Hiperlipoproteinemije
Masti ili lipidi su važna energetska i gradivna jedinjenja i neophodne su organizmu za pravilno funkcionisanje. Unose se hranom ili se sintetišu u organizmu. Glavni oblici masti su masne kiseline, holesterol, trigliceridi i fosfolipidi. Masne kiseline ulaze u sastav složenih lipida (holesterolskih estara, triglicerida i fosfolipida), a svega 5% se nalazi u krvi u slobodnom obliku. Masne kiseline se dele se na zasićene i nezasićene, a nezasićene na mono- ili polinezasićene. Zasićene masne kiseline mogu da ugroze zdravlje i nalaze se u hrani životinjskog porekla (svinjska mast, jaja). Nezasićene masti su poželjne i nalaze se u maslinovom, sojinom, suncokretovom ulju, orasima, bademu, lešniku. Holesterol je sastavni deo ćelijske membrane i služi kao prekursor za sintezu steroidnih hormona, vitamina D, žučnih kiselina. 2/3 holesterola u našem organizmu je holesterol koji se sintetiše, 1/3 je holesterol koji je unet hranom. Osnovna uloga triglicerida je da služe kao izvor energije. Njihovom razgradnjom dolazi do oslobađanja značajne količine energije koja je potrebna za obavljanje različitih životnih procesa. U telu se skladište u potkožnom masnom tkivu i oko unutrašnjih organa i služe kao izolacioni materijal. Fosfolipidi ulaze u sastav ćelijskih membrana. Mozak sadrži najveće količine fosfolipida u organizmu.
Masti su nerastvorljive u krvi i u cirkulaciji se nalaze upakovane u lipoproteinske molekule. Lipoproteini se u zavisnosti od sadržaja pojedinih lipida dele na hilomikrone, lipoproteine vrlo male gustine (VLDL), lipoproteine male gustine (LDL) i lipoproteine velike gustine (HDL). LDL je poznat kao “loš” holesterol, jer povišeni nivoi LDL holesterola se talože u zidovima krvnih sudova što dovodi do nastanka ateroskleroze. Ateroskleroza je glavni faktor rizika za nastanak moždanog i srčanog udara. HDL je poznat kao “dobar” holesterol jer ima zaštitno dejstvo i čisti krvne sudove od suvišnog holesterola.
Hiperlipoproteinemije su česti i ozbiljni poremećaji metabolizma lipida i lipoproteina. Mogu biti nasledni ili stečeni. Dijagnoza se postavlja određivanjem lipidnog statusa tj. koncentracije ukupnog holesterola, triglicerida, LDL i HDL u krvi. Smatra se da osoba ima hiperlipoproteinemiju ako 14h posle poslednjeg obroka ima trigliceride više od 1,9mmol/l, ukupan holesterol veći od 6,2mmol/l i/ili LDL preko 4,1 mmol/l. Cilj lečenja je smanjenje povećanih vrednosti holeterola i triglicerida i normalizovanje HDL. Terapija podrazumeva dijetu sa smanjenim unosom zasićenih masti i holesterola i redukciju telesne težine. Ukoliko se odgovarajućom dijetom ne postigne izlečenje u terapiju se uvode lekovi.
Dr Branislava Krstić, DZ Dijagnostika