Kad bi zidovi mogli da govore...
Verovatno smo se svi mnogo puta zapitali sta bi bilo kada bi sve tajne, sve price, dozvoljene i nedozvoljene radnje bili prikazane, recene, otkrivene...
Cesto kazemo u sali da zidovi imaju usi... Imaju, zaista, ali na srecu, ili na nesrecu, nemaju usta.
Sta bi bilo kada bi se saznale stvari koje ruse sve, cinjenice koje ne smeju da izadju iz ta 4 zida? Razgovori "u poverenju", silni tracevi, smicalile, preljube, lazi, svadje, smrti... Gospode! Nastao bi opsti haos, ne bi se znalo ko je koga, ko ce koga, i ko ce gde. Mnogi ne bi smeli da se pogedaju u oci vise, niti da kazu nesto... No comment. Muk. Dojucerasnji prijatelji, braca, kumovi bi jednostavno zacutali. Rat zvezda, neko bi rekao... Ulice bi bile puste... Ili bi se prolaznici pravili da se ne poznaju, nemo prolazeci jedni pored drugih... Malo ko bi se pravio da se nista nije desilo...
Sa druge strane, ne bi bilo lose potsetiti se lepih dogadjaja, gluposti i sala sa dragim osobama koje smo zaboravili... Onih koji nisu sa nama... Onih osmeha koji su ostali zarobljeni u vremenu i prostoru... Onih pogleda koji se ne mogu vise ponoviti...
Koliko bi se suza slilo niz zidove? Koliko bi smeha odzvanjalo sobom? Koliko bi se glasova isprepletalo u trenutku? Sta bi bilo kad bi bilo?
Ali... Ostacemo uskraceni za sve to, do daljnjeg... Ne brinite, vase tajne su na sigurnom. Mada, ko zna... Mozda magija ucini cudo, i otvori se Pandorina kutija opet...
Cesto kazemo u sali da zidovi imaju usi... Imaju, zaista, ali na srecu, ili na nesrecu, nemaju usta.
Sta bi bilo kada bi se saznale stvari koje ruse sve, cinjenice koje ne smeju da izadju iz ta 4 zida? Razgovori "u poverenju", silni tracevi, smicalile, preljube, lazi, svadje, smrti... Gospode! Nastao bi opsti haos, ne bi se znalo ko je koga, ko ce koga, i ko ce gde. Mnogi ne bi smeli da se pogedaju u oci vise, niti da kazu nesto... No comment. Muk. Dojucerasnji prijatelji, braca, kumovi bi jednostavno zacutali. Rat zvezda, neko bi rekao... Ulice bi bile puste... Ili bi se prolaznici pravili da se ne poznaju, nemo prolazeci jedni pored drugih... Malo ko bi se pravio da se nista nije desilo...
Sa druge strane, ne bi bilo lose potsetiti se lepih dogadjaja, gluposti i sala sa dragim osobama koje smo zaboravili... Onih koji nisu sa nama... Onih osmeha koji su ostali zarobljeni u vremenu i prostoru... Onih pogleda koji se ne mogu vise ponoviti...
Koliko bi se suza slilo niz zidove? Koliko bi smeha odzvanjalo sobom? Koliko bi se glasova isprepletalo u trenutku? Sta bi bilo kad bi bilo?
Ali... Ostacemo uskraceni za sve to, do daljnjeg... Ne brinite, vase tajne su na sigurnom. Mada, ko zna... Mozda magija ucini cudo, i otvori se Pandorina kutija opet...
Komentari: