom, ciprofloksacinom, u te- žim siućajevima L v. gentamicinom.
Yersinia enteritidis - ne lečiti antibioticima ako nema komplikacija, inaće isti antibiotici kao gore.
Ciostridium diff. može da razvije pseudomembranozni kolitis koji je vrio ozbiljna kiinićka komplikacija posle davanja antibiotika. Terapija: Ukinuti ranije davane antibiotike, Metronidazol i Vankomicin, do 10 dana.
Amebijaza - aktivna infekcija, znatno ređa nego hron. forma sa asim- ptomatskim izlućivanjem cisti.
Klinička slika: najćešće vodenasti prolivi dužeg trajanja sa dispeptićkim tegobama. Prava amebna dizenterija je akutna bo- lest sa izraženim proktokolitisom i lošom prognozom ukoliko se ne leći. Ćesta komplikacija je apsces jetre. Leći se Metronidazolom, 3 dana. Dijagnoza: nije jednostavna, postavija se na osnovu mikroskopskog nalaza hematofagnih ameba, u svežoj, toploj stoiici. Tri negativna naiaza iskljućuju amebijazu, ali ako se i dalje sumnja, može se ponoviti. Postoji i serološka dijagnostika (titar At) koja ukazuje na akutnu formu ili preležanu bolest, biopsija ili ospsečak sluznice mogu da posluže za otkrivanje аmebijaze
Tifus i paratifus AIB febrilnoet, glavobolja, prolivi, »raš«, bradikardija, sumraćna stanja ivesti. Paratifus - lakša forma. Hemokultura, kasnije urino i koprokultura. Widal-ova reakcija nema znaCaja u akutnoj infekciji. Lečenje hloramfenikolorn, ev. ciprofloksicilinom.
TBC creva - sumnja ako bolesnik ima TBC pluća. Ileocekalna loklizacija, podseća na Kronovu bolest (recidivantna, bol, zatvor ili proliv, pireksija, ponekad opipljiva masa). Ostale forme su TBC adenitis mezenterijalnih limfnih žlezda, perianalna TBC, i TBC peritonitis sa ascitesom.
Dijagnoza teška, laparoskopija sa uzimanjem bioptičkog uzorka jedino je aiguran dokaz. Jako pozitivan Mantoux test ako je akutna infekcija, RTG pregled samo u odmaklom stadijumu pokazuje promene slićne Kronu ili limfomu tankog creva.
Lečenje standardno sa izonijazidom, rifampicinom, ev. etambutolom.
Nepodnošljivost hrane - odnosi se na tzv. nutritivnu alergiju, koja nije tako retka. Radi se o neadekvatnom imunom odgovoru na proteinsku Ag životinjskog (mleko, jaja) i biljnog porekla, sa čestim postojanjem ukrštene reaktivnosti izmedu namirnica sličnih ili srodnih vrsta. Proliv, nadimanje, povraćanje, izbijanje raša, pozitivna anamneza na alergiju. Izazvana reaginskim At ili imunokompleks ima. Ponekad udružena sa postojećim oboljenjima creva — sekundarna nutritivna alergija.
Dijagnoza: na osnovu anamneze i pozitivnosti eliminacione dijete, kutanih testova, provokacionih testova — endoskopskim putem, nalazom At u serumu (specifična IgE At) i sekretima - IgA (duodenumski sok, pljuvačka).
Lečenje eliminacijom alergena, H1 antagoniti, disodijum hromoglikat (stabilizator ćelijskih membrana), ev. kortikosteroidi.
Izvor:Zdravlje&Lepota

