Dok se sistem raspada neki pishu poeziju :P https://www.blogoye.me/raspadsistema/ sr Fri, 17 Jul 2026 11:10:24 +0200 BlogOye! Mrtva riba pluta Kraj potonulog dvora, Željna da postane vekovni mulj. Misli joj još tinjaju iza mirnog oka, Gleda i čudi se jer ugleda nju: Na prozoru devojka od morske trave, Na belom licu osmeh kao smrt... Ćerka mora i sestra od tame. Da li je to dvorac, hram ili san? Dok tone riba se seća, da tu je bio vrt. Prošla je tuda nekada davno Dok su je talasi i Sunce vodili na put. ~~~~~~~~~<:((==<~~~~~~~~~ Tue, 22 Jan 2008 13:50:00 +0100 https://www.blogoye.me/raspadsistema/32249/ StazaOdPepela StazaOdPepela StazaOdPepela StazaOdPepelaStaza Tresem pokraj piksle Misli mi se bistre Koji je bol imati ih. Ustajem iz kreveta Nisam više silueta Krećem stazom od pepela. Stajem da vidim Sta ja to činim Ja hodam u krug. Da, kraj je početak Moj problem nije težak Ja prosto hodam u krug. Dok postajem silueta Svaka misao mi smeta U glavi stvaram mulj. Da, leći ću na krevet Popušiću jedno devet Čisto jer se rimuje. Propustio sam san I dočekaću dan Ili možda požar. Tresem pokraj piksle Misli mi se bistre Koji je bol imati ih. Thu, 27 Dec 2007 21:33:00 +0100 https://www.blogoye.me/raspadsistema/29671/   ... Нема ничег поетичног у заласку сунца, ни у ветру што милује све без предрасуда, један облак је бео а други је сив, оба не иду нигде и нико није крив. Крива су стабла на пољани без реда и мира немам јер шапућу док их гледам, оговарају међу собом своје сопствене сенке, када зађе сунце замрзеће реке. Можда то нису дрва, можда сам луд, можда облаци заиста знају свој пут.   Ако желиш истину не тражи је од мене, ја у овај свет гледам само кроз себе, ја нисам ни песник, тај херој пакла, он живи ван главе у кули од стакла. Стаклене су очи мог верног слуге, сваки седми дан он умире од туге јер не желим да гледам кроз њих у тај пакао, ледени мрак из којег ниче пламен.   Ако то није истина, ако смо луди, можда облаци беже од људи.   Поезија се рађа у крви на небу што сече га сунце, у беди и јаду целога света, ми вриштимо најлепше стихове док небо пада на нас. Mon, 24 Dec 2007 20:41:00 +0100 https://www.blogoye.me/raspadsistema/29352/