Savetovalište Za Bebe

Osteogenesis imperfecta (ostéon - grč. kost i génesis - grč. postanak, imperfectus lat.-nesavršen) ili bolest krhkih kostiju je klinički, biohemijski i genetski heterogena bolest vezivnog tkiva, uslovljena abnormalnošću u sintezi kolagena. Posledica su krhke kosti sa čestim frakturama i progresivnim deformitetima kostiju.
Uzrok nastanka
U većini slučajeva Osteogenesis imperfecta (OI) uzrokuje nedostatak gena koji kodiraju kolagen I, tj. COL1A1 na hromozomu 17 ili COL1A2 na hromozomu 7. Taj nedostatak uzrokuje smanjeno ili nekvalitetno stvaranje kolagena. OI je retka bolest. Njena učestalost procenjuje se na 1 : 15 000.
Klinička slika
Tkivno specifičan kolagen tipa I učestvuje u građi kostiju, kože, ligamenata, tetiva i dentina, a u vrlo maloj količini prisutan je i u plućima, krvnim sudovima i ostalom vezivnom tkivu. Kolagen tipa I učestvuje u organogenezi, a važan je faktor i u mnogim procesima u organizmu kao npr. agregaciji trombocita.

tip I - većina bolesnika (80%) ima tip I, blagi oblik koji se nasleđuje autosomno dominantno uz sporadičnu pojavu novih mutacija. Ovaj oblik obeležen je pojavom višestrukih preloma kostiju koji nastaju i nakon manjih trauma. Do preloma retko dolazi u novorođenačkom dobu. Većinom se javaljaju tokom detinjstva do puberteta. Broj preloma često se ponovo povećava kod žena nakon menopauze i kod muškaraca nakon 60. godine života. Prelomi po pravilu brzo zarastaju, stvara se obilan kalus i uz pravilnu ortopedsku tretman retko nastaju deformacije. Osobe s težom kliničkom slikom nižeg su rasta i imaju jače iskrivljenje kičme. Većina bolesnika sa OI tipa I ima oštećenje sluha. Znakovi oštećenja sluha su smetnje u razumevanju, šum u uhu koji je niže frekvencije (slično šumu mora u školjci ili šumu vodopada), povremeno vrtoglavice. Oštećenje sluha najčešće je simetrično i nema značajnih razlika između desnog i levog uva. Kod žena se javlja oko dva puta češće nego u muškaraca. Osobe s OI tip I imaju plavičaste beonjače, postoji veća sklonost nastanku modrica, izraženiji elasticitet kože, pojačana pokretljvost zglobova, i češće javljanje preponskih kila. Kao komplikacija ove bolesti ponekad se razviju prolaps mitralnog zaliska ili insuficijencija aortnog zaliska.
tip II je težak oblik bolesti. Deca se već rađaju s promenama na kostima (ossa sutturalia, slabo okoštavanje svoda lobanje i kostiju lica, deformisane duge kosti i mnogobrojni intrauterino nastali prelomi praćeni stvaranjem kalusa). Obolela deca najčešće umiru u prvim mesecima života. tip II OI nasleđuje se autosomno dominantno.
tipa III je pogoršanje deformiteta kostiju. Bolesnici imaju širi, ponekad i asimetrični oblik glave i trouglasto lice. Niskog su rasta, imaju kifoskoliozu, izbočenje grudne kosti, deformacije dugih kostiju koje im često onemogućavaju samostalan hod. Savijanje, deformacije i neobična uvijanja kostiju javljaju se kod najtežih oblika. Kod ovog oblika slabost kostiju uz pojačan laksitet (labavost) ligamenata dovode do izraženijih deformacija kičme. Najteži neurološki poremećaj u OI nastaje usled kraniocervikalne nestabilnosti, koja je uzrokovana nestabilnošću u nivou C1 - C2 pršljena. To može dovesti do progresivnog pomeranja densa drugog pršljena u foramen magnum (veliki otvor) što dovodi do bazilarne invaginacije tj. pritiska na donji deo medule i cervikalni deo kičmene moždine, uzrokujući oštećenja koja mogu dovesti do tetraplegije i smetnje disanja. Platybasia (pljosnatost baze lobanje) dovodi do istezanja donjih kranijalnih živaca i gubitka sluha, smetnji gutanja i ataksije. U najozbijnijim slučajevima invaginirani dens C2 može komprimovati srednji mozak i dovesti do hidrocefalusa (sprečavanje normalne cirkulacije likvora). Postoji teži i blagi oblik tipa III, od kojih se prvi nasleđuje autosomno dominantno, a drugi autosomno recesivno.
tip IV se razlikuje od tipa I po tome što su kod bolesnika beonjače normalne boje, više su zahvaćena mineralizovana tkiva, a rast je niži. Nasleđivanje je autosomno dominanto.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu kliničke slike, rendgenografije, CT-a i genetskih ispitivanja.
Lečenje
Ne očekuje se da će uzroci OI biti odstranjeni u bliskoj budućnosti. Pažljiva terapija može ublažiti tok bolesti, ali za sada ne može dovesti do potpunog izlečenja.
Lečenje ima za cilj smanjenje posledica i sprečavanje komplikacija . To često zahteva timski pristup u lečenju koji obuhvata : ortopedsko lečenje preloma, poboljšanje sluha, intervencije oko zuba, fizioterapiju, psihoteraoiju, genetsko savetovanje i DNK testiranje, socijalno savetovanje, ergoterapiju sa savetima o štakama i invalidskim kolicima i drugoj opremi i savete o ishrani. Nedavno se započelo s upotrebom nekoliko tipova bisfosfonata u lečenju OI što je pokazalo vrlo povoljno dejstvo.

