Kliknem ja, iz puke radoznalosti, po prvi put u životu da vidim šta je taj blogcafe, kad ono prtz, moraš biti ulogovan, tj. registrovan. Jel ja...? E baš da neću. Neću, kad mi se ne veruje na časnu titovu pionirsku. Imam ja jedan moj, japanski čat gde ne moram biti ni regovan ni logovan, a gde me uvek rado prime. I tamo se sit i do milevolje slatko ispričam sa Japankicama, pa razmenimo iskustva dizajnerska, razmenimo naše životne probleme, pa mobilne, i tako... Sve to, naravno, uz webcam, i onda tu nema laži, pa nema ni prevare...

Ovo je Miwa, grafički dizajner, ona mi se uvek onako baš baš obraduje kad dodjem na čat. Maksimalno je opuštena, što se da primetiti na pikčersu.

Eto, Japanke do jutros nisu znale ni da postoji vizantijsko plavo, a kamo li beogradsko plavo. Morao je neko da im otvori oči, pa makar i ja. Ovo je primer japansko plavog, poslala mi Natsumi lično, da malo proanaliziram. A šta bih drugo, kad napolju ionako pada blentava kiša? Htedoh da skoknem do Sky Seekera na kafče i trach party, al ova padavina, jbg... ubi boga, ubi dušu.