Češće debelo nego tanko crevo, uzroci su tromboza, embolija i stenoza usled ateromatoznih promena. Akutna ishemija je reda nego hronična Akutni infarkt creva je urgentno stanje sa visokom smrtnošću i bezuspešnom terapijom (hitna hirurgija). Hronična ishemija: bol u trbuhu. ро jelu - »angina abdominalis«, gubitak tcžine zbog straha od bola posle hrane, ponekad čujan šum u epigastrijumu ili niže.
Dijagnoza:
Doppler ultrazvućnim pregledom i selektivnom angiografijom.
Terapija:
Manji obroci, blokatori kalcijuma.
Ishemijski kolitis
Javlja se kod osoba preko 60. god., uvek postoje oboljenja vaskularnog šistema ili dijabetes. Nagli bol, krvarenje, obićno zahvaćen jedan segment creva. Irigografija, angiografija.
Terapija:
Intenzivna nega, antibiotici, infuzije, transfuzije.
Izvor:lekarinfo.com

Etiologija:
Autoimuna, alergija, virusi, sistemska bolest vezivnog tkiva, baktcrije, psihosomatska bolest. Česta udruženost sa Kronom, ekcemom, iritisom, ankilozirajućim spondilitisom. Posebne osobe - stidljive, povučene, najčešće u Jevreja, oba pola, izmedu 30. i 40. god., u familiji 5% oblolelih.
Patogeneza:
Hiperemija, fragilnost sluznice, pojava ulceracija (difuzno), pseudopolipozne promene (zapaljenski polip - zadebljane ivice), nema fibroze.
Klinička slika:
Simptomi - slabo izraženi - povremeno krv u stolici. Srednje izraženi - dijareja, grčevi, tenezmi, predefekacije, krv i gnoj u stolici, groznica, tahikardija, anoreksija, osetljivost duž celog kolona, bolni prolaz krvi kroz čmar bez stolice; jako izraženi - žestok bol, koleriformni proliv, povraćanje, prostracija, tzv. fulminantni akutni oblik (toksični megakolon). Najčešći slučajevi srednje ili slabo izraženih simptoma. Trijas (ne uvek) - povšena temperatura, krvavo-sluzave stolice, grčevi i tenezmi.
Dijagnoza:
Smanjen Hb (anemija), ubrzana SE, pozitivni zapaljenski faktori, vidljiva ili okultna krv u stolici. Rektosigmoidoskopija (95% abnormalna); hiperemija i edem (I stepen), hiperemija i taćkasta krvarenja, ulceracije i eksudacija (III), pseudopolipi, istanjenost sluznice, ožiljne promene, krvarenje na dodir u svim stadijumima. RTG - u poćetku samo edesn sluznice, fine nepravilnoeti, kasnije gubitak haustri, nepravilne ivice, grub izgled sluznice, sužen i skraćen kolon, edem i sitne ulceracije (Ba se uvlaći pod sluznicu) pseudopolipi. Nativan snimak - pone- kad segment kolona proSiren, ispunjen gasom, nazubljenih ivica. Lab. — u kasnoj fezi smanjen albumin, elektroliti, izražena anemija.
Diferencijalna dijagnoza:
Ca. rektosigmoida, parazitoza, kron, divertikulitis, polipoza, TBC, bacilarna i amebna dizenterija i ređe bolesti - tifus, antibiotski i gljivićni kolitis, limfom creva, itd.
Komplikacije:
Kožne promene, ileus i toksični megakolon, iritis, po- liartritis, bolovi u velikim zglobovima, perfbracije, krvarenja, fistule, ishiorektalni apscesi, oftećenja jetre, karcinom, oralne i analne ulcera- cije, (monilijaza), stomatitis, glositis, DIK, duboke venske tromboze, stenoza i struktura creva, perianalni apscesi i fistule.
Terapija:
Regulisanje deficita vitamina, proteina, elektrolita, odmor, psihološka potpora, simptomatsko lećenje proliva i zatvora, antibiotici po potrebi. Glavno - kortikosteroidi veće doze, srednje, pa doze održavanja. Salazopirin: lokalno klizme, tbl. 2-3 g. 4 х dnevno. Imunosupresiva (Ci- kioeproin). Najteži oblici - hirurško lećenje (kolektomija, hemikolektomija sa ileostomom ili bez. Akutni oblici - antišok terapija, infuzija, antibiotici širokog spektra.
Tok: Hronični periodi poboljšanja i pogorftanja.
Prognoza: Smrt - 10%, karcinom 3%, uspeftna kolektomija 12%. Rano otkrivanje bolesti i manja povrtina zahvaćenosti - bolja prognoza.
Izvor:.lekarinfo.com