Najvažniji zadaci i izazovi uključuju razvoj strategija za prevenciju preloma i zaštitu koštanog sistema, sastavljanje individualnih programa vežbi s ciljem da se navika telesne aktivnosti i vežbe zadrži tokom celog života, suzbijanje pojačanog motiliteta, naročito ruku, razvoj individualnih ortoza za decu s deformacijama stopala. Neophodno je održavanje telesne aktivnosti, jer je zapaženo da se, ukoliko je postignuto i održano uspravno držanje i hodanje, dostiže ne samo veća samostalnost telesnih nego i socijalnih dostignuća. Ishrana mora biti uravnotežena i bogata kalcijumom.

Lečenje nagluvosti moguće je konzervativnim postupcima ili operacijom. Kod otežane slušne komunikacije preporučuje se slušni aparat.
Izvor:Stetoskop.info

Ankilozantni spondilitis ili Bechterewljeva bolest je upalna reumatska bolest obilježena križoboljom zbog zahvaćanja sakroilijačnih zglobova i kralježnice. Napredovanjem bolesti smanjuje se pokretljivost kralježnice, bolesnik teško ustaje i teško se razgibava. Rjeđe su zahvaćeni drugi zglobovi. Ponekad su prisutna očitovanja bolesti izvan lokomotornog sustava – upale očiju (konjunktivitis i iridociklitis) te promjene na srčanim zaliscima.
Za razliku od svih drugih upalnih reumatskih bolesti, od ankilozantnog spondilitisa pretežno boluju muškarci. Postoji obiteljska sklonost obolijevanju, a genetski temelj za to čini vjerojatno nasljeđivanje antigena HLA B 27 od jednog od roditelja. Liječenje se provodi primjenom nesteroidnih antireumatika, sulfasalazina, ponekad glukokortikoida te u novije vrijeme bioloških lijekova. Glavna je terapijska mjera još uvijek provođenje postupaka fizikalne terapije kojima se nastoji održati što je moguće bolja funkcionalna sposobnost lokomotornog sustava.Behterevljeva bolest 
Priprema za kolonoskopiju
Neredovita prehrana, prekomjerni stres, slaba kvaliteta prehrambenih namirnica, premalo kretanja i fizičkih aktivnosti nerijetko rezultiraju "lijenim" crijevima, kojima je za pražnjenje potrebno znatno više od 12 - 24 sata...
Opsesivne misli
Opsesivne misli su jakog intenziteta i neprestano se ponavljaju kroz svijest oboljelog. Te misli su najčešće uznemirujuće, ali česta je i pojava nasilnih i bestidnih misli....
Simptomi mozdanog udara
Utrnulost, slabost ili oduzetost lica, ruke ili noge, pogotovo ako je zahvaćena samo jedna strana tijela. Poremećaji govora: Otežano i nerazumljivo izgovaranje riječi...

