Savetovalište Za Bebe

Dijabetes tipa 1 je najčešći oblik dijabetesa kod dece. Od 90 do 95% dece obolele od dijabetesa imaju ovaj tip. Izazvan je nemogućnošću pankreasa da proizvodi insulin. U pitanju je autoimuna bolest, što znači da je to stanje gde imuni sistem „napada“ svoje organe ili tkiva.
Koliko je često ovo stanje?

Dijabetes kod dece Dijabetes u detinjstvu nije česta pojava, ali u poslednjih 30 godina je primećen znatan porast u broju obolele dece.

U Evropi i Americi, dijabetes tipa 2 se po prvi put javlja kod dece. Jedan od razloga je povećena gojaznost nacija u poslednje vreme. Ali, gojaznost ne objašnjava sve veći broj obolelih od dijabetesa tipa 1 od koga boluje velika većina dece.

 

Šta uzrokuje dijabetes kod dece?

Uzrok nastanka dijabetesa kod dece nije potpuno objašnjen kao što je to slučaj kod odraslih. Verovatno uključuje kombinacuju gena i faktora okoline.

Većina dece koja oboli od dijabetesa tipa 1 nema nikakvu genetsku predispoziciju za to tj. ne postoji istorija bolesti u porodici.

Koji su simptomi?

Glavni simptomi su isti kao kod odraslih. Pojavljuju se nakon nekoliko nedelja:


- žeđ
- gubitak kilograma
- umor
- često uriniranje.

Simptomi koji su tipičniji za decu su:

- bolovi u stomaku
- glavobolje
- problemi u ponašanju.

Dešava se da se pre uspostavljanja dijagnoze dijabetesa, desi dijabetes acidoza. U razvijenijim zemljama je ovakva situacija ipak retka jer postoji razvijenija svest o simptomima na koje treba obratiti pažnju.

Lekar treba da razmotri mogućnost postojanja bolesti kod sve dece kod koje postoji neobjašnjeno stanje ili bolovi u stomaku u trajanju od nekoliko nedelja.

Šta mogu učiniti roditelji?

Živeti sa dijabetesom može biti pravo opterećenje, ali pravi način da se izborite sa celom situacijom je da što više saznate o istom, kao i tretmanu kako ne biste naišli na nepredvidivu situaciju. Tako će, prevashodno Vaše dete biti bezbrižno, ali i cela porodica.

Lekari i sestre Vam mogu pomoći oko sledećeg:

- da naučite kako da dajete injekcije insulina. Insulin se obično ubrizgava u predelu stomaka ili butina.
- da znate simptome niskog nivoa glukoze u krvi i dijabetes acidoze i šta činiti po tom pitanju.
- neka Vam glukoza bude uvek pri ruci.
- redovno merite nivo glukoze u krvi i čim dete dovoljno poraste, naučite i njega.
- naučite dete da samo sebi ubrizgava injekcije čim dovoljno odraste – obično je to oko 9 godina.
- redovno odlazite kod lekara, posebno ako se dete razboli iz bilo kog razloga – verovatno je potrebno prilagoditi tretman.
- obavestite zaposlene u školi i drugove deteta o simptomima niskog nivoa glukoze u krvi i šta učiniti ako ih primete.
- ukoliko poznajete još nekoga ko ima isti problem, slobodno mu se obratite za pomoć. U teškim stuacijama i razgovor je od velike pomoći, posebno ako Vas sagovornik razume u potpunosti.

Ishrana

Veoma je bitno da dete ima zdravu i izbalansiranu ishranu, koja je bogata vlaknima i ugljenim hidratima.

Zdrava ishrana se odnosi na sve, bilo da imaju šećer ili ne.

Koliko dete treba da jede zavisi od godišta i težine. O tome zajedno odlučuju dijetetičar i roditelji.

Onda kada dete spozna kako mu telo deluje na uzimanje insulina, mogući su slatkiši – praćeni adekvatnom dozom insulina.

