Savetovalište Za Bebe

Dislalija je poremećaj artikulacije koje se manifestuje u nepravilnost ili nemogućnosti izgovora pojedinih glasova.Dele se na organske, nasledne, psihološke i spoljašnje.
Uzrok dislalija može biti poremećaj u anatomiji artikulatora govora kao što je poremećaj vilice, zuba, rascepi usne u nepca, kratak jezik, zadebljan jezik, velik jezik, slabije pokretan jezik.
Kod otogenih dislalija postoji i oštećenje sluha.Gubitak sluha nepovoljno utiče na usvajanje govora.Blaži gubitak sluha može uticati na sam izgovor dok jači oštećuje govor i jezik zatim artikulaciju.Dolazi do poremećaja ritma, intonaciju, glasa i gramatike.
Sekundarni uzroci se modifikuju prema okolini loš govorni uzor od svoje okoline.Dete poprima loše i dobre strane, služi se govorom neprimerenim za dečji uzrast.Roditeljski perfekcionizam, nedovoljna stimulacija deteta, zaostajanje u intelektualnom razvoju.
Klinička slika:može se reći da je dislalija poremećaj izgovora i označava pogrešnu artikulaciju pogrešan izgovor pojedinih glasova, pogrešan iskrivljen izgovor odredjenih glasova.Artikulacioni poremećaj se vide na glasovnom sistemu kao predilekcioni glasovi to su sledeći:r, s, c, z, č, š, ž, itd. po zvučnosti su slični pa ih dete teško razlikuje.Njihova artikulacija zahteva finu motoriku jezika.
Sigmatizam (sigmatismus) označava neispravan izgovor glasova s,z, c, š, č, dž. Kod male dece radi se o zameni ili ispuštanju tih glasova,dok kod odraslih se radi o iskrivljenom izgovoru.
Postoji i lateralni sigmatizam koji nastaje zbog rasta zubai jezik postavlja sa strane lateralno.Rešava se govornom terapijom.
Rotacizam (rotacismus) poremećen izgovor glasa r, koji se može tolerisati do treće godine a posle potražiti pomoć logopeda ili fonijatra i mišljenja otorinolaringologa.
Lambdacizam (lambdacismus) je poremećaj izgovora l, i lj, zatim gamacizam je poremećaj izgovora glasa g, deltacizam je poremećaj izgovora glasa d, tetacizam je poremećaj glasa t.
Tetizam (thetismus) je govorni poremećaj gde veći broj suglasnika prelazi u d ili t. To je već ozbiljniji poremećaj u CNS-u.
Kod dece se može čuti tepanje i dislaliju, koji se znatno razlikuje jedan od drugog.Naime tepanje je neadekvatna artikulacija u ranom detinjstvu do pete godine života,  dok je dislalija patološki poremećaj artikulacije ne samo kod dece već postoji i kod odraslih.
Lečenje:zavisi od uzroka postojanja, ako je poremećaj govora nastaje zbog prepreke, nedostatka, nepravilnosti potrebno je uraditi hiruršku korekciju ukoliko je uzrok nepoznat potrebne su govorne vežbe.Važno je obratiti pažnju na izgovor deteta od malih nogu do školskog uzrasta, jer ako postoji neki poremećaj to se kasnije negativno utiče na pisanje, čitanje i učenje.
Izvor:savetovaliste

Endometrioza je čest poremećaj koji pogađa žene u reproduktivnom dobu. Javlja se kada normalno tkivo endometrijuma (unutrašnji sloj materice) počne da raste izvan materice. Ovo izmešteno tkivo se može usaditi i rasti bilo gde unutar trbušne duplje.

Mnogi stručnjaci smatraju da se teži oblici endometrioze češće sreću kod neplodnih žena koje su odlagale trudnoću, te se zbog toga ovo stanje ponekad naziva bolešću žena od karijere.

Endometrijalno tkivo, bilo da se nalazi unutar ili izvan materice, reaguje na porast i smanjenje nivoa estrogena i progesterona koje proizvode jajnici tokom reproduktivnog ciklusa. Pod uticajem hormona, izmešteno tkivo natiče; a kada nivo hormona opadne, može doći do krvarenja tkiva. Za razliku od normalno smeštenog endometrijuma, koji se izbacuje iz tela putem menstrualnog pražnjenja, ova krv i tkivo nema izlaza. Ostaje unutra iritirajući okolno tkivo.

Bolest je vrlo nepredvidiva. Neke žene imaju po samo nekoliko izolovanih tvorevina koje se nikada ne šire niti rastu, dok se kod drugih bolest može prošitriti po celom karličnom regionu. Endometrioza iritira okolno tkivo i može proizvesti mrežaste izrasline ožiljkastog tkiva koje se nazivaju priraslice. Ožiljkasto tkivo se može obmotati oko karličnih organa, čak ih i u potpunosti prekriti. Mnoge žene koje imaju endometriozu osećaju vrlo blage, ili čak nikakve simptome. Međutim, kod nekih žena, endometrioza može izazvati jake menstrualne grčeve, bolove tokom odnosa, i neplodnost.