Padžetova bolest je oboljenje koje se karakteriše prekomernom resorpcijom, produkcijom i dezorganizacijom kosti.
Uzrok nastanka
Uzrok nastanka nije poznat. Češće se javlja kod muškaraca.
Klinička slika
Dominiraju bol, deformacije i frakture (prelomi kostiju). Najčešće su zahvaćeni karlica, kičmeni stub i lobanja. Važno je povećanje temeperature nad obolelim kostima. Frakture su vrlo često prvi znaci oboljenja. Bolest godinama može biti asimptomatska. Oboljenje ima sporu progresiju. Prognoza zavisi od broja i težine oštećenja zahvaćenih kostiju.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu rendgenografskog snimka. Na snimcima se vide osteoporoza, osteoklastične zone, dezorganizacija kosti, pa kosti imaju "vunast" izgled. Zapažaju se i mnoge frakture, i to najčešće na dugim cevastim kostima. U serumu je povišena alkalna fosfataza. Nivoi kalcijuma i fosfora u serumu su normalni.
Lečenje
Koriste se: analgetici, nesteroidni antireumatici, kalcitonin, difosfonati i mitramicin. Kod fraktura i kompresije nerava dolazi u obzir ortopedsko - hirurško lečenje. Rehabilitacija je važan elemenat lečenja.
Izvor:Stetoskop.info.

Ahondrogenezija je poremećaj u razvoju kosti i hrskavice kod kog postoji smanjena osifikacija.
Uzrok nastanka
Uzrok nastanka nije poznat, smatra se da je oboljenje nasledno.
Klinička slika
Ahondrogeneziju karakterišu veoma kratko telo, noge i vrat, težina na rođenju oko 1200g, glava nesrazmerno veća u odnosu na telo, mala donja vilica i uzak grudni koš. Zbog veoma uskog grudnog koša, postoji hipoplazija pluća ( nedovoljna razvijenost pluća) što onemogućava disanje.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu kliničke slike, kliničkog pregleda i rendgenografije. Moguće je dijagnozu postaviti i prenatalno, ultrazvučnim pregledom već od 13. nedelje trudnoće.
Lečenje
Nema lečenja. Prognoza je loša, u mnogo slučajeva se rađaju mrtvorođenčad ili novorođenčad umire ubrzo posle rođenja zbog nemogućnosti disanja.
Izvor:Stetoskop.info

Refsumova bolest pripada leukodistrofijama gde se oštećuje bela moždana masa.Spada u genetska oboljenja.Srž bolesti je nemogućnost oksidacije fitanske kiseline i dolazi do povišenja fitanske kiseline u mozgu, krvi i u tkivima.
Klinička slika:sastoji se od senzomotorne polineuropatije, retinitis pigmentoza u početku noćno a kasnije potpuno slepilo, poremećaj hoda i koordinacije sa raznim abnormalnostima, kao anomalija zenica, gluvoća, nistagmus, gubitak čula mirisa, ihtioza, kardiomiopatija.
Dijagnoza:se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike, biohemijske analize, EKG, NMR.
Lečenje:najvažnija je dijeta bez phytola, izbegavaju se mlečni proizvodi, zeleno voće i povrće, jagnjeće i govedje meso, tunjevina.Držanjem dijete se poboljšava ihtioza i neuropatija.Po potrebi daje se i plazmaferaza.