Limfangiom je anomalija limfnih sudova koje mogu biti urodjene ili stečene, površne i kavernozne.
-Lymphangioma superficiale (circumscriptum) javlja se kod novorodjenčeta i malog deteta u vidu pseudovezikula.Lokalizacija može biti na koži, sluzokoži usne duplje, aksilama, na proksimalnim delovima ruke i noge.
-Lymphangioma cavernosum se javlja kao potkožni čvor sačinjen je od cistično dilatiranih limfatika, ili kao transparentne pseudovezikule.
Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i histološkog nalaza.
Lečenje:primenjuje se hirurškim intervencijom-ekcizija.

Mokraćna bešika je kesa rastegljivih zidova, u kojoj se nakuplja mokraća stvorena u bubrezima.Uretra je cev uzan i dugačko oko 2,5-3,0 cm.Mokraćna bešika i uretra je različito gradje kod žene i kod muškarca.Zbog toga upala bešike i mokraćnih puteva kod žene su češće i učestalije nego kod muškarca.Uretra kod žene je u bliskom kontaktu sa vaginom i anusom koje često sadrže bakterije i kraća je nego kod muškarca.Infekcija mokraćne bešike (cistitis) i uretre (uretritis) su često recidivirajući.Inkontinencija  je učestalo kod starijih žena zbog spuštanja, slabosti drugih unutrašnjih organa.U nekim slučajevima inflamacija i iritacija traje nedeljama, mesecima.Mikobiološkim ispitivanjem se mogu izolovati bakerije.Ukoliko se radi o hroničnom uretritisu potreba je često-učestalo mokrenje koja je veoma nelagodna.
Dijagnoza:Inflamacija koja se širi na donji deo mokraćne bešike naziva se trigonitis.Ispitivanje se sprovodi endoskopskom metodom.
Lečenje:sprovodi se antibioticima, i sulfopreparatima uz simptomatsku terapiju.

Honeymoon cystitis je naziv i forma hroničnog uretritisa  (inflamacija  uretre), a ne mokraćne bešike.Bolest može da se javi kod žena sa učestalim bolnim mokrenjem uvek posle polnog odnosa.Simptomi traju dan dva i nestaju.Nekad se zove  "cistitis medenog meseca".Do ovog simptoma dolazi uglavnom infekcijama najčešće hlamidijom, zatim mehaničkim sredstvima, korišćenjem raznih sprejova, iritacijom raznih kremova, toplim kupkama ili zbog oštećenja uretre tokom polnog odnosa.
Klinička slika:ako je simptom nastao zbog korišćenja raznih sprejova, pena, toplih kupki-treba prestati i simptom će nestati.Ukoliko nije to razlog treba posetiti ginekologa.
Dijagnoza:se postavlja na osnovu anamneze i kliničkog pregleda, bakteriološki pregled  mokraće.Ako se radi o infekciji primenjuje se odgovarajuća terapija,najbolje po antibiogramu.
Često posle dugotrajne antibiotske terapije može da se javi ovaj simptom.
Lečenje:važne su preventivne mere.Pre polnog odnosa oprati genitalni organ i ruke vodom i sapunom isprazniti mokraćnu bešiku obavezno pre i posle polnog odnosa.

Uvod
Wilsonova bolest spada u skupinu metabolički poremećaja, a obilježen je poremećajem metabolizma bakra koji se zbog relativnog suviška odlaže u nekim organima, prije svega u jetri i mozgu.

Poremećaj je prisutan u svim etničkim skupinama, a njegova je učestalost 1:30000.

Bolest u svom nastanku ima genetsku podlogu, odnosno radi se o autosomno recesivnom poremećaju. Genetsko oštećenje ima za posljedicu nedostatak ceruloplazmina, molekule koja prenosi bakar u krvnoj plazmi. Uslijed nedostatka ceruloplazmina nemoguće je održavanje normalnog metabolizma bakra, koji se zbog nedostatka spomenute molekule-nosača, labavo veže za serumske proteine i istodobno se taloži organima, poglavito u jetri i mozgu.

