DuHoVi...
Da lii verujete u duhove?
...Ja nisam bas saigurna...
Pre mesec dana pozvala sam drugarice kod mene... Bilo nas je oko 5, i nismo znale sta da radimo. Jednoj od nas je palo na pamet da prizivamo duhove. Ideja nam je bila zanimljiva, ali ipak nijedna od nas nije verovala u to. Nismo mnogo znale o tome pa smo potrazile na internetu kako se to radi. Medjutim na svim sajtovima je pisalo kako se sa tim ne treba zezati jer se mogu desiti mnoge lose stvari... Mada to je zvucalo glupo jer su pisali kako su se gasila i palila svetla, zatvarala i otvarala vrata i prozori uz veliku buku i naravno sve samo od sebe... I dalje smo mislile da je sve to bezveze ali smo svejedno ugasile svetla poredjala slova i brojeve, napisane na papirice, u krug. Uzele smo casu i razmisljale koga da prizivamo. Dosla sam na ideju da prizivamo Kurta Cobaina. Razlog-ako vec nekog prizivamo, nek bude sladak... Ali od toga smo odustale zato sto ostale nisu htele da prizivaju nekog "drogiranog lika" jer ipak nisu bile sigurne da li ce se stvarno pojaviti. Eh a onda su dosle na ideju da prizivamo nekog kulturnog i obrazovanog coveka i slozile su se da prizivamo Vuka Karadzica!!! Hehe jesmo lude... Uhvatile smo se za ruke i prizivale Vuka. I prvih sat vremena nismo uspele da izgovorimo sve do kraja zato sto smo se cepale od smeha. Mada kad smo se uozbiljile jedna od drugarica je rekla da je videla nesto kako se krece. Naravno, nismo joj poverovale. Zatim smo ukljucile svetlo i primetile da su neka slova i neki brojevi ispremestani... Bile smo 100% sigurne da smo ih postavile po redu pre nego sto smo pocele. Uspanicile smo se, ali ipak smo ponovo pocele sa prizivanjem... Na casi je bio moj prst kad je ona pocela da se "krece". Mada sam sigurna da sam to JA uradila podsvesno (gurnula casu)... Zato sto, pre nego sto je pocela da se "krece" razmisljala sam, sta bi bilo da sad krene ova casa, da li bi moje drugarice poverovale u duhove... One su mi poverovale ali odmah sam im priznala da sam ja gurnula casu. sve sklonile i nismo htele vise da se zamaramo time. Mada nije nam jasno kako su ona slova promenila svoje mesto. Da li je to bio duh? Nijedna nije zelela u to da poveruje, ali smo sve ipak o tome razmisljale...
I sad kad ostanem sama kuci, i bacim pogled na onu sobu u kojoj smo prizivale duhove nije mi svejedno. Mozda zvuci malo glupo, ali ja nisam sigurna u to da li oni postoje...
...Ja nisam bas saigurna...
Pre mesec dana pozvala sam drugarice kod mene... Bilo nas je oko 5, i nismo znale sta da radimo. Jednoj od nas je palo na pamet da prizivamo duhove. Ideja nam je bila zanimljiva, ali ipak nijedna od nas nije verovala u to. Nismo mnogo znale o tome pa smo potrazile na internetu kako se to radi. Medjutim na svim sajtovima je pisalo kako se sa tim ne treba zezati jer se mogu desiti mnoge lose stvari... Mada to je zvucalo glupo jer su pisali kako su se gasila i palila svetla, zatvarala i otvarala vrata i prozori uz veliku buku i naravno sve samo od sebe... I dalje smo mislile da je sve to bezveze ali smo svejedno ugasile svetla poredjala slova i brojeve, napisane na papirice, u krug. Uzele smo casu i razmisljale koga da prizivamo. Dosla sam na ideju da prizivamo Kurta Cobaina. Razlog-ako vec nekog prizivamo, nek bude sladak... Ali od toga smo odustale zato sto ostale nisu htele da prizivaju nekog "drogiranog lika" jer ipak nisu bile sigurne da li ce se stvarno pojaviti. Eh a onda su dosle na ideju da prizivamo nekog kulturnog i obrazovanog coveka i slozile su se da prizivamo Vuka Karadzica!!! Hehe jesmo lude... Uhvatile smo se za ruke i prizivale Vuka. I prvih sat vremena nismo uspele da izgovorimo sve do kraja zato sto smo se cepale od smeha. Mada kad smo se uozbiljile jedna od drugarica je rekla da je videla nesto kako se krece. Naravno, nismo joj poverovale. Zatim smo ukljucile svetlo i primetile da su neka slova i neki brojevi ispremestani... Bile smo 100% sigurne da smo ih postavile po redu pre nego sto smo pocele. Uspanicile smo se, ali ipak smo ponovo pocele sa prizivanjem... Na casi je bio moj prst kad je ona pocela da se "krece". Mada sam sigurna da sam to JA uradila podsvesno (gurnula casu)... Zato sto, pre nego sto je pocela da se "krece" razmisljala sam, sta bi bilo da sad krene ova casa, da li bi moje drugarice poverovale u duhove... One su mi poverovale ali odmah sam im priznala da sam ja gurnula casu. sve sklonile i nismo htele vise da se zamaramo time. Mada nije nam jasno kako su ona slova promenila svoje mesto. Da li je to bio duh? Nijedna nije zelela u to da poveruje, ali smo sve ipak o tome razmisljale...
I sad kad ostanem sama kuci, i bacim pogled na onu sobu u kojoj smo prizivale duhove nije mi svejedno. Mozda zvuci malo glupo, ali ja nisam sigurna u to da li oni postoje...
objavio/la
Lena kategorija: |
(15) Komentara | email this post