Ima tako nekih dana kad je bolje ujutro ostati u krevetu, pokriti se ćebetom po glavi i ni za živu glavu ne kretati niti na posao, pa čak ni preko sokaka, kod čika Grbe po Coca-Colu, Fast pljuge, i sl.... Pola osam jutros, ja sušim periku pred polazak na šljaku, kad, ding-dong, stigao vam je sms: Tata, jel bi mogao danas da mi daš 500 dindži, izgubila sam drugarici knjigu iz srpskog, pa moram da joj kupim. dobila danas keca zbog toga. (starija ćera, iz škole, kraj sms-a). Odgovorim: Da. Ali ti zaista pod hitno moraš kod psihologa, ovo već počinje i mene da brine. (kraj toplog zabrinutog očinskog odgovora). Aj’ što sam joj tu knjigu kupio na početku školske godine, pa je istu izgubila, al što izgubi i tudju? E, to je već za medačko padinsko Urlikanje 5. deo. Aj’ što me je i juče ujutro izvaćarila za 500 dindži za malo kozmetike al da ne znaju mama i mladja sestra, pa što i danas? Ok, šta je tu je, pomislim: kad sam mogao mladjoj ćeri juče duplatim kredit za mobilni al da ne znaju mama i starija sestra, onda jbg... kud ide june, nek ide i uže... Ostavim lovu pod asurom, i poluosušen, trknem na brzaka da pazarim sitne – hitne potrepštine u drakstorčetu: leba Sava po kile, brijač duplex, CARNEX parizer s povrćem, tunjevinu, Dobro jutro za mazanje, majonez, jednu Kravicu od litar, 10 jaja (od 109 din.), 2 kutije Fasta meni i jednu kutiju Lucky-ja Bisi. Kesa velika, 5 din. Svega: 891,25 din. Plus ćerki 500, plus dve karte za prevoz (onamo – ovamo) jednako je 1.500 kinti, manje više.

Uznem plajvaz: 1500 din. puta 31 dan u mesecu samo za start, jednako je 46.500 din. neto. Za ništa, ili – ni za šta. Pu, jbt, pa nisam ja Boris T. pa da mi je samo jedna (...predizborna, za biračko telo i tzv. medije) plata 148 ’iljada bre, ja sam samo bedni grafički dizajner Odeljenja pripreme za štampu! Alo bre, Borise? Mladjane? Veljo, Vojislave, Tomo, Ivice i Marice? Jelašiću? Jel vi bre, znate da je prosečna beogradska plata jedva pretukla 30 i nešto iljada, al’ samo kad bi se zajebavali? A kamo su tu komunikalije (što rekla baba Stana) pa struja, pa šećer i ulje, pasulj i sarma, pa odeća, obuća i kulturološke, da ne kažem higijenske potrepštine? A porez? A? Ma da, bole vas... Spakujem se i odem na posao. A tamo, onaj ker od Miroslava nije došao po ono što smo mu smontirali Duda i ja, pa smo i tu ostali kratki neto 1.500 din. Meni R.S. nije došao po pripremu gotove knjige, pa sam i tu lično ostao kratak za 6.000 din. Jebiga, počelo proleće, dani postali sve duži, a primanja sve kraća.

I šta bih ja ovako ništavan i isparen, da mi do malopre ovde nije sedela Razumenka, pušila, jadala se kako je bole njene pušačke noge, pa onda na malu platu, skup benzin, najskuplji gas, očajan saobraćaj u Beogradu... što se vidi i na slici, nadam se? Jbg. predug post. Sledeći put o karakondžulama, baucima, vampirima i ostalim zgodama u Srba.