Meni se u real lifeu ne dogadja ama baš ništa bitno i značajno, pa se pitam često, koji će meni uopšte blog? Nisam zaljubljen, ni srećno ni nesrećno, ne izlazim redovno ni na ispite, nemam frke ni na poslu, čak – nemam ni posla, pa tako ni platu, ni regres, ni markicu... totalna Ustanova broj 2. Zato spavam, i po nekoliko puta dnevno; po sat-dva, kad god ugrabim priliku, a grabim... A kad spavam, onda sanjam Julijanu, moju biv. verenicu... kako šeta gola po mojoj gajbi, a ja onda dobijam nervne slomove da će naići Bisa i napraviti mi neko malo životno uzbudjenje, s mogućim tragičnim ishodom. Jer, Bisa nikako ne miriše Julijanu, iz samo njoj znanih razloga, a ja mislim da je to zbog noktiju. Bisa svoje turpija do kraja, a Julijana svoje pušta, boli je uvo, ne pere ona sudove. Pere joj ih ujak. Dokoni penzos.

A opet, mnogo je zajebano to kad ti je žena plava, a verenica crna, a crne i duge dlake svuda po kupatilu... mislim: strašno, brate... a juče na buvljaku ne pronadjoh baš onakve virble da zamenim ove izlizane. A i kazanče mi odavno curi, i njemu istekla garancija, ma – teško rumunsko sranje. A pepeo svuda po kupatilu...

 
Izvinjavam se što je kupatilo malo u neredu, srediće to Bisa kad se vrati sa Novog Beograda, od sestre... otišla je da nam donese nešto za klopu. Sredio bih ga ja, al moram pod hitno da spavam. Imam i sutra silu obaveza...