22.8.2009
.....
Ne iznose mi se osećanja, stavovi, a ponajmanje problemi... Zbog čega? Anonimna sam, niko neće znati ni shvatiti o kome se radi... Nikom nikad ne moram dati adresu ovog bloga i sve će ovo biti pohranjeno u mozgovima nekih tamo ljudi... Mrak je... Sad bih mogla da nanižem milion metafora u vezi sa mrakom... Mrak nam daje toliko prostora za poetiku, patetiku i sve što uz to ide... ali, meni se ne patetiše, ne poetiše... a to tako dobro umem. I ništa od onog što umem... i ništa od onog što znam i ništa od onog čemu pripadam... ništa to za mene više nije privlačno.
Eto, rekla sam neki stav. Jesam li? To je stav... Aha... Sa srećom - bilo gde, bilo kako...
16.8.2009
Jednom davno (ok, ne baš tako davno? :D), za ovaj blog mi je rekla jedna draga drugarica sa msn-a... Mislim da se zove Marina. :PP Ali, ko zna... :D Hahah, zezam se... :D I stalno me opominjala da treba da pišem blog, ali ja sam se izvlačila uz izgovor da nemam inspiracije i da ću pisati kad osetim potrebu da pišem... iiii... mislim da se ta potreba napokon javila - da pišem baš ovaj post, baš na ovom blogoyu, međutim, Marine nema da to vidi i da me pohvali. :( Al' ko zna, možda će i ona ovo videti kad ja budem prestala da pišem i ne budem tu da vidim da je ona ovo videla! :D Pih... Ili će prosto pročitati ovaj post već sutradan i smoriti se, ahah...
Ehm, paaaa...
:D
Paaaaaaaaaaa..... pa, eto, ahah... :D
