RITAM

...ko zna...

Mon, 21 Jul 2008 17:42:00 +0200

Sta je ljudima zaista vazno?
Vecini (priznavali oni to ili ne) je sta drugi o njima misle... Mnogi pricaju o sebi price koje ne moraju biti istinite.... Cim uvide priliku da u necijim ocima bolje izgledaju oni je i iskoriste...nevazno da li je to tacno... Tada imaju vise samopouzdanja jer nekako i sami sebe uvere da su gluposti koje su drugima o sebi pricali tacne... Vazan im je i novac, jer danas uglavnom sve...i svako ima svoju cenu... Sistemi vrednosti su se promenili... Sada je ljubav na nekom tamo, dalekom 4 ili 5 mestu... Znanje...zdravlje...nije ni vazno ukoliko imaju novac... A zasto? Zar ne shvataju da time sto imaju novac...ipak nisu postigli mnogo u zivotu....? I, da li im je novac vazan samo zato sto imajuci ga, bolje izgledaju u tudjim ocima...ili jednostavno zato sto ga nemaju?

...The whole damn world is just as obsessed
With who's the best dressed and who's having sex,
Who's got the money, who gets the honeys,
Who's kinda cute and who's just a mess
And you still don't have the right look
And you don't have the right friends
Nothing changes but the faces, the names, and the trends
High school never ends...

...sve je bas lako...

Wed, 14 Nov 2007 12:10:00 +0100

...juce sam dobila rezultate krvi...napokon sam zdrava- nakon mesec i po dana lezanje, prelezala sam mononukleozu... za sve vreme dok sam lezala kuci, posecivale su me drugarice i decko...ali ipak to je bilo retko... navikla sam svaki dan da ih vidjam...

sledece nedelje krecem i u skolu, a danas sam isla da odgovaram neke predmete... po povratku iz skole, svratila sam u bivsu, osnovnu skolu...heh, tako cudno zvuci...bivsu...od pocetka skolske godine, danas sam prvi put otisla da posetim drugarice i nastavnike...dosla sam na velikom odmoru...pri ulasku u skolu svi su me gledali kao da sam pala sa marsa...a ja sam se tako i osecala...sve su to bili meni nepoznati djaci...a ja sam ocekivala da se pojavi cela moja generacija....nekako mi je bilo nelogicno sto ih nema....

...srela sam drugarice koje nisam videla mesec dana, pricala im o srednjoj skoli i kako bih se rado vratila u osnovnu...a one meni o tome kako jedva cekaju da krenu u srednju....i onda se setim, i ja sam to govorila...

zasto jednostavno nisam mogla da budem srecna kad sam imala ono sto sam volela...?

...ipak...ne bih se vratila na staro...cemu vracanje....uvek treba gledati napred...i uzivati u sadasnjosti ma kakava ona bila...

...a moja....trenutno je savrsena! iako nemam pojma biologiju i informatiku...iako znam da cu imati lose ocene....iako znam da je napolju odvratno hladno...ja se dobro osecam! Kao da je sve na svom mestu...a i jeste!

Sve je lako kad si mlad...svako odelo bolje ti stoji....ma svaka rana manje boli...
....sve je bas lako...

...promene...

Sun, 07 Oct 2007 20:10:00 +0200

ove godine sam se upisala u srednju skolu. iako su me mnogi savetovali da se klonim drustvenih nauka, upisala sam drustveni smer u gimnaziji. mada ipak nisam sigurna sta cu studirati. u novom odeljenju ima nekih iz moje stare skole, ali ih ja nisam poznavala jer su iz suprotne smene.