To je bolest koja se naziva „misterija uvijena u enigmu“, i ima mnogo toga o njoj što još uvek ne razumemo.

Šta uzrokuje endometriozu?

Postoji nekoliko teorija o tome kako nastaje endometrioza. Jedna od mogućnosti je retrogradna menstruacija, odnosno povratni tok menstrualnog pražnjenja, kroz jajovode u karlicu. Prema ovoj teoriji, ćelije endometrijuma se mogu usaditi na jajnicima ili na drugom mestu unutar karlične šupljine.

Kako izgleda?

Rane tvorevine izgledaju kao mali, pljosnati tamni pečati ili tačkice plave ili crne boje („barutom oprljeno“) posute po površini karlice. Manji pečati mogu ostati nepromenjeni, mogu postati ožiljkasto tkivo, ili mogu spontano nestati u intervalu od nekoliko meseci. Endometrioza može napasti jajnik, proizvodeći ciste ispunjene krvlju koje se zovu endometriomi. Vremenom, krv postaje sve tamnija, dobijajući duboku, crvenkasto-smeđu nijansu, ili boju katrana, zbog čega se često opisuju kao „čokoladne ciste“. One mogu biti manje od zrna graška ili veće od grejpfruta.

U nekim slučajevima, trake vlaknastog tkiva koje se nazivaju priraslice mogu obmotati matericu, jajovode, jajnike i okolna creva u jednu celinu. Endometrijalno tkivo takođe može urasti u zidove creva – ali iako može napasti susedna tkiva, endometrioza nije rak.

Koji su simptomi?

Dismenoreja (menstrualni bolovi ili grčevi tokom mesečnice) koja se sve više pojačava može predstavljati simptom endometrioze. Do toga dolazi usled grčenja materičnih mišića koje pokreću prostaglandini koji se oslobađaju iz endometrijalnog tkiva. Zbunjujuća osobina endometrioze je to što nivo bola koji izaziva nije povezan sa stepenom obolelosti. Neke žene sa uznapredovalom bolešću ne osećaju nikakve bolove. Žena koja pati od endometrioze će možda primetiti da, sa napredovanjem bolesti, njene menstruacije postaju bolnije, ili bolovi počinju sve ranije, ili pak traju duže.

Endometrioza može izazvati bolove tokom odnosa, stanje poznato pod imenom dispareunija. Prodirući pokreti penisa mogu izazvati bol u jajniku koji je ožiljkastim tkivom povezan sa vrhom vagine, ili pak u osetljivoj kvržici endometrioze. Većina žena koje imaju endometriozu ne primećuju nepravilnosti u pogledu krvarenja. Ponekad, međutim, bolest biva praćena vaginalnim krvarenjem u nepravilnim razmacima, ili predmenstrualnim tačkastim krvarenjem.

Kako endometrioza izaziva neplodnost?

Odnos između blage (rane) endometrioze i neplodnosti je kontroverzan. Najnovije teorije koje se tiču veze između endometrioze i neplodnosti usmerene su na činjenicu da endometrioza može dovesti do blage upale unutar karlice. Kod nekih žena sa blagom endometriozom, nivoi određenih hemijskih supstanci po imenu citokini (koji se luče kao reakcija na upalu) su povećani u trbušnoj duplji, i ovi hormoni mogu imati negativan efekat na razvoj folikula i jajne ćelije, spajanje spermatozoida i jajne ćelije i oplodnju, normalnu funkciju jajovoda, pa čak i usađivanje oplođene jajne ćelije. Ponekad, endometrioza može biti prisutna istovremeno, ali bez bilo kakve veze sa problemom neplodnosti. Kod ovih pacijenata, drugi faktori mogu biti od značaja u neplodnosti para, kao što je sperma lošeg kvaliteta ili poremećaji ovulacije, dok endometrioza prosto odvlači pažnju u drugom smeru. Neke žene koje pate od ove bolesti su sposobne za začeće, dok druge mogu biti neplodne zbog endometrioze, ili usled kombinacije faktora.

Bolest se može na različite načine isprečiti pri začeću – naročito ako je težeg stepena. Endometrioza može uzrokovati upalu okolnog tkiva, te podstaći rast ožiljkastog tkiva ili priraslica. Trake ožiljkastog tkiva mogu zajedno obmotati jajnike, jajovode, i creva, i na taj način omesti oslobađanje jajne ćelije iz jajnika, ili sposobnost jajovoda da prihvati jajnu ćeliju. Retko, teži stepen endometrioze može dovesti do blokade jajnika. Prisustvo čokoladne ciste na jajniku takođe može narušiti ovulaciju.