Fizička aktivnost

Ovo je jako bitna stavka u životu svakog deteta, posebno onog koje boluje od dijabetesa. Ono bi trebalo da vežba svakog dana.

Fizička aktivnost snižava nivo šećera u krvi, tako da je detetu koje uzima insulin potrebno da redukuje dozu. Razlog tome je što kombinacija previše insulina i vežbanja može sniziti nivo šećera u krvi te stoga dete treba uvek sa sobom da nosi šećer.

Na duge staze...

Dete sa dijabetesom može živeti duže od nekoga ko je razvio bolest u odraslom dobu mada što je stanje više prisutno, veći je rizik od dugoročnih komplikacija, kao što su one koje pogađaju oči i bubrege.

Komplikacije mogu početi odmah nakon puberteta, ali uglavnom predstavljaju brigu kasnije u životu.
Redovne kontrole počinju oko devete godine i nakon toga se rade svakog dana.
Izvor:Moja beba.com

Sezonska depresija ili zimska depresija kod pacijenata se javlja obično u periodu jesen-zima. Ona je uglavnom posledica uticaja vremenskih prilika na organizam, a može se lečiti na različite načine i raznim metodama.

Sezonsku depresiju karakteriše: malaksalost, bezvoljnost, ravnodušnost i usporeno funkcionisanje organizma u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.

Dijagnozu treba da uspostavi iskusan lekar psihijatar, i to na osnovu simptoma i istorije bolesti, pošto ne postoje labaratorijske analize za egzaktno postavljanje dijagnoze.

Za uspešno lečenje je najvažnije dijagnozu postaviti ispravno, jer slične simptome mogu imati i bolesti kao što su: hronični umor, virusna infekcija, smanjena funkcija štitaste žlezde, anksioznost ili zloupotreba alkohola ili droga.

Ukoliko su simptomi sezonske depresije suviše izraženi, obavezno se obratiti lekaru a po potrebi češće ići na kontrole.

Lečenje konvencionalnom medicinom

Psihijatri ovaj poremećaj najefikasnije leče kombinacijom: psihoterapijom, svetlom i antidepresivnim lekovima.

Ishrana

Stručnjaci savetuju uravnoteženu ishranu od više lakših obroka u toku dana.

Savetuju se povrće, voće i prirodni sokovi u većim količinama u toku dana.

Treba izbegavati namirnice bogate ugljenim hidratima i obilne obroke masne hrane.

Pacijentima se savetuje da ne pribegavaju "lečenju velikim količinama hrane" i slatkišima, jer ova hrana goji, pa i posredno izaziva povećanje depresije.

Alternativna medicina

Od alternativnih metoda lečenja savetuje se umereno bavljenje sportom i masaža.

Kao dopuna konvencionalnom načinu lečenja, mogu poslužiti jonizatori vazduha koji emituju negativne jone u prostorije gde se boravi i radi.

Sezonsku depresiju ne treba lečiti: obilnim obrocima, kafom, pušenjem, alkoholom ili drogama, jer se ona onda samo pojačava.

Saveti za kućno lečenje

Provoditi što više vremena napolju na dnevnom svetlu i u šetnji.

Baviti se redovno sportskim aktivnostima ili fizičkim vežbanjem.

Provoditi zimski odmor u toplijim krajevima gde su dani duži.

Povećati svetlost u radnim i prostorijama za boravak (veći prozori i jače veštačko svetlo).

Zidove prostorija treba obojiti (okrečiti) svetlim bojama.

Slobodno vreme organizovati za: čitanje, film, muziku.

Jedno od radikalnih rešenja je preseliti se u krajeve sa sunčanom klimom.
Izvor:Krstarica.com

Kao što je većina nas upoznata, grip predstavlja bolest respiratornih organa zarazne prirode koju izaziva virus. Vakcine protiv gripa setimo se obično kada virus zakuca na vrata, a to je obično na prelasku jeseni u zimu.