prvog dana sam usla u ucionicu, nasmesila se onima koji su stigli pre mene i zauzela mesto u praznoj klupi. oni koji su stigli su se vec ranije poznavali i nije mi se cinilo da su bas raspolozeni za nova upoznavanja. dva minuta kasnije u ucionicu je usla nasmejana devojcica trazeci mesto da sedne. sela je ispred mene u praznu klupu. taman sam planirala da pridjem i da se upoznam jer i ona kao i ja neije poznavala nikog. ali ona me preduhitrila, pruzila mi je ruku i predstavila se. bilo mi je jako drago. sele smo zajedno i cekale nove ucenike. pricale smo ceo dan, smejale se i zezale. mnogi su mislili da se znamo jos iz osnovne. sad imam 4 veoma dobre drugariceu odeljenju i za kratko vreme postale smo nerazdvojne.
nakon samo 20 dana u novoj skoli, razbolela sam se. dobila sam mononukleozu (bolest poljupca) i zbog te bolesti nisam otisla na prvu exkurziju. zbog toga mi je zao jer smatram da je to vreme da se upoznamo svi bolje. svi me tese pricajuci da je exkurzija bila losa i nezanimljiva.

ipak zao mi je sto izostajem iz skole. osecam se kao da propustam mnogo toga, a opet, s druge strane tamo mi se ne vraca...jer...osecam se kao da se u ovo odeljenje nikad necu uklopiti. puno sam tuzna... ne zelim da budem osoba koja stalno razmislja o proslosti...ai ipak svaki dan se osvrnem i pomislim na osnovnu skolu. dok sam bila u njoj mislila sam samo o tome kako ce mi biti bolje kad odem u srednju a sad bih sve dala da se vratim. sve mi nedostaje: drugovi i drugarice (tek sad vidim koliko smo mi bili slozni), nastavnici (sve smo ih provalili), casovi geografije (na kojima smo umirali od smeha) matematike (na kojima sam nekoliko puta zaspala...slucajno...)...eh...

sve mi tako nedostaje!
tako mi je zao!

pre nego sto sam se razbolela srela sam druga iz bivseg odeljenja i pricala sam s njim duze nego ikad. tog trenutka osecala sam se ispunjeno i zadovoljno. cim ozdravim idem da se vidim sa starim drustvom. jedva cekam...

svesna sam toga da se sve menja...ali...to mi smeta...i promene tesko podnosim...

...

Wed, 29 Aug 2007 18:34:00 +0200

DANAS POSTOJI DOSTA BORILACKIH VESTINA I JA BIH VOLELA TAKO NESTO DA NAUCIM...MADA NIKAKO NE MOGU DA ODLUCIM, POSTO JE IZBOR VELIKI... DA LI MOZETE DA MI POMOGNETE...? DA MI PREPORUCITE NEKU..? :D

10 STVARI KOJE NE BISTE VOLELI DA CUJETE U OPERACIONOJ SALI

Sun, 15 Jul 2007 01:34:00 +0200

1. Prihvati �rtvu, o veliki gospodaru tame!
2. Sestro, skalpel! Treba�e nam ovo za autopsiju.
3. �ekaj bre! Je li ovo slezena ili jetra?
4. Oh... Ne! Upade mi pinceta unutra!
5. Ups! Sestro, jel' neko uspeo da pre�ivi ovoliku dozu?
6. Sestro, jel' mo�ete da zaustavite to kucanje... nervira me!
7. Do�avola! Voleo bih da nisam zaboravio nao�are!
8. Pa, gospodo, ovo �e biti eksperiment za sve nas!
9. Sestro, jel' ovaj potpisao da bude donator organa?
10. Sestro, dajte mi nešto za smirenje, tresu mi se ruke.