Dijagnoza

Endometrioza se ne može dijagnostikovati samo putem simptoma. Iako lekar može posumnjati na postojanje bolesti ukoliko se neplodna žena žali na jake menstrualne grčeve ili bolove tokom odnosa, mnoge pacijentkinje koje pate od ovog poremećaja ne osećaju nikakve tegobe. Dijagnoza se može potvrditi isključivo pomoću laparoskopije.

Laparoskopija omogućava lekaru pogled u unutrašnjost karličnog regiona, kao i pregled reproduktivnih organa kako bi se potvrdilo prisustvo endometrioze. U stvari, s obzirom da je endometrioza često bez ikakvih simptoma, mnogi lekari savetuju laparoskopiju kao deo dijagnostičkih ispitivanja kojima se podvrgavaju sve neplodne žene.

Gledajući kroz laparoskop, hirurg može videti površinu materice, jajovode, jajnike i druge karlične organe. Lekar može vizuelno potvrditi prisustvo endometrioze, te oceniti stepen obolelosti. Po želji, mali deo tkiva može biti odstranjen u cilju mikroskopskog ispitivanja (biopsija). Ranu endometriozu je lako prevideti ukoliko se laparoskopija ne obavi pažljivo. Treba pomno pregledati ceo jajnik; ukoliko je uvećan, treba ga punktirati kako bi se proverilo da li su prisutne čokoladne ciste.

U većini slučajeva, hirurg će tokom laparoskopije pristupiti tretmanu endometrioze. Ukoliko je tako, on će napraviti još nekoliko malih rezova kroz koje će uvesti dodatne instrumente potrebne za operativnu laparoskopiju. On će možda uništiti ranice pomoću laserskog zraka, ili ih odstraniti korišćenjem električne struje, metodom koji se naziva dijatermija. Ciste na jajnicima se mogu operativno ukloniti, ili otvoriti i drenirati (marsupijalizacijom), dok se njihov unutrašnji sloj uništava.

Druge tehnike vizualizacije, poput ultrazvuka, kompjuterizovane tomografije ili magnetne rezonance mogu se koristiti kako bi se dobilo više informacija o stepenu obolelosti. Ove tehnike su pogodne samo u cilju utvrđivanja prisustva endometričnih cisti na jajnicima.

Hormonska terapija

Cilj hormonske terapije je da simulira trudnoću ili menopauzu, dva prirodna stanja za koje se zna da zaustavljaju ovu bolest. U oba slučaja, normalni endometrijum više nije stimulisan da raste i povlači se svakog meseca, a menstruacija prestaje. Obično i rast izmeštenog endometrijalnog tkiva biva zaustavljen.

Kako bi se simuliralo hormonsko okruženje kakvo se javlja u toku trudnoće, prepisuju se kontraceptivne pilule. Kako bi imale efekta u borbi protiv endometrioze, pilule se moraju uzimati kontinuirano, bez prekida u kom se javlja krvarenje i povlačenje tkiva. Ovo stanje se ponekad naziva pseudotrudnoća.

Hormonski derivat danazol je lek koji se najčešće koristi za lečenje endometrioze. Tokom terapije danazolom, nivo estrogena se smanjuje do niskog nivoa koji je karakterističan za prirodnu menopauzu. Ovo stanje se ponekad naziva pseudomenopauza. Danazol je skup lek koji se obično prepisuje na period od šest meseci ili duže. Na žalost, velike endometriotične ciste na jajnicima su uglavnom otporne na ovaj lek.

Hormoni analogni hormonu koji oslobađa gonadotropin (eng. gonadotropin realising hormone, ili GnRH), je najnovija klasa hormona koja se koristi za lečenje endometrioze. Ovi analogni hormoni prekidaju proizvodnju FSH (folikulostimulirajući hormon) i LH (luteinizirajući hormon) u hipofizi, na taj način pokrećući stanje menopauze. Ovi analogni hormoni se mogu davati u obliku specijalnih inekcija po imenu depo preparati, koji svakodnevno oslobađaju male količine leka, što omogućava primanje inekcije u mesečnim intervalima.

Ranije su terapije medikamentima prepisivane u nadi da će izazvati dovoljno smanjenje endometrioze kako ona, nakon prestanka terapije, više ne bi ometala začeće. Međutim, s obzirom da do trudnoće ne može doći tokom medikamentne terapije za endometriozu, i pošto se pokazalo da tretman ne pomaže u povećanju plodnosti, medikamentne terapije za endometriozu se više ne preporučuju neplodnim pacijentkinjama.

Hirurgija

Lečenje endometrioze lekovima definitivno ima svoja ograničenja. Lekovi obično drže pod kontrolom blage ili umerene bolove i mogu eliminisati male pečate bolesti. Ali, velike čokoladne ciste na jajnicima ređe reaguju na njih, dok lekovi ne mogu ukloniti ožiljkasto tkivo. Zbog toga može biti potrebno pribeći hirurškom zahvatu kako bi se poboljšala plodnost uklanjanjem priraslica, ranica, čvorića ili endometrioma.