Intenzitet stanja, odnosno bolesti, varira i može biti blage, kao i jako ozbiljne, a u pojedinim slučajevima čak i fatalne prirode. Stoga je najpreporučljivi način zaštite protiv ove bolesti vakcinisanje, i to svake godine.

Kako biste bili u mogućnosti da steknete što potpuniju sliku o čitavoj bolesti, iznećemo neke statističke podatke.

Statistika

Prema statističkim podacima, u Americi svake godine u proseku:

• 5-20% ukupne populacije biva zaraženo virusom gripa
• više od 200.000 osoba biva hospitalizavno usled ozbiljnosti stanja, kao i usled komplikacija do kojih dođe u počentim fazama gripa
• ppibližno 36.000 osoba godišnje izgubi život od samih posledica gripa

Kritične grupe

Pojedine grupe osoba, poput onih u godinama, manje dece i trudnica, kao i osobe koje pate od oređene bolesti hroničnog tipa poput astme, dijabetesa ili nekog od srčanih oboljenja - predstavljaju kritičnu grupu kod koje je rizik za razvoj komplikacija usled sezonskog gripa znatno povećan.

Koje bi osobe najpre trebalo vakcinisati?

Uopšteno govoreći, otprilike svako ko želi da umanji mogućnost i izbegne sezonski grip, trebalo bi da se vakciniše. Ipak, određeni ljudi bi to trebalo da rade svake godine, bez izuzetka, upravo zbog toga što spadaju u rizičnu grupu ili zbog toga što žive ili se brinu o osobi koja takođe pripada gorepomenutoj grupi ili je već pod uticajem samog gripa.

Osobe koje se moraju vakcinisati svake godine, bez izuzetka:

• deca starosti od 6 meseci pa sve do 19 godina
• trudnice
• osobe starije od 50 godina
• osobe koje pate od nekog od hroničnih oboljenja
• osobe koje žive u staračkom domu i ostalim ustanovama za dugoročno zbrinjavanje ljudi
• osobe koje žive ili vode brigu o osobama koje spadaju u rizičnu grupu, tj. medicinski radnici, osobe odgovorne za osobe koje pripadaju kritičnoj grupi
• roditelji ili osobe odgovorne za decu mlađu od 6 meseci, s obzirom na to da su deca ove dobi previše mlada za vakcinisanje

Vrste vakcine

Postoje dve različite vrste vakcine protiv sezonskog gripa.

Prva vrsta je "neaktivna vakcina", koja se uglavnom daje većini osoba koje se vakcinišu protiv gripa svake godine.

Druga vrsta je "aktivna vakcina" ("živa vakcina") u vidu spreja, koja se osobi ubrizgava u nosni kanal.

Postoji i treća vrsta vakcine koja je poznatija pod imenom visokodozna neaktivna vakcina, a namenjena je osobama preko 65 godina starosti.

Moguće nuspojave

Većina doktora savetuje ljude da se svakako vakcinšu svake godine ukoliko im je stvarno namera da se što je bolje zaštite od gripa. Ipak, puno je ljudi koji brinu zbog mogućih nuspojava ovih vakcina. Vakcina, naime, ne izaziva sam grip, već obezbeđuje potpunu zaštitu od njega. Međutim, i pored velike moći, vakcina protiv gripa u sebi ipak nosi opasnost.

Nuspojave koje može da izazove kreću se od blagih, pa sve do onih izuzetno neprijatnih i po zdravlje jako štetnih.

U blaže nuspojave spadaju:

• blagi bol, crvenilo ili otok na mestu gde je vakcina ubrizgana
• promuklost, bolne crvene oči, kao i svarb očiju i kašalj
• groznica
• izraženiji bolovi

U nuspojave ozbiljnije prirode spadaju alergijske reakcije koje mogu ugroziti život osobe koja je primila vakcinu, ali koje su veoma veoma retke. Čak i ukoliko do njihove pojave dođe, to se primeti nakon nekoliko minuta ili sati, tako da za pravovremenu reakciju ima dovoljno vremena.
Izvor:Krstarica.com

Grip spada u veoma zarazne virusne bolesti koje se najčešće javljaju kada im je sezona. Sezona gripa je obično kraj zime – rano proleće, mada epidemija može da počne i u jesen.