letnji posao

Tue, 10 Jul 2007 12:48:00 +0200

Juce sam saznala za EYOF organizaciju. Za nju sam saznala preko drugarice, a vise informacija sam procitala na internetu. Naime rec je o evropskom omladinskom olimpijskom festivalu. Prijavila sam se kao volenter. Imala sam opciju da biram gde tj. kako zelim da volontiram. Izabrala sam volontiranje u pres centru. Plasila sam se da ce me odbiti zbog mojih godina. To sam mislila sve dok jutros nisam primila poziv iz EYOF-a. Nisam mogla da verujem da su me primili. Presrecna sam. Sutra treba da odem na sastanak... Jedva cekam. Inace prijavila sam se da volontiram sve vreme tj. nekih 20 dana. Festival pocinje 21. jula i trajace do 28. jula. Drago mi je sto sam se prijavila i sto su me primili jer je ovo dobar nacin da usavrsim engleski i nemacki. Znanje engleskog je neophodno, a znanjem drugog jezika sam u prednosti. Inace nasla sam jos jedan posao preko tate... Od sutra pocinjem. Veoma sam zadovoljna. Juce sam izgubila nadu da cu naci posao, a danas vec imam dva posla.

...poslic...

Mon, 09 Jul 2007 14:48:00 +0200

imam 15 godina i pokusavam da nadjem neki posao... makar da delim letke... sve omladinske zadruge koje sam kontaktirala primaju od 18 godina... jedina koja prima sa 15 je meni daleko. ali nema veze. sad krecem tamo. mada zena koja tamo radi mi je rekla da u sustini traze starije, ali nema veze mozda nesto iskrsne... trazila sam posao i u mom kraju... tu niko nece da me primi zato sto sam mala ili mi kazu da ni oni sami nemaju mnogo posla... mozda jesam maloletna ali svejedno sposobna sam da radim... nervira me sto je vecina mojih vrsnjaka nasla posao, a ja ne... to je zato sto svi imaju vezu... eh, sta bih ja dala za neku...

utisci...

Wed, 27 Jun 2007 12:50:00 +0200

Ceo dan sam cekala tatu da dodje sa posla da bismo napokon u sedam sati krenuli na koncert. Oko pola devet sam se unervozila misleci da cu zakasniti. Doslo mi je da izadjem iz automobila i trcim sve do bine. Ali nisam to ucinila zato sto bih se relativno brzo izgubila... Sedela sam u kolima i razmisljala: "pa necu cuti prvu pesmu...necu biti tu kada peppersi izadju...." Suze su mi se naglo pojavile u ocima. Bila sam bas tuzna... Ali na kraju nisam zakasnila... tj. zakasnila bih, da je koncert poceo na vreme, ali posto je poceo tek u 22h imala sam vremena. Cim smo se parkirali istrcali smo iz kola i potrcali kako bismo stigli. Stajali smo negde na sredini i cekali pepperse. Moja drugarica koji je njihov najveci fan je bila tamo od 11h... Usla je u fan pit, sve je videla i sjajno se provela... Ja sam se trudila da vidim nesto. Posto sam veoma niska morala sam sve vreme da stojim na nekoj ogradi. Ruke su me dosta bolele od drzanja, ali makar sam videla...
Ana je moja dobra drugarica koja nije isla na koncert... Za vreme njene omiljene pesme "californication'' sam je zvala kako bi je ona odslushala... Bila je jako srecna i meni je zbog toga veoma drago. Tako je odslusala i pesmu "by the way" koja je usledila...
Prva pesma bila je "can't stop'', a za njom "dani california"... Svirali su otprilike 20-ak pesama... Koncert je trajao od 22h do 23:30h... U ostalim gradovima, peppersi su povratkom na binu odsvirali jos 4 pesme... ali kod nas, cinilo se kao i da se nece vratiti, ali jesu.... i odsvirali su poslednju pesmu "give it away"... Nakon toga se vise nisu vracali i mnogi su bili razocarani time, ali ne i ja...
Dok smo izlazili, uzurbano smo trazili kola kako bismo sto pre krenuli... Moj tata je u osam sati morao da ode na poslovni sastanak, tako da smo zeleli da stignemo malo ranije kuci kako bi se on, pre svega odmorio. Seli smo u kola i krenuli, ali nismo se bas dugo vozili. Na parkingu je bio haos. svi su zeleli sto pre da izadju, ali put je vec bio zakrcen... Stajali smo u mestu do 3h... sve vreme sam se dopisivala sa drugaricama, ali i one u ubrzo zaspale. Oko 4h smo se izvukli iz guzve, ne znam ni ja kako... Naime otisli smo u neku drugu kolonu, koja je napokon pocela da se krece. Mnogima je povratak pokvario citav utisak o koncertu, ali ja sam svejedno zadovoljna. Mozda je to zato sto nisam bila na mnogo koncerata pa ne znam za bolje, ali ipak...koncert je bio SuPeR!!!