Kako je ranije opisano, laparoskopija se može koristiti kao metod lečenja. Na primer, tečnost se može drenirati; priraslice osloboditi; a pečati endometrioze uništiti pomoću lasera ili električne struje. Vešt hirurg kroz laparoskop može ukloniti čak i velike endometriome, tako da se u današnje vreme većina slučajeva može uspešno lečiti kroz laparoskop. Otvorena hirurgija (laparotomija) je neophodna samo u retkim slučajevima.

In vitro oplodnja

Ovaj vid lečenja ne može izlečiti endometriozu, ali je može držati pod kontrolom. Ukoliko neplodna žena koja pati od endometrioze ne uspe da začne čak ni nakon hirurškog zahvata, sledeća mogućnost je superovulacija sa unutarmateričnom inseminacijom, pošto su jajovodi kod ovih pacijentkinja obično veoma otvoreni. Ako ovo ne urodi plodom, onda se in vitro oplodnja može pokazati vrlo korisnom. Međutim, reakcija jajnika kod nekih pacijentkinja može biti nedovoljna, posebno ukoliko imaju velike čokoladne ciste, ili su bile podvrgnute hirurškom zahvatu zbog ovih cisti. Učestalost oplodnje kod nekih pacijenatkinja sa endometriozom može biti nešto niža nego kod drugih pacijentkinja, moguće usled prisutne anomalije ovocita.

Endometrioza je bolest od koje pate milioni žena širom sveta. Kod mnogih, obolenje prođe neprimećeno. Ali, drugima je potrebna profesionalna pažnja, posebno u slučajevima kada je narušena plodnost. Najbolja strategija za maksimalno pospešivanje verovatnoće začeća je izbor specijaliste koji je upoznat sa najnovijim dostignućima na polju lečenja endometrioze.
Izvor:savetovaliste

Histerometrija
Definicija
Histerometrija (gr. ύστέρα – materica, μέτρου - merim) je intervencija kojom se određuje dubina materice.
Ova procedura se obično vrši neposredno pre neke druge kompleksnije ginekološke intervencije (kiretaža, histerosalpingografija, endoskopske operacije), retko izolovano, u sklopu pripreme za postupak asistirane fertilizacije. Instrument kojim se postupak vrši naziva se histerometar, ili uterusna sonda.Histerometar (uterusna sonda) je napravljen od naročito obrađenog metala, sa oznakama u santimetrima. Sonda je ka vrhu savijena (zbog pozicije  uterusa), a na vrhu je zaobljena, da ne bi u toku intervencije došlo do perforacije zida materice.
Tehnika rada
Sonda se kroz spoljašnje materično ušće plasira kroz cervikalni kanal i unutrašnje ušće u materičnu šupljinu, sve do fundusa, pažljivo, praćenjem osovine tela materice. Kada se vrhom sonde dođe do dna materice, na sondi se očita dubina u santimetrima. Normalna dubina materice je 7cm.
Biopsija
Definicija
Biopsija (gr. βιος, όράω – vidim) promena na spoljašnjim genitalnim organima, vagini i porciji je dijagnostička procedura kojom se uzima uzorak tkiva sumnjivog na maligni tumor.
Tehnika rada
Po obavljenom ginekološkom pregledu, radi utvrđivanja lokalizacije lezije, naročitim kleštima, skalpelom ili makazama, uzima se uzorak tkiva suspektnog na malignitet, fiksira u 10% rastvoru formalina i upućuje na patohistološko ispitivanje (Slika 25). «Ciljana biopsija» predstavlja uzimanje uzorka tkiva pod kontrolom kolposkopa (Slika 26). Ukoliko posle uzimanja isečka dođe do intenzivnijeg krvarenja, mesto biopsije se tamponira i stavlja se hirurški šav.
Instrumenti za biopsiju i Promena na donjoj usni grlića materice koja zahteva bipsiju i histološku evaluaciju ekstenzivnosti
Kiretaža, polipektomija i miomektomija  
Eksplorativna kiretaža (fr. curettage) cervikalnog kanala i materične šupljine je najčešća intervencija u ginekološkoj praksi. Ova procedura je istovremeno dijagnostička i terapijska. Kiretažom cervikalnog kanala i materične šupljine odstranjuje sluznica koja se, posle fiksiranja u 10% rastvoru formalina, upućuje na patohistološki pregled. Ovim postupkom se takođe zaustavlja krvarenje iz materice (spontani pobačaj, disfunkcionalno krvarenje). Ukoliko iz spoljašnjeg ušća prominira polip (gr. πολύπονς – izraštaj) (Slika 27.) ili miom (gr. μϋς – mišićni izraštaj) (miom koji se rađa – myoma uteri ad vaginam nascens) (Slika 28, 29 i 30), tada se uvrtanjem oko peteljke odstranjuje patološka formacija, a zatim vrši kiretaža cervikalnog kanala (baze polipa ili mioma) i materične šupljine.
Polip prominira iz cervikalnog kanala. Potrebno je uraditi polipektomiju i kiretažu cervikalnog kanala i materične šupljine, radi histološkog pregleda i odluke o eventualnom daljem tretmanu (konizacija, amputacija, histerektomija).
Myoma uteri ad vaginam nascens.
Odstranjeni miom kod iste pacijentkinje
Punkcija Duglasovog prostora i adneksalnih tumora
Definicija
Punkcija (lat. Punctio) Duglasovog prostora i adneksalnih tumora je dijagnostička (ali i terapijska procedura) kojom se dobija uzorak tečnosti za citološki  i mikrobiološki pregled.
Tehnika rada
Intervencija se radi u kratkotrajnoj opštoj anesteziji. Posle postavljanja pacijentkinje u ginekološki položaj (položaj za litotomiju), ekartiranja vagine i hvatanja donje usne grlića maretice jednozubim kleštima kroz zadnji forniks vagine uvodi se igla u trbuh (Slika 31). Na taj način aspirira se sadržaj (transudat, eksudat, ascites, gnoj, krv, koagulumi) koji se šalje na mikrobiološki i citološki pregled. Ukoliko se punkcijom Duglasovog prostora dobije krv sa koagulumima, tada se najverovatnije radi o ektopičnom graviditetu ili rupturi ciste jajnika.
Punkcija Duglasovog prostora - kuldocenteza
Ukoliko se ginekološkim pregledom konstatuje postojanje adneksalnog tumora, a nivoi tumorskih markera i ultrasonografski pregled sa velikom verovatnoćom ukazuju da se ne radi o malignom tumoru, tada se odlučujemo za punkciju adneksalnog regiona. Ova intervencija vrši se kroz bočni svod vagine, ranije pod kontrolom ruke, a danas pod kontrolom ultrazvuka. Posle evakuacije sadržaja tumefakta (gnoj, serozna ili mucinozna tečnost), u zavisnosti od prirode procesa, započinjemo sa lokalnom i sistemskom primenom medikamenata.
Izvor:Stetoskop