Infekcija gripom širi se gornjim disajnim putevima, a ponekad dođe i do zapaljenja pluća.

Svake godine se javi manji ili veći broj obolelih od gripa, a posle svake tri-četiri godine dođe do veće epidemije. Virusi stalno mutiraju, pa se na nekoliko godina javljaju nove vrste gripa, tako da je gotovo nemoguće pronaći univerzalnu vakcinu i zaštiti se od svake vrste gripa.

Simtomi gripa

Najčešći simptomi gripa su:

• povišena temperatura (između 38 i 39 stepeni)
• bol u grlu
• suv isprekidan kašalj
• bolovi u mišićima
• opšti umor, slabost i malaksalost
• zapušen nos
• kijanje
• glavobolja

Iskustva

Grip je najlakše sprečiti: pojačanom higijenom lica i ruku, neizlaganjem infekciji (izbegavanje bolesnika i masovnih okupljanja), zdravim navikama (ne pušiti, šetati na čistom vazduhu) i pravilnom ishranom (vitamini i minerali iz voća i povrća).

Medijska kampanja i upozorenja na većinu ljudi deluje pozitivno tako da treba slušati savete Ministarstva zdravlja, kako bi se sprečila pandemija i smanjile komplikacije.

Dobra organizacija u zdravstvenim organizacijama utiče na to da svi potencijalni bolesnici na vreme počnu sa lečenjem kako bi se izbegle komplikacije.

Vakcinacija u većini slučajeva sprečava inficiranje gripom, ali se za vakcinisanje treba odlučiti pre početka epidemije (jesen).

Svaki tip gripa ima blagu, srednje tešku, težu i tešku formu, pa u skladu težinom forme treba i postupati.

Svaku formu gripa treba ozbiljno shvatiti kako bi se smanjile moguće komplikacije i na vreme preduzele mere.

Rizične grupe

Rizične grupe bi u toku sezone gripa trebalo da se vakcinišu i izbegavaju kontakte sa bolesnicima, kao i skupove (prostorije) sa mnogo ljudi.

U rizične grupe spadaju: bebe, deca, trudnice, astmatičari, gojazne osobe, pušači, dijabetičari, pacijenti koji imaju HIV, imunodificijenciju, deca sa urođenim srčanim manama, srčani i plućni bolesnici, psihijatrijski bolesnici...

Osobe iz rizičnih gripa grip teže prebole, a eventualne komplikacije kod njih mogu izazvati ozbiljne posledice.

Upozorenje

Važno je da pacijenti ozbiljno shvate simptome gripa i što pre se jave lekaru.

Praksa je potvrdila da se komplikacije javljaju ako se na vreme ne potraži savet lekara, ne miruje tokom lakših simptoma bolesti i ne koristi propisana terapiju. Kod većine takvih pacijenata, posle nastupanja komplikacija, nikakve mere i terapije više nisu mogle da pomognu.

Bitno je kod bilo koje vrste gripa ili prehlade što pre se javiti lekaru i striktno postupati po njegovim savetima. Odgovorno ponašanje pacijenata - mirovanje, redovno uzimanje terapije i postupanje po preporukama lekara - važno je u svakoj fazi bolesti.
Izvor:Krstarica.com

Iako u svetu trenutno veliki broj ljudi boluje od raka (karcinoma), a još nema jedinstvenog i pravog leka - ipak se broj obolelih može smanjiti merama primarne prevencije. Pored prevencije, ranim otkrivanjem raka i na vreme započetom terapijom, posledice bolesti mogu se znatno ublažiti.