:) (: :) (: :) (:

Tue, 26 Jun 2007 16:55:00 +0200

Jos samo sat vremena do mog polaska...
Naime, idem u Indjiju sa tatom i bratom, posto veceras nastupaju RHCP! Jedva cekam! Koncert pocinje u 21h, a pre peppersa ce nastupiti 4 predgrupe...
Karte za koncert sam dugo cekala da kupim, jer su u pocetku bile rasprodate, pa sam kasnije bila na listi cekanja itd... U svakom slucaju srecna sam sto idem.
Malo mi je zao moje drugarice koja nije kupila kartu, ali obecala sam da cu, ako uspem da udjem sa telefonom, da joj snimim nekoliko pesama. Nadam se da ce je to makar malo oraspoloziti.
Svoje utiske sa koncerta cu napisati sutra kad se probudim, nadam se da ce biti pozitivni!
:D

planovi za leto...

Thu, 21 Jun 2007 11:21:00 +0200

Svi mastaju o njemu dok su u skolskoj klupi i dok uce... A kad prodje mislimo da smo mogli bolje da ga iskoristimo. Zbog toga sam resila da za ovim raspustom kasnije ne zalim. Sad razmisljam cime bih mogla da se bavim preko raspusta. Ali ne pada mi mnogo toga na pamet. Ovo su sao neki planovi:

1.Imam druga koji svira violinu nekoliko godina, a igrom slucaja ja imam violinu u sobi...tako da cu najverovatnije nauciti da sviram violinu... Mada za to ce ni trebati vise od jednog leta, ali ako me bude zanimalo nastavicu i kasnije da sviram... :)

2.Resila sam i da naucim ruski... Oduvek me je zanimao, a posto moj tata zna ruski, ucicu svaki dan po malo...

3.Eh da ne bih samo nesto ucila resila sam da idem sa drustvom svaki dan na bazene. Mada to ce biti malo teze, jer mislim da me je juce strefila suncanica...

4.Ici cu u studio i sviracu bubnjeve, zato sto moji roditelji ni ne razmisljaju da mi ih kupe...

5.Krenucu u teretanu (samo na traku za trcanje, necu da se nabildujem)... :)

6.Vozicu rolere i biciklu svako vece, jer jedino preko raspusta imam vremena za tako nesto.

7.Ici cu malo u selo, da se vidim sa dedom i drugaricam... Mada tamo cu se najverovatnije smoriti tako da cu se verovatno brzo vratiti.

8. Ici cu i na more ove godine. Jedva cekam! Idem sa roditeljima i bratom u Grcku, na Tasos...

Samo ovo mi je palo na pamet... Ali zelim da pocnem da se bavim necim novim....ne znam cime... Mnogi imaju neku zanimaciju, nesto cime vole da se bave....a ja....sve sam probala i nicim nisam bila prezadovoljna. Sve me je zanimalo jednu godinu, eventualno dve, ali kasnije lako dosadi....
Ubija me to sto mi je svaki dan prakticno isti... Nista vazno mi se ne dogadja. Vise ni ne znam koji je dan. Ne secam se sta sam radila juce a sta pre pet dana zato sto mi je svaki dan isti....i ne pravim razliku...
Da li mozete nesto da mi preporucite? Sta je vasa zanimacija (ako je imate)?