Koža je otporni i nepropustljivi pokrivač našeg tela, sastavljen je od tri sloja, u kome se nalaze receptori za pritisak, temperaturu i bol.Ima zaštitnu i ekskretornu funkciju, proizvodi dve vrste sekreta.Loj koji umekšava sloj kože i znoj  preko kojeg se vrši isparavanje, reguliše temperaturu organizma  i izbacuje razne nepotrebne materije.
Dečja koža najviše je osetljiva nakon rodjenja.Od bolesti kože treba napomenuti:

Ojed-Intertrigo

Stvara se na mestima, gde se dva liste kože medjusobno dodirnu kao što je u pregibima.Ojedi se vidjaju u predelu čmara, polnih organa, pazuhu i oko vrata.Uzrok je uglavnom vlažanje kože, naročito mokraćom i stolicom, zove se još i pelenski dečji osip.

Znojnice-Miliaria rubra

Nastaje kao posledica naglog znojenja, usled pretopljavanja, ili pojave visoke temperature.Promene se ispoljavaju u vidu jako sitnih crvenih ispupčenja na koži.Nega se sastoji u redovnom kupanju, posle se koža brižljivo osuši i neguje se neutralnim puderom ili hidratantnom bebi kremom.

Lajnerova bolest-Erythrodermia desquamativa Leiner

Najčešće se javlja prvih nedelja života, isključivo kod novorodjenčeta na prirodnoj ishrani.Ispoljava se u obliku crvenila kože, koji može da bude ograničeno ili prošireno.Zahvata unutrašnje strane ekstremiteta, prepone, vrat, trbuh, čelo i kosmati deo glave.Na crvenoj otečenoj koži javlja se obilno perutanje, nekad se koža i ovlaži.Važna je nega kože i kupanje.Ako se infekcija jače širi potrebno je medikamentozna terapija.

Impetigo-Zarazne kraste

Posledica infekcije zaraznim klicama, koje uzrokuje gnojenje.Ispoljava se pojavom mehurića punih gnoja-pustula, na crvenoj zapaljenoj podlozi.Kad mehurić prsne, izlije se gnoj, osuši se i pretvori u krastu.Pored kraste se stvaraju novi mehurići i bolest se češanjem prenosi skoro po celom telu.Lečenje se sastoji u kupanju deteta u vodi sa jedne do dve zrne hipermangana zatim premazanjem antibiotskom mašću, po potrebi može se dati i per os neki antibiotski preparat.Važna je profilaksa i besprekorna higijena tela.