U zemljama Evropske unije još 2003. godine je promovisan "Kodeks protiv raka", kako bi se primarnom prevencijom smanjio broj obolelih od ove opake bolesti, a merama sekundarne prevencije smanjila smrtnost od raka.

Zahvaljujući ovim merama, u mnogim zemljama Evrope broj obolelih od karcinoma se smanjuje, a ranim otkrivanjem raka znatno se smanjila smrtnost pacijenata.

Preporuke primarne prevencije

Iskustva zapadnih zemalja govore nam da se životnim stilom i zdravim životnim navikama može smanjiti rizik od nastanka raka za oko 30%.

Pušenje, aktivna i pasivna izloženost duvanskom dimu - povećavaju rizik od karcinoma. Zato stručljaci savetuju prestanak pušenja, smanjenje broja popušenih cigareta i smanjenje boravka u zadimljenim prostorijama, izloženost duvanskom dimu.

Gojaznost povećava rizik od nastanka mnogih bolesti pa i od raka. Zato je važno voditi računa o ishrani i telesnoj težini.

Umerene svakodnevne fizičke aktivnosti pomažu borbi protiv mnogih bolesti.

Pravilna umerena ishrana sa pet manjih obroka u toku dana koja sadrži dosta voća i povrća a manje životinjskih masti - sprečava nastanak malignih bolesti.

Alkoholna pića kao što su rakija, pivo i vino, u manjim dnevnim količinama ne štete zdravlju, ali u većim količinama ugrožavaju zdravlje.

Preterano izlaganje sunčevim zracima šteti odraslima, a naročito deci, jer previše ultravioletnih zraka može izazvati rak kože.

Stručnjaci upozoravaju na to da izlaganje štetnim zračenjima, štetnim hemijskim isparenjima i udisanje čestica teških metala može izazvati rak.

Sekundarna prevencija

U razvijenim zemljama zahvaljujući medijskim kampanjama i aktivnostima kompanija koje se bave zdravstvenim osiguranjem sve više ljudi redovno ide na preventivne preglede i skrininge, kako bi se otkrile razne bolesti u početnom stadijumu.

Stručnjaci su ustanovili da je oko 30% malignih bolesti izlečivo ukoliko se na vreme otkrije.

U okviru ranog otkrivanja i lečenja raka:

• Ženama posle 25 godina preporučuje se učestvovanje u redovnom skriningu raka grlića materice.
• Ženama starijim od 50 godina preporučuje se redovan skrining raka dojke.
• Muškarcima i ženama starijim od 50 godina savetuje se učestvovanje u redovnom skriningu tumora debelog creva.
• Vakcina protiv hepatitisa B obavezna je za decu, a preporučuje se zaposlenim na rizičnim mestima (zdravstvo...).

Zaključak

Na osnovu "Kodeksa protiv raka", i Ministarstvo zdravlja republike Srbije izdalo je smernice i preporuke kako bi se smanjio broj obolelih i smrtnost od karcinoma.

Probleme u realizaciji ovih preporuka u Srbiji stvaraju: nedovoljan broj adekvatnih medicinskih centara, nedovoljan broj lekara, nedovoljan broj najnovijih uređaja za rano otkrivanje i lečenje raka, nedovoljna informisanost stanovništva i nedovoljno novčanih sredstava u medicinskim institucijama.

Još jedan od problema u realizaciji ovih stavova jeste taj da veliki broj naših građana nema osnovnih sredstava za "običan život", a kamoli za zdravu ishranu i posete privatnim klinikama ili posete državnim medicinskim institucijama u većim gradovima (ako žive u udaljenim manjim mestima).
Izvor:Krstarica.com

Novom tehnologijom može se otkriti nastanak autizma već kod deteta starog devet meseci - godinu dana ranije nego ustaljenim dijagnostičkim testovima.