Klinička slika
Klinička slika je posljedica trovanja bakrom koji se zbog prije spomenutih molekularnih poremećaja pojačano taloži u tkivima, posebno jetri i mozgu.

Klinička obilježja poremećaja metabolizma bakra rijetko se javljaju prije 6. godine života, a kod oko polovice bolesnika ostaje asimptomatska tijekom adolescencije. Pošto bolest najjače pogađa jetru, stoga će taloženje bakra najjače pogađati jetreni parenhim, a poremećaji se mogu očitovati kao akutni hepatitis, kronični aktivni hepatitis i ciroza jetre.

Bolest se uglavnom razvija sporo, bez jasno uočljivog akutnog početka. Prvi simptomi ne moraju dolaziti od strane jetre, već zbog oštećenja živčanog sustava.

Zahvaćenost živčanog sustava iskazivat će se ekstrapiramidnim sindromom, psihičkim promjenama, ali i odlaganjem bakra u rubne dijelove rožnice u obliku zeleno-žučkasnog prstena (Kayser-Fleischerov prsten). ˝Prsten˝ ne ometa vid, ali može značiti oslobađanje bakra iz jetre i vjerojatno oštećenje mozga.

Hepatalni (jetreni) oblik bolesti. Jetra je mikronodularno i makronodularno promijenjena, a ciroza uglavnom dugo ostaje kompenzirana. Ovaj oblik bolesti u kojem kliničkom slikom dominira oštećenje jetrenog parenhim uglavnom se javlja u ranijoj životnoj dobi. Bolest se javlja kao kronični aktivni hepatitis ili kao ciroza jetre, ali i kao fulminantni hepatitis s brzim razvojem hepatalne kome, što je rijedak slučaj. Bakar oslobođen iz odumrlih hepatocita može uzrokovati hemolitičku anemiju. U većine bolesnika bolest se manifestira postupnim razvojem ciroze sa svim karakterističnim znakovima takvog tipa oštećenja jetre: povećanje jetre, povećanje slezene, portala hipertenzija i na kraju dekompenzirana jetrena funkcija.
U svih mladih osoba s cirozom, pogotovo ako postoji još i nekakva neurološka promjena, ili ako je ciroza utvrđena u drugih članova obitelji, mora se pomišljati na hepato-lentikularnu degeneraciju.

Zbog taloženja bakra u bubrežnim proksimalnim tubulima dolazi do aminoacidurije, glikozurije, urikurije, fosfaturije i poremećaja p-aminohipurata.

Neurološki oblik bolesti. Najčešće se nastavljaju na prije nastale poremećaje jetre. Kliničkom slikom dominiraju simptomi od strane živčanog sustava, i to prije svega ekstrapiramidni sindrom; rigiditet mišića, grubi tremor, smetnje u govoru, oskudna mimika, smetnje u hodu, koreoatetotične smetnje.

Osim čisto neuroloških simptoma, kod nekih se bolesnika može javiti i psihijatrijska simptomatika.

Oba spomenuta oblika bolesti ne bi trebalo gledati kao zasebne izdvojene cjeline, radi čestog međusobnog preklapanja.

Laboratorijski testovi
Značajan je nalaz ceruloplazmina u serumu koje je obično 0,05g/L, dok su normalne fiziološke vrijednosti negdje oko 0,2 g/L. Osim toga, u serumu je smanjena koncentracija bakra, a u mokraći se nalazi njegovo pojačano izlučivanje. Odlučujući nalaz jest sadržaj bakra u bioptatu (uzorku) jetre.

Liječenje
Odmah treba reći da se liječenje ove bolesti provodi godinama. Poboljšanja nastaju postupno, a najranije nakon 6 mjeseci. Prije svega nestaju neurološki simptomi, a kasnije mogu nastati i neki manifesni simptomi ciroze jetre.
Lijek izbora kod Wilsonove bolesti je penicilinamin, koji mobilizira bakar iz tkiva gdje je nataložen u povećanim koncentracijama i tako pojačava njegovo izlučivanje urinom.
Kod težih oblika bolesti, prvenstveno se misli na teška oštećenja jetre, terapija izbora jest presađivanje jetre.