Urtikarija-Koprivnjača

Naročiti oblik alergijske reakcije na koži, a nekad i na sluzokoži.Nastaje kao posledica izvesnih namirnica jaje, riba, jagoda,malina na koga organizam preosetljiv.Može da se javi i posle uzimanja nekih lekova.Karakteristična promena za urtikariju je urtika, koja ima izgled otoka u obliku lakog pljosnatog ispupčenja koja zahvata manju ili veću površinu kože.Koža je crvena, dok su urtike obično blede.Svrab je redovan i nesnosan.Nekad se pored običnih urtika jave se i otoci pojedinih delova tela. (Kvinkeov edem).Dok se kod starijeg deteta koprivnjača ispoljava se u opisanom obliku, kod odojčeta se na koži javljaju promene u vidu strofulusa, i mala ispupčenja papule sa sitnim mehurićima koje jako svrbe.Profilaksa se sastoji u izbegavanju onih materija, koje  do nje dovode, davanje namirnica uz oprez i sprovodjenje specifične desenzibilizacije organizma.

Dečji ekcem

Jedno od najupornijih alergijskih oboljenja, koja se ispoljava na koži.Obično se javlja posle trećeg meseca života.Javlja se na obrazima, koža je crvena sa sitnim papulama  koje se prskaju i suše.Proces se obnavlja tako se razlikuje suv i vlažan ekcem.Bolest se pogoršava ako se nadovezuje infekcija, zbog jakog svraba dete se češe i jako povredi i zdravu kožu.Pored lica ekcem zahvata i druge delove tela  i može da se generalizuje.Taj ekcem dugo traje i obično se nastaje zbog eksudativne alergijske dijateze.Lečenje se sastoji od pravilne nege i ishrane.Treba isključiti one namirnice koje pogoršavaju ekcem ugljeni hidrati, masti, kuhinjska so, razne čokolade.Detetu treba dati što više tečnosti voća i povrća i razne vitamine.Lokalno lečenje se sastoji  kupke od kamilice jer smiruje kožu, ako je ekcem u vlažnom stadijumu ne sme se zaviti već namazati raznim antialergijskim kremovima, u težim slučajevima se koriste i kortizonska krema.Ako je ekcem u suvom stadijumu posle kupke treba namazati mašću za epitelizaciju.

Gljivična oboljenja kože-Kandidoze

Skup oboljenja koju izazivaju gljive iz reda kandida  (Candida).Ove gljive su saprofiti manifestuju se na koži  kao piodrmitis i često uzrokuju oboljenja na sluzokoži.Stvaraju se okrugle mrlje, svrab je neizbežan.Lečenje se sprovodi lokalno sa antimikoticima.
Izvor:savetovaliste

Nervni sistem novorodjenčeta, još je nedovoljno zreo najvažniju ulogu u regulaciji telesnih funkcija i reagovanja na spoljšnje draži igraju medjumozak-mezencefalus i kičmena moždina.
Pošto se pokreti novorodjenčeta, odigravaju bez kontrole  oni su grubi na izgled slučajni i jako promenljivi po brzini i intenzitetu.Ti pokreti nisu koordinisani.Nedostaje im uzajamna povezanost i skladnost.Stoga liče na refleksne radnje, ali za razliku od njih neodbijaju po odredjenom redosledu.
Beba posle rodjenja može malo da podigne glavu, kad se postavi na trbuščić.Kad se namesti da sedi, glava mu pada unazad.Kad se drži jednom rukom u vazduh, visi mlitavo.
U doba novorodjenčeta značajni su refleksni pokreti.Pravilno javljanje refleksa ukazuju na normalno funkcionisanje nervnog sistema.
Poremećaji refleksa-izostajanje  ili dugotrajno održavanje ukazuje  da je u pitanju neko oboljenje  C.N.S. i da treba preduzeti mere u cilju ispitivanja i lečenja, kao i odgovarajuće postupke u vezi  ishrane.Najpre treba uočiti grupu odbrambenih refleksa.U ove grupe spadaju refleks treptanja, kašljanja, kijanja.Refleks zevanja je takodje u neku ruku odbrambenih refleksa, jer zevanjem beba uzima veću količinu kiseonika.Drugi refleksi su vezani za ishranu.Rooting refleks se ispoljava kad se novorodjenčetu dodirne obraz u neposrednoj blizini usta, okreće glavu prema strani koja se dodiruje.Otvara usta i vrši pokrete sisanja.Refleks sisanja ispoljava se pokretima sisanja kad se usne novorodjenčeta s unutrašnje strane dodirnu nekim predmetom (bradavica dojke,cucla).Ovaj refleks je slab ili je otsutan kod nedonoščeta.
Za doba novorodjenčeta karakteristične su Morro-ov refleks -refleks prihvatanja ili "grljenja" može se izazvati na više načina:naglim povlačenjem pelene na kojoj odojče leži ili naglim pomeranjem stola na koji je položeno, ili jakim zvukom udarcem šake u sto.Bilo koja metoda je primenjena dobija se refleks abdukcije gornjih ekstremiteta, otvaranje šake i ekstenzija glave.Odojče se trgne, raširi ruke i otvori šake, kao da ima nameru  da nekog zagrli, a zatim ih ubrzo otpusti.U prvoj nedelji po rodjenju ovaj refleks traje kratko, svega 1-2 sekundi, a od tada duže tako da krajem prvog meseca života dostigne 4-5 sekundi.Kod zdravog i normalnog odojčeta, ovaj refleks izčezava do drugog meseca.kod nedonoščeta traje nešto duže.Njegova otsutnost u doba novorodjenčeta govori o oštećenju mozga.