Naučnici sa Mekmaster univerziteta u Hamiltonu, provincija Ontario, (Mc.Master University, Hamilton, Ontario, Canada) u Kanadi, razvili su metodu praćenja pokreta očnih jabučica deteta dok posmatra lice ispitivača. To praćenje je ostvareno preko ekrana kompjutera i ukazivalo je na rana merenja socijalnog razvoja bebe.

Profesor psihologije Mel Ruterford ustanovio je da bebe koje nisu fokusirale pogled na oči i lice ispitivača imaju veće šanse da razviju autizam u kasnijim godinama. Prvi znaci pojavili su se sa šest meseci starosti, ali nisu bili statistički značajni sve dok beba nije bila stara devet meseci.

Ovaj test je prva objektivna dijagnostička metoda za rano otkrivanje nastanka autizma, od kog boluje oko 200.000 Kanađana. Nijedan medicinski test ne može da otkrije autizam. Autizam se otkriva posmatranjem ograničenih društvenih, komunikativnih odnosa i poremećaja ponašanja koja se ne očekuju u uzrastu ispitivane dece. Zbog toga se ovo stanje najranije otkrivalo oko druge godine života, a u većini slučajeva kasnije.

Ispitivanje je obuhvatilo četrdeset i petoro dece podeljene u dve grupe: u prvoj grupi, brat ili sestra su imali autizam, a u drugoj grupi, u porodici nije bilo autizma. Deca su ispitivana svaka tri meseca do prve godine života, a zatim su ispitivana već utvrđenim metodama kada su napunila dve godine.

Novi test je trajao oko 10 minuta, izvodio ga je tehničar, što je omogućilo da se veći broj dece podvrgne testu. Ova tehnologija biće u širokoj primeni za nekoliko godina. To je jako dobra vest za mnoge roditelje koji sumnjaju da nešto nije u redu sa njihovom decom - rekao je dr Ruterford. Studije pokazuju da ranije otkrivanje autizma omogućuje i raniju primenu terapije, a samim tim i bolju prognozu. Dr Ruterford je rekao da nije siguran kakav bi program trebalo sprovesti nad bebom starom devet meseci, jer je tretman najčešće modifikacija ponašanja deteta.
Izvor:Krstarica.com

Kao što je poznato, ljudsko telo predstavlja jedno veliko "klupko" mišića i zglobova (spojnica).

Naša anatomija odlikuje se mnogobrojnim spojnicama najrazličitijih veličina, i to od glave do pete. Osnovna funkcija samih spojnica ili zglobova jeste da omoguće što lakše kretanje i podstaknu pravilne pokrete uz pomoć malih zatvorenih "vreća" koje u sebi sadrže tečnost, a krajnje su neophodne za podsticanje podmazivanja zglobova, regulisanje pritiska i adekvatno kretanje. Ove male vreće poznate su pod imenom burze i ono što ih odlikuje jeste izuzetna osetljivost. Naime, lako bivaju iritirane, pa je zato neophodno redovno im posvećivati pažnju u vidu vežbanja. Tako se može ublažiti moguća ili već postojeća napetost i izbeći pojava stanja poznatijeg kao burzitis.

Burzitis pod lupom

Kao što je već napomenuto, sama burza je vrlo osetljive prirode i sklona iritaciji, do koje najčešće dolazi usled direktnog udara ili prečestog ponavljanja jednog istog pokreta. Iritiranost burze izaziva izuzetno intenzivan bol. Do burzitisa takođe dolazi i kada se, usled naglog prilagođavanja na sledeći pokret koji se razlikuje od prethodnog ili usled promene terena po kom se osoba kreće, ravnoteža tela dodatno poremeti i samim tim i promeni, što je npr. slučaj kod osoba kojima je jedan ud kraći, odnosno duži od drugog. Veoma često do burzitisa dolazi i usled sportskih povreda, pogotovo kod mlađe populacije. Osim već pomenutih uzročnika, od ovog nimalo prijatnog stanja može, takođe, doći i usled bakterijske infekcije u samoj burzi ili u njenoj neposrednoj okolini, kao i usled artritisa.