Prognoza bolesti
Jetreni oblik bolesti. Prognoza kod ovog tipa bolesti ovisi po odgovoru na terapiju penicilaminom. Kod osoba koje povoljno reagiraju na penicilinamin, prognoza je dobra.

Neurološki oblik bolesti. Kod ovog oblika bolest prognoza je lošija u usporedbi s kliničkom slikom Wilsonove bolesti kod koje prevladava hepatalno oštećenje.
Izvor:Medicina.hr

Hronična bolest jetre sa zapaljenjem i progresivnom granulomatoznom destrukcijom intrahepatičnih žučnih puteva sa holestazom. Autoimuna bolest, češće kod žena srednjih godina, često udružena sa drugim autoimunim bolestima. Karakterističan je nalaz antimikrozomalnih antitela. Histološki postoje 4 stadijuma oštećenja malih žučnih puteva:
I-floridna lezija;
II-duktalna proliferacija;
III-fibroza;
IV-ciroza.
Počinje neprimetno, svrabom, žutica se javlja 2-5 god. posle svraba, dugo nema drugih simptoma. Evolucija je nepredvidiva. Može se javiti dijareja i simptomi avitaminoza liposolubilnih vitamina. 70% ima vanhepatične autoimune bolesti. Alkalna fosfataza je povećana od početka i stalno raste. Bilirubin se javlja kasnije. Transaminaze su u početku normalne, žučne kis. povišene. Antimitohondrijalna At se nalaze u skoro 100% bolesnika, ukupni imunoglobulini su povišeni. Biopsijom jetre postavlja konačna dijagnoza.
Terapija simptomatska: Dijeta sa malo masti, holestiramin, nadoknada liposolubilnih vitamina. Pokušava se kortikosteroidima, azatioprinom, D-penicilaminom i raznim drugim lekovima, bez većeg uspeha. Asimptomatske bolesnike ne treba lečiti, jer mogu imati normalnu dužinu života. U terminalnoj fazi transplantacija je terapija izbora. Prognoza je nepredvidiva.
Izvor:lekarinfo.com

Funkcionalni, potencijalno reveizibilni poremećaj CNS-a koji podrazumeva niz neuropsihičkih ispada uslovljenih oboljenjem jetre. 
Etiopatogeneza:
Nepoznata, verovatno u vezi sa prisutvom toksina u krvi (produkti razlaganja aminokiselina) i poremećajem neurotransmisije u mozgu.
Klinička slika:
50-70% dekompenzovanih ciroza jetre, najčešće u blagoj formi poremećaj pažnje, ritma spavanja i promena raspoloženja. Kasnije somnolencija, dezorijentacija, do kome. Klasično se deli u 4 stadijuma.
Dijagnoza:
Psihometrijski testovi (procena mentalne apraksije) - rukopis, proste računske operacije, test formiranja zvezde od šibica, itd.
Diferencijalna dijagnoza:
Intrakranijalne lezije, metaboličke encefalopatije, intoksikacije
Terapija:
Dijeta sa malo belančevina, slabo resorptivni antibiotici oralno, laksansi - da se smanji resorpcija amonijaka iz creva.
KOMA JETRE (COMA HEPATICUM)
Najteži, IV stepen portnokavne encefalopatije, sa potpunim gubitkom svesti i nereagovanjem na draži. Nastaje naglo, akutno, ili, što je češće, postepeno. U pretkomatoznom stanju često je prisutan flapping tremor i fetor hepatikus. Česte su komplikacije - infekcije, metabolički poremećaji, krvarenja, srčana insuficijencija, hepatorenalni sindrom, edem mozga. Bolesnik se leči na odeljenju intenzivne nege, sa standardnim postupcima za komatozne bolesnike. Daju se osmotski diuretici (manitol). Lečenje je kao kod akutne insuficijenci
Izvor:lekarinfo.com