Amnezija je odsustvo gubitka pamćenja.Postoji tri tipa kliničke amnezije koje se razlikuje u trajanju sećanja.
-Neposredno pamćenje, iznosi nekoliko minuta npr.imena, broj telefona, ulice.
-Kratkotrajno pamćenje, sećanje dogadjaja posle nekoliko dana, meseci mogućnost njihove reprodukcije nakon nekog vremenskog intervala.
-Dugotrajno pamćenje, nakon dogadjaja i nekoliko godina.
Amnezija može biti organskog porekla, usled traume mozga, preterano uzimanja psihoaktivnih lekova, oštećenja CNS-a, psihogena promena, staračkih, i degenerativnih promena, moždane cirkulacije.
Klinička slika:ukoliko se osoba ne može setiti dogadjaja pre povrede, tj. traume tada se govori o retrogradnoj amneziji.Pokriva različiti vremenski interval ili period.Retrogradna amnezija upućuje na to da je potrebno neko vreme za fiksiranje slika sećanja.Uzrok amneziji može biti:udarac u glavu, trovanje, krvarenje u mozgu.
Dijagnoza:se postavlja na osnovu uzročnika treba se isključiti.Važna je heteroanamneza, EEG, CT, NMR, neurološko ispitivanje, biohemijska analiza.Orijentaciono se koristi tzv.minimentalni status koji omogućava kvantifikaciju oštećenja.
Lečenje:zavisi od uzročnika, leči se osnovno oboljenje.U nekim slučajevima dolazi do oporavka pamćenja, ali nekad oštećenje ostavlja trajne posledice na pamćenje.

Lesch-Nyhanov sindrom (LNS) spada u nasledni poremećaj, zbog nedostatka enzima hypoxanthin, koji dovodi do poremećaja u gradji purina (DNK i RNK).Majke su prenosioci oboljenja preko X hromozoma i nasledjuju sinovi.
Klinička slika:nakon rodjenja se primećuje na pelenama kristali narandžaste boje zbog nedostatka HPRT dolazi do povišenog nivoa mokraćne kiseline i gihta.Ova deca sa (LNS) se samopovredjuju.Oko druge godine života udaraju glavu, grize ruke, prste, usne.Zbog mokraćne kiseline stvaraju se kristali, nakupljaju se u zglobovima (bol i otok, kamen u bubregu).
Dolazi do oštećenja CNS-a, pojava grimasiranja, nevoljni pokreti ekstremiteta, hipotonija, disfagija, atetoza, nastaje megablastna anemija zbog slabe resopcije B12 vitamina.Ishod je sa lošom prognozom.
Dijagnoza:se postavlja na osnovu kliničke slike, biohemijske analize, pregled urina i seruma.
Lečenje:sprovodi se simptomatska terapija.Daje se Alopurinol zbog postojećeg gihta, primena litotripsija zbog kamena u bubregu, a zbog neurološke simptomatologije daje se Phenobarbiton, Haloperidol, Diazepam.

Kanavanova bolest je nasledno degenerativno oboljenje mozga, manifestna kod evropskih Jevreja, usled nedostatka enzima aspartacilaze koji dovodi do akumulacije N-acetilaspartične kiseline u mozgu, i oštećenje bele mase mozga i stvaranja sundjerastog tkiva.
Klinička slika:značajna je već u prvoj godini života dete slabo drži glavu, postoji ukočenost ili mlitavost svih mišića, naglo se povećava obim glave, nastaje makrocefalija (velika glava).
Postoji nazalna regurgitacija, gubitak vida i sluha, epileptični napad.Deca ne mogu da hodaju, govore, sede, vremenom nastaje mentalna retardacija, slepilo, paralize sa lošom prognozom već u vreme detinjstva.
Dijagnoza:se postavlja na osnovu kliničke slike, biohemijske analize, CT-a, NMR.
Lečenje:sem simptomatske terapije, nema drugog specifičnog leka.

Coloboma očnog kapaka je nedostatak tkiva.Na mestu koloboma očna jabučica ostaje bez zaštite.Postoji urodjena ili usled traume.Kolobom dužice je naziv za nedostatak dužice, ovaj defekt postepeno sužava zenicu i zbog toga ima kruškast oblik.Kolobom sudovnjače se vidi prilikom oftalmoskopiranju kao beličasta zona čija je baza okrenuta ka periferiji naniže, a vrh ka papili očnog živca.Kolobomi dužice i sudovnjače mogu se javiti zajedno ili odvojeno, uz njih može da postoji i kolobom papile očnog živca.Pojava koloboma je posledica usled nepotpunog zatvaranja fetalne pukotine koja se pojavi u toku razvoja sekundarnog očnog mehura.
Coloboma dužice i sudovnjače je nemoguće lečiti.

