Savetovalište Za Bebe

Gvožđe je sastavni deo hemoglobina, koji omogućava transport kiseonika u krvi. Anemija ili malokrvnost je nedostatak hemoglobina ili eritrocita (crvenih krvnih zrnaca). Postoji puno različitih vrsta anemije, a sem nedostatka gvožđa anemiju može uzrokovati i nedostatak vitamina B12, folne kiseline...
Anemija (malokrvnost) je ozbiljna bolest, jer može da dovede do smanjenja nivoa kiseonika u organizmu. U nedostatku kiseonika svi organi i tkiva otežano funkcionišu, a šanse za razvoj bolesti su veće. Simptomi anemije su: slabost, bledilo, nedostatak snage, lako umaranje, nesvestice, zadihanost... Anemija je bolest koja pogađa skoro polovinu žena u reproduktivnom periodu. Nije ni čudno, pošto se gvožđe teško usvaja u organizam, a lako gubi gubitkom krvi tokom menstruacije.

Najugroženiji za nastanak anemije su:

* trudnice (pogotovo one žene koje su i pre trudnoće bile anemične),
* porodilje (ako su tokom porodjaja izgubile puno krvi),
* odojčad (posebno oni koji su rođeni anemični, jer su im i majke bile anemične u trudnoći),
* deca (usled naglog rasta i razvoja deca imaju povećane potrebe za gvožđem),
* žene u reproduktivnom periodu, jer gube krv menstruacijom.

Unesite dovoljno gvožđa ishranom

Samostalno možete promeniti navike u ishrani i omogućiti povećanje usvajanja gvožđa iz hrane. Dodatnim unosom namirnica i biljnih proizvoda bogatih gvožđem može se sprečiti pojava anemije i povećati depoi gvoždja u organizmu. Osnovni problem je loše usvajanje gvožđa iz hrane. Smatra se da odrasle osobe usvoje samo 10-15% gvožđa prisutnog u hrani, dok se kod trudnica ovaj procenat povećava. Gvoždje se najbolje usvaja iz mesa (crvena mesa, džigerica), jer se tu nalazi u obliku u kojem je i u ljudskom organizmu. Kisela sredina u želucu omogućava bolje iskorištavanje gvoždja, pa se zato gvožđe često daje sa vitaminom C. Gvoždje iz namirnica životinjskog porekla se usvaja 15-35%, dok se iz namirnica biljnog porekla usvaja 2-20% (c vitamin povećava apsorpciju gvožđa). Razni biljni sastojci mogu smanjiti usvajanje gvožđa (tanini, polifenoli, fitati) kao i kalcijum.
Dobri izvori gvoždja su: crveno meso, džigerica, žitarice, riba (skuša, sardine), jaja, pasulj, integralni ili crni hleb, lisnato zeleno povrće, suve kajsije, suve šljive... Kupinovo vino, borovnice, kopriva , cvekla, spanać, kakao utiču na povećanje nivoa gvožđa. Kopriva sadrži gvoždje, bakar i vitamin C, ali i mangan koji stimuliše oslobađanje gvoždja iz depoa.

Prekontrolišite gvožđe ako planirate trudnoću

Najbolje bi bilo da žene pre nego što isplaniraju trudnoću reše problem anemije ako postoji i da svakako povedu računa o nivou gvoždja u organizmu. Naime, često se dešava da žene u 6.-7. mesecu trudnoće postanu anemične. Naravno, nije samo gvožđe potrebno za stvaranje crvenih krvnih zrnaca- eritrocita, ali je njegov deficit najčešći problem. Često se u početku trudnoće ne povede dovoljno računa o adekvatnom unosu gvožđa. Tokom trudnoće organizam usvaja više gvožđa iz hrane, ali je to često nedovoljno da podmiri povećane potrebe. Pošto se u trudnoći količina krvi u organizmu povećava za oko 20-25%, vrlo brzo se iscrpe rezerve gvožđa. Kad organizam ostane bez gvožđa dolazi do anemije. Anemične žene imaju veće šanse da će roditi anemičnu decu, a anemična deca imaju predispozicije da slabije napreduju po rođenju. Treba se setiti da se i tokom porođaja može izgubiti značajna količina krvi (oko pola litre i više), što takođe može povećati šanse za razvoj anemije kod porodilja.

Anemija se dugo i uporno leči

Ukoliko imate anemiju nikako je nemojte sami lečiti, već isključivo uz lekarsko praćenje. U slučaju anemija izazvanih nedostatkom gvožđa, potrebno je mesecima uzimati preparate na bazi gvožđa uz praćenje krvne slike. Terapija traje od 3-4 meseca do godinu dana u zavisnosti od stepena anemije. I potom se gvožđe nastavlja uzimati još oko 2 meseca, da bi se stvorile rezerve u organizmu.

Izvor: prirodnilek.com

Organi za disanje počinju od vrha nosa.Prolazeći kroz nosne hodnike (kojih ima tri), vazduh se zagreva, vlaži i prečišćava od krupnih čestica prašine.Disajni putevi se dalje nastavljaju u ždrelo, zatim dolazi dušnik (traheja), koji se u visini četvrtog rebra račva na levu i desnu glavnu dušnicu (bronh).Bronhije se dalje granaju na sve sitnije dušnice ili bronhije da bi se završilo u malim balončićima koja se nazivaju alveole.Sve do alveole vazduh samo struji kroz spomenute kanale prečišćava se, zagreva i vlaži.Zato je veoma važno da uvek dišemo na nos.U alveolama dolazi do prelaska kiseonika iz vazduha u krv, a ugljendioksida iz krvi u alveolarni prostor.Oko svake alveole se nalazi venac, venskih i arterijskih kapilara koji primaju kiseonik i ugljendioksid.Tako se odvija pravo disanje, razmena gasova odnosno kiseonika i ugljendioksida. Normalan broj udaha u jednom minutu kreće se od 16-20.Pri svakom udahu, respiraciji udahnemo oko 2 lit vazduha.Disanje tj.razmena gasova, ne odvija se samo na nivou alveola.Ovaj proces se odvija u svakoj ćeliji organizma.Crvena krvna zrnca vezuju za sebe kiseonik u plućima i odnose ga do svake ćelije tela, vraćaju u pluća ugljendioksid, koji se stvorio u ćelijama u toku metabolizma.Nepravilnim disanjem smanjuje se količina kiseonika u plućima, ali i u crvenim krvnim zrncima i u ćelijama kojima je neophodan.Centar za disanje se nalazi u centralnom nervnom sistemu.Njegova funkcija se odvija automatski.Ovaj centar šalje impulse i u toku sna pa čak i kada je osoba u besvesnom stanju. Kada organizam nema dovoljnog kiseonika u krvi se povećava koncentracija ugljendioksida.Ova promena deluje stimulativno na centar za disanje, koji sada šalje impulse da se poveća broj udaha kako bi organizam dobio više kiseonika.Da bi disanje moglo pravilno odvijati neophodno je da određene grupe mišića budu aktivne.to su mišići vrata, grudnog koša, dijafragme, i mišići prednjeg trbušnog zida.
Postoji nekoliko tipova disanja:
-gornjim delom grudnog koša
-donjim delom grudnog koša
-dijafragmalno disanje
-pomoću trbušnih mišića  (abdominalno disanje)
Sva tipa disanja su podjednako važna,ali je trbušni ili abdominalni tip disanja je najvažniji i najpravilniji.
Nepravilno disanje direktno usporava metabolizam u telu.Kao posledica javlja se umor, slabija koncentracija, anemija, depresija, zaboravnost.