Manifestacije

Stanje o kome je reč u najvećem broju slučajeva najpre se manifestuje pojačanim bolom i osetljivošću u neposrednoj oblasti zgloba koji je, takoreći, pretrpeo udar, kao i u vidu ukočenosti, upale oblasti u kojoj se zglob nalazi. Prati ga gorući osećaj koji čini da vas koža pecka.

Metode lečenja

Na svu sreću, burzitis je moguće lečiti čak i u toplini svog doma, i to uz pomoć mirovanja (odmaranja) i određenih vežbi. Kao dodatak, preporučuje se i upotreba hladnih ili toplih obloga, kako bi se oporavak dodatno ubrzao, kao i uzimanje lekova protiv upala poput ibuprofena i sličnih.

Ipak, ukoliko dođe do jakih i dugotrajnih bolova, treba se obratiti lekaru za pomoć. Za komplikovanije i bolnije slučajeve burzitisa postoji veliki broj savremenih metoda lečenja i terapija.
Izvor:Krstarica.com

Uzrok nastanka

Uzročnik rozeole je virus iz grupe herpesvirida, humani herpes virus-6. Rezervoar infekcije je čovek, izvor infekcije je pljuvačka ili krv inficirane osobe.

Klinička slika

Bolest se javlja  u najmlađem životnom uzrastu od 6 meseci do 3 godine. Karakteriše je nagli skok temperature do 40°C koja posle 2-4 dana naglo pada a pojavljuje se kratkotrajna makulopapulozna ospa. Opšte stanje bolesnika nije u skladu sa visokom telesnom temperaturom, dete je dobrog apetita, dobro raspoloženo, a klinički nalaz je uredan. Ospa se prvo javlja na trupu, zatim se širi na ekstremitet, lice i vrat, pojedinačna je, nije praćena svrabom, povlači se istim redosledom kojim je izbila, a nakon povlačenja na koži nema promena.

Komplikacije su retke, moguće su konvulzije koje su posledica povišene temperature.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu kliničke slike i toka bolesti. Serološka reakcija  koja se koristi je ELISA metoda kojom dokazujemo specifična antitela od 7. dana bolesti.

Lečenje

Lečenje i prevencija rozeole nisu potrebni zbog blage kliničke slike. Koriste se samo antipiretici u sprečavanju febrilnih konvulzija.
Izvor:Stetoskop.info

Uzrok nastanka

Klinička slika

Dijagnoza

Lečenje

Hemoragijska groznica s renalnim sindromom (Korejska hemoragijska groznica, hemoragijski nefrozonefritis) ova skupina hemoragijskih groznica je široko rasprostranjena po svijetu, od Dalekog istoka, preko zemalja bivšeg SSSR-a, do naših područja.

U Hrvatskoj je bolest opisana u okolici Plitvica, te pokoji slučaj oko Zagreba. Uzročnik bolesti je Hanntan virus koji se širi preko hrane, vode, tla pa i zrakom koje je kontaminirala, u europskim područjima, voluharica Clethrionomys glareolus. Virus se donekle razlikuje u različitim krajevima svijeta u kojima se bolest javlja, pa je tako i težina bolesti različita. Na Dalekom istoku bolest ima najlošiju prognozu, dok je kod nas prognoza bolesti puno bolja.

Karakteristika ove vrste hemoragijske groznice je, osim općih simptoma upale, te krvarenja iz nosa, u sluznicama i koži, zahvaćenost bubrega koja se očituje jakim bolovima u križima, arterijskom hipotenzijom i ostalim pokazateljima smanjene funkcije bubrega. Prevencija hemoragijske groznice s renalnim sindromom zahtijeva uništavanje glodavaca na područjima gdje se pojavila bolest, dok ljudi koji rade u tim područjima moraju nositi zaštitnu odjeću.
Izvor:medicasite.blogspot.com/