27/12/2007


StazaOdPepela StazaOdPepela StazaOdPepela StazaOdPepelaStaza





Tresem pokraj piksle
Misli mi se bistre
Koji je bol imati ih.

Ustajem iz kreveta
Nisam više silueta
Krećem stazom od pepela.

Stajem da vidim
Sta ja to činim
Ja hodam u krug.

Da, kraj je početak
Moj problem nije težak
Ja prosto hodam u krug.

Dok postajem silueta
Svaka misao mi smeta
U glavi stvaram mulj.

Da, leći ću na krevet
Popušiću jedno devet
Čisto jer se rimuje.

Propustio sam san
I dočekaću dan
Ili možda požar.

Tresem pokraj piksle
Misli mi se bistre
Koji je bol imati ih.

objavio RaspadSistema u 21:33 | kategorija:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (30) | Posalji komentar
24/12/2007
ACID trip, 2006 :S
 
...



Нема ничег поетичног у заласку сунца, ни у ветру што милује све без предрасуда, један облак је бео а други је сив, оба не иду нигде и нико није крив. Крива су стабла на пољани без реда и мира немам јер шапућу док их гледам, оговарају међу собом своје сопствене сенке, када зађе сунце замрзеће реке.

Можда то нису дрва, можда сам луд, можда облаци заиста знају свој пут.

  Ако желиш истину не тражи је од мене, ја у овај свет гледам само кроз себе, ја нисам ни песник, тај херој пакла, он живи ван главе у кули од стакла. Стаклене су очи мог верног слуге, сваки седми дан он умире од туге јер не желим да гледам кроз њих у тај пакао, ледени мрак из којег ниче пламен.

  Ако то није истина, ако смо луди, можда облаци беже од људи.

  Поезија се рађа у крви на небу што сече га сунце, у беди и јаду целога света, ми вриштимо најлепше стихове док небо пада на нас.
objavio RaspadSistema u 20:41 | kategorija:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (22) | Posalji komentar