Doktore,
Izgubio sam korake!

Tražio sam ih svud po stanu
Tražio sam ih oko zgrade
Traćio sam ih po belom danu
Trampio ih za zub od babe

Mislio sam da je fora
i da niko nikad neće
oduzeti meni korak.
U oči sad mećem leće
da ga jebem došo čvorak

Staru sliku gledam ćorav
nekada sam bio ćosav
nekada, a sad sam ćopav

hodao zemljom jedan lav.
kakav lav?
ma u pičku materinu lav!
kao i svi lavovi...
toliko je bio opasan po okolinu,
da se uopšte nije razlikovao od drugih,
jerbo su svi bili kao nešto
šatro
gistro
ovo
ono
kao
ono
'naaš,
preopasni,
ako me razumete...

elem,
tom lavu su malko ispali očnjaci,
lavicu mu odvaljivali od kopulativnih organa mlađi od njega,
jetra ga je bolela,
a imao je pored kile
i šuljeve,
no
redovno je kupovao maks faktor šminku
i šaumu
i (š)/(t)ampone
i veniš
da bi jednog dana
izbledeo
ubledeo
iznipodaštavao se
takoreći
venišovo
ko rahmetli mišel veniš džekson
i tako anihiliran
nastavio da metapostoji
u metasvetu
sa metafilosofijom
i metamatematikom
metaistorijom
metapraistorijom
na metainternetu
u metacelom fazonu,
ne previše metapretenciozan.

eto,
to je on želeo da postane.
čak
je noris,
a on nije
dok naprotiv jok!

otuđen od sebe
mislio bi:
sve i da ti je popravio rečem
guske tečne sečem!

ljubim te!

pozzz