Anoftalmus je naziv za nedostatak očne jabučice.Predstavlja nemogućnost vida, unakaženje lica, nepravilan razvitak orbite, očnih kapaka.Anoftalmus može nastati zbog intrauterine infekcije (toksoplazmoza, rubeola), ili je udružen sa nekom sindromom, malformacijom.To je primarni oblik može se naslediti autosomno dominantno.
Sekundarna anoftalmus nastaje nakon enukleacija i evisceracija oka, koja zahteva ove vrste intervencije.
Klinička slika:orbitalni prostor je smanjen kod urodjenog tipa, nedostaju suzne žlezde, kanal, ekstraokularni mišić, očni kapci su jedva vidljivi, postoji kontrakcija orbikularnih mišića i plitak forniks.Posle intervencije ostaje konjiktivna vrećica.Enukleacija je naziv za uklanjanje u celini očne jabučice, dok evisceracija znači odstranjivanje rožnjače i otklanjanje kroz taj otvor celokupnog sadržaja.Sočivo, staklasto telo, uvealne opne i retine.Ostaje samo beonjača.
Kod gnojnog panoftalmitisa se vrši evisceracija.Ukoliko postoji opasnost od pojave simpatičke oftalmije primenjuje se enukleacija.
Dijagnoza:postavlja se na osnovu oftalmološkog pregleda, CT-a, NMR i patohistološkog nalaza.
Lečenje:iz estetskog razloga važne su nošenje očne proteze.Kod  dece postoji još i drugi značaj kod kojih se nalazi anoftalmus, orbitalna šupljina i njeni koštani delovi ne razvijaju se pravilno, dolazi do asimetrije lica.Očne proteze se izradjuju od porculana, stakla, plastike.Noću protezu treba izvaditi, da bi se vežnjača odmorila od stranog tela (proteze), koji vrši pritisak na konjuktivalne vrećice.Povremeno treba ispirati vrećicu sa 3% Acidi Borici ili Fiziološkim rastvorom.

Za stanje različite veličine zenice je naziv anizokorija.Uzroci mogu biti fiziološki ili usled oboljenja, traume.
Klinička slika:može biti asimptomatsko ili sa simptomima kao diplopija (duplo vidjenje), fotofobija (preosetljivost na svetlost), česte glavobolje, zamagljenje pred očima.
Dijagnoza:se postavlja na osnovu oftalmološkog pregleda, ispituje se zenica pri svetlosti i u mraku, pregled procepnom lampom i ispitivanje zenice na akomodaciju.
Lečenje:zavisi od uzroka.Fiziološka i asimptomatska anizokorija se ne leči.U drugim slučajevima se leči osnovno oboljenje.

Tranzitorni ishemični atak (TIA) predstavlja prolazno moždano oštećenje sa neurološkim ispadima, koji se povlače u toku 24 časa.Uzroci mogu biti:
-Naslage masti na zidu, vrata krvnih sudova.Sadržaj naslage (aterom) mogu biti kristali holesterola, agregati trombocita i fibrina, one se talože i otkidaju se krvotokom i dospevaju do malih krvnih sudova u mozgu kroz koje više ne mogu da prodju i izazivaju ishemiju, slab dovod krvi.
-Prekid krvotoka kroz "prelomljenu" arteriju.
-Kompresija na krvni sud npr.osteofitom.
-Mala krvarenja kod mikroaneurizme.
-Kod pada krvnog pritiska i dekompenzacija krvotoka iznad stenoze arterije.
Klinička slika:prolazne ishemije u oblasti karotida daju sledeće ispade:hemipareza (laka oduzetost polovine tela), izmenjen i smanjen osećaj u polovini tela, poremećaj govora, poremećaj vida, konfuzna stanja.
Dijagnoza:se postavlja na osnovu kliničkog pregleda, UZ, CT, NMR, EKG, kardiološko ispitivanje, pregled očnog dna, lipidni status, glikemija, hematokrit, fibrinogen, KKS, agregabilnost trombocita, elastičnost eritrocita.
Lečenje:za lečenje TIA važna je prevencija novih ataka, borba protiv hipertenzije, pušenja, konzumiranja alkohola.Zdrava ishrana sa malo masnoće i soli, lečenje hiperlipidemije, srčanih, šećerne bolesti.Od lekova su bitni vazoaktivni antiagregaciona terapija, kalcijum blokatori, uklanjanje ateroma, korekcija stenoze,karotidnih arterija.

