4.3.2008 - nova avantura ...
Samoća, kao objektivna odsutnost ljudi u našem životu može biti privremeno, namerno, čak prijatno stanje, ali najčešće je prilično bolan osećaj nepripadanja. Ne idemo svi istim ritmom kroz život, i često nas to u nekom momentu odvoji od ljudi koji su dugo bili deo našeg života. Nekada i sami biramo samoću, kao odmor ili izlazak iz neke situacije koja nam je postala opterećujuća. Okolnosti su različite, a samoća prilično variabilna, pozitivna ili negativna. I varljiva. Za čas iz nje utoneš u usamljenost ... i tada nastaju problemi ... Usamljenost je već nešto sasvim drugo. Neprijatni poremećaj sadašnjice. Čini mi se još uvek nedovoljno pažnje posvećujemo ovoj opasnoj bolesti. Ne shvatamo je. Ne pricamo o njoj kao ozbiljnom problemu. Ne lečimo se. Ljudi često kažu - Pa ako si usamljena, nadji društvo!, a upravo to dovoljno govori koliko je neshvaćena ova bolest. Društvo može da bude izlaz iz samoće, ali retko leči usamljenost. O njoj se priča kao o nekom trenutnom stanju, nečem što će uz par saveta, malo društva, veću pokretnost i dinamičnost života biti prebrodjeno. A to nije tako. Ja sam sama. Ja sam i usamljena. Od kad znam za sebe. Ni sama nisam shvatala da bolujem. Verovala sam da ću unoseći novitete u svoj život razdrmati monotoniju i baš tako se rešiti usamljenosti. Godine su prolazile, ja sam patila i išla iz avanture u avanturu. Ništa nije pomagalo... Ulazila u veze misleći da tako neću biti usamljena, menjala stanove, profesije, prijatelje. Tražila nove hobije, nove izazove. Bežala valjda od onoga što je duboko u meni. Od čega ne mogu da pomognem. Dugo mi je trebalo, ali shvatila sam.  Vreme je da stanem, odmorim od samostalne borbe, priznam koliko sam loše, i zatražim pomoć od stručnih lica. I ovo je avantura, ali jedna koja će nadam se zauvek izmeniti moj život na bolje. Radujem se ... i plašim se ... a hoću da budem hrabra, jer hoću da ozdravim. |
Pošalji komentar! :: Obavesti prijatelja! |
22:26, 18.2.2009
| Poslao Anoniman |
| Najzad sam naišao na nekog tko dublje zalazi u ovu problematiku, bar razlikuje usamljenost od samoće te postavlja problem koji traži riješenje.
Dali misliš da bi de mogle odnovati grupe samopomoći, po uzoru na NA, ili AA? Neven Iveta, Zagreb; neveniveta@gmail.com; http://iveta.blog.hr/ |
Permanent Link |
O meni
Poslednje objavljeno
Meni
Kategorije Postova
Prijatelji
Linkovi
Post
1
od 2
Prethodna strana | Sledeća strana
Prethodna strana | Sledeća strana
Odlično definisano, ali..ipak ima ono ali...
Da bi se osoba oslobodila sopstvene usamljenosti, mora da ima ovo što si ti pokrenula u sebi - želju za druženjem razmenom emocija, sa dodirima ili bez njih svejedno...
Pobuđivanje empatije je najbolje sredstvo i način za bežanje od usamljenosti..
Čovek može da živi među pticama, a da ne bude usamljen, jer ima u sebi želju da im pripada i da sa njima preživljava, ali i živi njihov i svoj život zajedno, da čuje njihove glasove, jezik pesmu, ljubavni zov, želju za životom.....
Želim ti puno sreće, ali i da ostaneš hrabra i čvrsta do kraja i da s kim ili s čim god ostaneš da živiš, to ti ispuni život na način, da se ne osetiš praznom i usamljenom...jedan od odličnih načina za beg od samoće je umetnost naravno i to je poznato od davnina...
Permanent Link