 |
Mrtva riba pluta Kraj potonulog dvora, Željna da postane vekovni mulj. Misli joj još tinjaju iza mirnog oka, Gleda i čudi se jer ugleda nju: Na prozoru devojka od morske trave, Na belom licu osmeh kao smrt... Ćerka mora i sestra od tame. Da li je to dvorac, hram ili san? Dok tone riba se seća, da tu je bio vrt. Prošla je tuda nekada davno Dok su je talasi i Sunce vodili na put. ~~~~~~~~~<:((==<~~~~~~~~~ |
Dok se sistem raspada neki pishu poeziju :P