Siringomijelija predstavlja izduženu šupljinu blizu centralnog kanala.Smeštena u donjem cervikalnom i gornjem torakalnom regionu, nekad može u produžnu moždinu.Uglavnom je kongenitalnog porekla ili je šupljina posledica nekroze tumora, postoje i drugi tipovi kao što je:
*Idiopatska siringomijelija bez opstrukcije  foramen okcipitale magnum.
*Siringomijelija udružena sa tumorom .
*Predstavlja hidromijeliju koja može biti udružena sa hidrocefalusom.
Klinička slika:siringomijelična šupljina je ispunjena tečnošću i vrši pritisak na ćelije prednjih rogova kičmene moždine, piramidne puteve i dovede do degeneracije. Povećanjem šupljine nastaje destrukcija sive mase kičmene moždine, i prekida vlakna spinotalamičnog puta i kroz nju prolaze na suprotnu stranu u odgovarajućim segmentima  kičmene moždine.Zbog ovih lezija dolazi do oštećenja osetljivosti za bol, termičke osetljivosti.Postoji očuvanost senzibiliteta za dodir.Oštećeni su periferni motorni neuroni uz hipertrofiju mišića šake, trofičke promene na koži, tkivu i kostima ruke.
Dijagnoza:se postavlja na osnovu kliničke slike, CT-a, i NMR je najbolji metod izbora.
Lečenje:sprovodi se hirurška metoda, koja se sastoji od obične incizije šupljine, siringotomije ili siringostomije, drenaže ili subokcipitalne dekompresije.
Kod hidromijelije udruženim hidrocefalusom ugradjuje se ventrikuloperitonealni šant.
Primena miotonoliticima i funkcionisanje sfinktera je glavna briga oko bolesnika.

Očno sočivo nam služi za prelamanje svetolosti.Prilagodjavanje odnosno akomodacije  zavisi od prelomne moći i debljine sočiva.Afakija je stanje oka sa nedostatkom sočiva koji nastaje posle hirurškog zahvata.Usled operativne metode nastaje uklanjanje sočiva zbog katarakte (zamućenosti).
Klinička slika:izgleda duboka prednja komora, podrhtavanje dužice-iridodonesis, dužica  izgubi oslonac i predela zenice je crne boje.Oko je hipermetropno-dalekovido  otprilike 10 dioptrija sa nedostatkom akomodacije.
Dijagnoza:se postavlja na osnovu oftalmološkog pregleda,  i pregleda biomikroskopom.
Lečenje:korekcijom hipermetropije oštrina vida može biti normalna.naočarima se koriguje  obostrana afakija.Kontaktnim sočivom se koriguje jednostrana afakija.Operativnom metodom posle uklanjanja  prirodnog sočiva ugradjuje se veštačko sočivo napravljeno od sintetizovanih materijala koja ne iritira oko.Pseudofakija je naziv za stanje veštačkim sočivom.

Akutno zapaljenje suznih žlezda nastaje usled infekcije zapaljenje otok, crvenilo, bol.
Klinička slika:znaci zapaljenja su lokalizovani u gornjem spoljašnjem delu ulaza orbite.Usled otoka gornji očni kapak je spušten i otvor kapaka dobija oblik paragrafa.Postoji i otok preaurikularnih limfnih žlezda.Ukoliko dolazi do uvećanja orbitalni deo suznih žlezda nastaje dislokacija očne jabučice.Ograničena je pokretljivost oka, gde se nalaze suzne žlezde.Ako se pojavi apsces tada se spontano evakuiše kroz kožu iz orbitalnog dela, ili kroz konjuktive iz palpebralnog dela.
Dijagnoza;se postavlja na osnovu kliničke slike i oftalmološkog pregleda.
Lečenje:daju se antibiotici širokog spektra, tople suve obloge, olakšavaju bolove, ubrza resorpciju edema i ubrzava perforaciju apscesa.