Refleks prihvatanja

Kod normalnog odojčeta ovaj refleks se može izazvati na šakama i na stopalama.Na šakama stimulisanjem dlanova olovkom ili prstom.beba odgovara stezanjem olovke ili prsta, i to sa toliko snage da održava težinu svog tela.Ovaj refleks je prisutan od rodjenja i obično traje do  četvrtog meseca života.

Tonusni vratni refleks

Ovaj refleks može da se izazove, rotacijom glave.Dok dete leži na ledjima, pri čemu nastaje ekstenzija oba ekstremiteta s one strane na koju je lice okrenuto, a fleksija sa suprotne strane.
Ovaj refleks je prisutan na rodjenju i održava se  do kraja četvrtog meseca.

Dominantni refleksi

Ovi refleksi su urodjene refleksne reakcije, jer ih može izazvati od prvih dana po rodjenju, bez prethodne vežbe.Ovi refleksi se razlikuju od običnih kongenitalnih refleksa po tome što su privremeni i mogu se izazvati samo pod izvesnim odredjenim uslovima.
Izvor:Savetovalistesavetovaliste

Težina zrelog novorodjenčeta obično iznosi oko 3500 g. Za muško a 3300 g. za žensko novorodjenče.Najniža normalna težina je 2500 g.Još manja težina karakteriše nedonošče, odnosno nezrelo novorodjenče.Ali zato se javlja i težina iznad 4 kg. i više.
U prvim danima života novorodjenče, pokazuje izvestan gubitak telesne težine-fiziološki pad telesne težine.Uzroci ovog gubitka su:
-gubljenje vode mokraćom, stolicom i disanjem zatim nedovoljan unos hrane naročito tečnosti.Ovaj gubitak može da iznosi 5-10% od telesne težine, koju novorodjenče ima pri rodjenju  (150-300g.) , nekad dosta loše izgleda, glas mu je slab, promukao, zbog suvoće sluzokože.Nemirno je i plače ili je jako pospano.Težina polako se vraća od  petog dana a najkasnije krajem desetog dana dostiže vrednost koju je imalo pre rodjenju.
Fiziološki pad težine, se smatra fiziološkim, jer je važna dobra nega i znatno se može ublažiti te promene  čak i izbeći.Zato već od prvog dana treba novorodjenče pojiti sa prokuvanom zasladjenom vodom.

Visina tela

Iznosi prosečno 50 cm. Visina muškog novorodjenčeta je nešto veća od visine ženskog.Najmanja normalna visina iznosi 48 cm.Manje vrednosti  su karakteristične za nedonošče.Da li će težina i visina novorodjenčeta biti manja ili veća  zavisi od više faktora:
Pol prosečna težina i visina muškog novorodjenčeta je veća nego ženskog.
Rasa veće su dimenzije novorodjenčadi u zemljama  gde je prosečna visina stanovništva  većeg rasta.
Konstitucija roditelja naročito majke svakako ima bitan uticaj na dimenziju novorodjenčeta, uključujući i nasledni faktor.
Red rodjenja deteta ima izvestan značaj  u dimenziji kod prvog deteta, a manje značaja  kod sledećeg deteta.
Ishrana i način života majke za vreme trudnoće ima veliki uticaj na težinu i visinu novorodjenčeta.
Trajanje trudnoće od bitnih i najvažnijih faktora.Kad je dužina trudnoće manja od normalne, novorodjenče se radja  s obeležjima nedonoščeta.
Izvor:savetovaliste

Čini se da su Vam cele noći novčići bili u ustima? Evo šta treba da znate o ukusu metala koji ostaje u ustima i kako da ga se otarasite.

Disgeuzija je medicinski naziv za promenu čula ukusa. Najčešće imate gorak ukus metala u ustima koji postoji čak i kada ne jedete.

Šta je uzrok?
Hormoni, posbno estrogen, imaju bitnu ulogu u kontrolisanju i prilagođavanju čula ukusa. Kada ste u drugom stanju, nivo estrogena – a samim tim i čulo ukusa – mogu varirati u velikoj meri. Čulo ukusa i mirisa su usko povezani tako da promene u čulu mirisa mogu dovesti do disgeuzije.