Akutno zapaljenje suzne kesice ili flegmonozno zapaljenje proizilazi iz hroničnog oblika dakriocistitisa, gde je lokalizovan na sluzokožu suzne kesice prolazi kroz njegov zid i zahvata okolno tkivo.
Klinička slika:počinje sa akutnom zapaljenjem otok, jak bol i crvenilo.Zbog jakog bola i otoka, ne može se vršiti pritisak na predeo suzne kesice da bi se pojavio gnojav (purulentni) sekret.
Ukoliko se ovo stanje ne leči dolazi do apscesa, ispod unutrašnjeg ugla otvora kapaka stvara se šupljina ipunjena gnojnim sadržajem.
Dijagnoza:se postavlja na osnovu kliničke slike i oftalmološkog pregleda.
Lečenje:primena antibiotika širokog spektra.Apsces se sanira incizijom kože ili drenažom.

Aniridia je bilateralna hipoplazija irisa-dužice koja može biti udružena sa drugim očnim defektima.Aniridija je poremećaj celog oka sa promenama na kornei.Spada u nasledne bolesti.
Klinička slika:počinje sa niskom oštrinom vida, na irisu hipoplazija nije proporcionalna.Postoji fotofobija (pojačana osetljivost na svetlost).Objektivno se zapaža strabizam (skretanje oka), nistagmus (titranje očnih jabučica), glaukom, povećan očni pritisak, nedostatak irisa.
Dijagnoza:se postavlja na osnovu oftalmološkog pregleda.
Lečenje:Terapija je isključivo simptomatska, leči se strabizam, glaukom i ostali poremećaji koji se javljaju uz hipoplaziju irisa.

Ukoliko ste sigurni da više ne želite da rađate i razmišljate o definitivnoj sterilizaciji, idealno vreme za ovaj postupak je neposredno posle porođaja. 
Iako se sterilizacija žene (u najvećem broju slučajeva podvezivanje jajovoda) može uraditi u bilo koje vreme, period neposredno posle rađanja deteta je najsigurniji i najlakši, s obzirom da je prednji trbušni zid relaksiran, a deo na kome se intervencija radi (spoj između materice i jajovoda) je veoma blizu prednjeg trbušnog zida. 
Ako je porođaj završen carskim rezom, trbuh je već otvoren, a sterilizacija se može uraditi za samo nekoliko minuta. Ostajanje u bolnici posle carskog reza ne produžava se ako se uradi i sterilizacija jajovoda.
Ukoliko ste trudni i razmišljate o sterilizaciji, razgovarajte o tome sa Vašim akušerom
Neki lekari sprovode sterilizaciju neposredno posle porođaja, dok najveći broj akušera savetuje da se ova intervencija uradi najmanje 12 sati posle rađanja deteta. Posle ovoga perioda mogućnost nastanka krvarenja posle porođaja (postpartalne hemoragije) je znatno smanjena. Štaviše, ako kod Vašeg deteta posle rađanja nastanu problemi koji ukazuju da mu i život može biti ugrožen, tada imate dovoljno vremena da razmislite i promenite svoju odluku o sterilizaciji.  
Tokom sterilizacije dobićete anestetik i nećete osetiti bol. Sterilizacija se može uraditi u opštoj i u lokalnoj anesteziji.
Različiti su načini sterilizacije, a najčešći je presecanje puta jajnoj ćeliji ka materičnoj šupljini.  
Posle ove intervencije (podvezivanja kanala) postoji mogućnost zatrudnjivanja kod jedne od 350 žena. Učestalost trudnoća je nešto veća ako se sterilizacija uradi posle carskog reza, nego posle porođaja, a razlog nije još poznat. 
Kao i svaka druga operacija, podvezivanje kanala nosi sa sobom određene rizike. Komplikacije ove operacije su: reakcija na anestetik, infekcija organa male karlice, i povreda krvnih sudova. Na sreću, komplikacije su veoma retke. 
Posle ligacije jajovoda pacijentkinjama se daju analgetici, a već 8 sati posle intervencije žena šeta, uzima uobičajenu hranu i stara se o novorođenčetu. 
Histerektomija (odstranjenje materice) nikada se ne radi u cilju sterilizacije. To je tako rizična hirurška intervencija da se može uraditi samo ako postoje i druge indikacije.
Izvor:Stetoskop.info

Prekid trudnoće može se uraditi u prvom, drugom i u trećem trimestru. Na zahtev punoletne žene, ili maloletne osobe uz potpis roditelja ili staratelja, prekid trudnoće može se uraditi do desete nedelje gestacije. Posle ovoga perioda trudnoća se može prekinuti samo iz medicinskih ili etičkih razloga.
Do 5-6. nedelje trudnoća se može prekinuti lekovima, kombinacijom antiprogesterona i prostaglandina. Takođe, u ovoj starosti  trudnoća se može završiti i sukcijom. Tom prilikom grlić materice se ne dilatira, a u materičnu šupljinu uvodi se cevčica čiji je drugi kraj pričvršćen na vakum aparat. Aspiracijom (usisavanjem) sadržaja materične šupljine sprovodi se ova intervencija, koja se u zapadnim zemljama, gde prekid trudnoće nije dozvoljen zbog kanona katoličke crkve, popularno naziva "regulacija menstruacije" 
Posle ovoga perioda mora se uraditi dilatacija ušća materice i kiretaža materične šupljine. 
Prekid trudnoće u drugom trimestru može se izvršiti ubrizgavanjem hipertonog rastvora kuhinjske soli u amnionsku tečnost (instilacija) ili intramuskularnim aplikovanjem injekcija prostaglandina.
Prekid većih trudnoća, gde bi nabrojane procedure mogle da dovedu u pitanje život pacijentkinje, vrši se tzv. malim carskim rezom.
Prekid trudnoće nosi sa sobom izvestan rizik po zdravlje i život pacijentkinje
Komplikacije prekida trudnoće su neposredne, rane i kasne. U neposredne komplikacije prekida trudnoće spadaju krvarenje i perforacija zida materice. U rane komplikacije spadaju krvarenje i infekcija, a u kasne sterilitet. U zavisnosti od vrste i ekstenzivnosti komplikacije ginekolog preduzima određene mere (zbrinjavanje povrede u operacionoj sali, tretman antibioticima, nadoknada krvi, intenzivni nadzor, itd). 
Svakako da prekid trudnoće ostavlja i posledice na psihu žene, pa zbog toga odluku o prekidu pacijentkinja mora doneti sama, uz konsultaciju muža (oca potencijalnog deteta), bez sugestije roditelja, prijatelja ili bliže okoline.
Izvor:Stetoskop.info

Patološka hemoliza nastala usled prisustva At protiv sopstvenih eritrocita (autoantitela) u krvnoj plazmi, bez prisustva neke bolesti u organizmu koja bi mogla biti praćena hemoliznom anemijom.
Etiologija:
1. virusi, lekovi, hemijske supstance (promena Ag opne er.)
2. poremećaj imunološkog odgovora
3. unakrsna reakcija At stvorenih na strani Ag na antigene sopstvenih eritrocita
Klasifikacija At protiv eritrocita:
1. topla - nekompletna, IgG, deluju na telesnoj temperaturi (37°C), oblažu površinu er., dokazuju se direktnim Coombs testom
2. hladna - kompletna, IgM deluju na nižim temperaturama, pre reak- cije sa er. vežu komplement, dokazuju se testom aglutinacije i indirektnim Coombs testom
Klinička slika:
AIHA sa toplim At.
1. akutni oblik - mlade osobe, u vidu kriza (izražena hemoliza, Hburija, ABI, šok). Evansov sindrom: AIHA, trombocitopenija. hemoragijski sindrom
2. hronični oblik - blaži, malaksalost, dispnea, ikterus, hepatosplenomegalija
AIHA sa hladnim At.
1.         akutni oblik - nagla, brza pojava anemije i žutice. Hemolizu prati Raynaud-ov fenomen - cijanoza vrhova prstiju kojoj prethodi bol i ukoćenost zbog aglutinacije eritrocita u malim krvnim sudovima, kojoj prethodi vezivanje hladnih aglutinina za er. pri nižoj temperaturi od normalne
2.         hronični oblik - starije osobe, isto kao kod toplih At, može se javiti Rejnov fenomen
Laboratorija:
Broj eritrocita, i Ht može biti normalan ili snižen, retikulocitoza, leukotrombocitopenija (Evans sy.).
Serološka ispitivanja: 1. Coombsov test - indirektan ili direktan
2.  test aglutinacije (hladna At)
3.  test fiksacije komplementa (hladna At)
Terapija:
a) akutni oblik - glikokortikoidi + transfuzije eritrocita
b) hronićni - imunosupresivi, splenektomija
Izvor:.lekarinfo.com