Šta treba da znate?
Za nešto o čemu i ne znamo mnogo, disgeuzija je jako česta pojava u trudnoći. Kao što je slučaj sa jutarnjim mučninama, trebalo bi da nestane u drugom trimestru kada hormoni počnu da se smiruju.

Šta učiniti povodom metalnog ukusa u ustima?
Taj odvratan ukus se može neutralisati kiselinama. Fokusirajte se na kisele ukuse, npr. sok od limuna, limunada, a ukoliko stomak može da podnese, jedite hranu mariniranu u sirćetu. Takva hrana ne samo da može ukloniti metalni ukus iz usta već utiče na povećano lučenje pljuvačke koja pomaže da se isti ispere. Popričajte sa lekarom oko uzimanja vitamina jer neki od njih dovode do disgeuzije.

Još jedan trik: Svaki put kada perete zube, operite i jezik četkicom, ispirajte usta slanom vodom ili sodom bikarbonom. Nijedan od rastvora se ne guta! Na taj način ćete uspešno održavati Ph vrednost u ustima i zadržati svež dah.

Gotovo cijelo tijelo prekriveno je dlakama, iako je većina dlaka praktički nevidljiva. Svaka dlaka raste iz tzv. folikula ili mjehurića (sitne jamice na koži), a u svakom folikulu nalazi se žlijezda (lojnica) koja stvara loj - uljastu tvar za podmazivanje kože. Ako lojnica stvara previše loja pa se on zadrži u mjehuriću zbog začepljenja kožom, začepljena jamica se može upaliti. Rezultat je čvorić koji se može javiti u obliku obične crvene kvržice ili prerasti u gnojem ispunjen prišt. Kod većine adolescenata može se razviti određeni broj prištića ili čvorića. tj. blaga akna.

Akna može nastati zbog uzimanja nekih lijekova, kao što su kortikosteroidi ili lijekovi protiv epilepsije, iako je to uobičajena tegoba adolescencije. Javlja se u pubertetu i nestaje pri kraju adolescencije ili početkom dvadesetih godina. Ponekad akna traje i dalje, u odrasloj dobi, i to iz određenih razloga osobito kod muškaraca.

Brojni adolescenti imaju akne zbog povišene razine tjelesnih hormona u pubertetu. To dovodi do jačeg stvaranja lojaste tvari (sebuma) u lojnicama kao i do prekomjernog razvitka površinskog sloja stanica kože koji može začepiti izvodne kanale lojnica.
Simptomi akni
Čvorići se obično razvijaju na licu, iako se često znadu javiti i na zatiljku, leđima, prsima i nadlakticama. Stiskanje ili čeprkanje po čvorićima može dodatno oštetiti kožu i pogoršati stanje. Pojedinačno čvorići nestaju, dok se novi javljaju. Svaki zacijeljeni čvorić ostavlja ljubičasti trag koji također obično nestaje; međutim, neki cistični čvorići traju tjednima i mogu ponekad ostaviti vidljive ožiljke.
Učestalost akni
Akne u većem ili manjem stupnju pogađaju više od polovice muškaraca u dobi od 14. do 18. godine. Bolest je nešto rjeđa kod adolescentnih djevojčica, te se kod mnogih javlja uglavnom u doba menstruacije. Međutim, teški oblik akne s trajnim ožiljcima je rijedak. Neki oblici akne su izgleda nasljedni, osobito ako postoji sklonost masnoj koži.
Opasnosti akni
Akna nije opasna po život, iako ti čvorići smetaju mnoge adolescente. Nemojte dirati čvoriće na licu jer se izlažete opasnosti od infekcije i trajnih ožiljaka.
Što poduzeti?
Ako imate blagi oblik akne, moći ćete ga držati pod kontrolom niže preporučenim mjerama samopomoći. Ako se radi o teškom obliku, posavjetujte se s liječnikom. No, ne zaboravite da čvorići akne najviše smetaju vas, te da vama izgledaju neuglednije nego vašoj okolini.
Liječenje akni
Samopomoć: usprkos raznim "teorijama" o uzrocima akne, nema dokaza da je to oboljenje posljedica npr. ishrane ili masturbacije. Morali biste oprati lice dva puta dnevno (ne češće ako nije abnormalno prljava ili masna) - iako čvorići nisu posljedica prljave kože. Sunce često pospješuje nestanak čvorića. Nemojte čvoriće stiskati ili po njima čeprkati jer ćete time samo pogoršati stanje. Postoje tekućine koje sadrže kemijska sredstva protiv akne i koje se mogu nabaviti bez recepta, i one ponekad pomažu. No. nemojte pretjerati s tim liječenjem jer biste mogli još više oštetiti kožu.
Izvor:Zdravstveni.hr