Pseudoblog - Kafa, cigarete i bendžosi

I šta dalje? Kolotečina ili čekanje da se desi nešto ključno. Kolotečina ili periodi mirnog predgradskog života. Viđam se sa ljudima, nije da se ne viđam. Nekada sam bila isfrustirana u danima totalne asocijalnosti. Sada mi je potrebno malo osame. Nije da ne cenim potrebu ljudi da budu u mom društvu, verovatno zbog mog neodoljivog smisla za humor. Ali radije bih ostala kući. Zurila u ekran. Televizija je govno. Posle pet, šest sati zurenja u isti i nekoliko praznih kesica čipsa ostaje osećaj ispraznosti i frustracije. Trenutno pokušavam da prevaziđem svoju zavisnost od interneta. Ironično, metodu za odvikavanje sam googlovala. Posetila sam nekoliko yahoo questions stranica. Ništa što već nisam znala.

S vremena na vreme pozove me po koja prijateljica koju dugo nisam videla. Pita šta ima novo. Ne znam šta bih joj rekla. Uglavnom slažem ili pomenem neku pseudo novost kojoj je davno istekao rok trajanja. Kačim se na facebook (sada bivši) i proveravam predvidive i izlizane statuse ljudi koje još uvek nisam obrisala iz prijatelja. Mada s vremena na vreme imam običaj da organizujem temeljne čistke i brišem ljude koji su mi ili dosadni ili me smaraju sa raznoraznim privatnim porukama i zahtevima za aplikacije. Facebook je govno.

U slobodno vreme koga imam na pretek zbog nedavne odluke za samoeksploracijom ne radim ništa značajno, čak ni produktivno. Knjige su postale veliki napor, pisanje zahteva inspiraciju ili bar povremeni izlet van sobe sa kompjuterom. Jedina stvar u kojoj sam dosledna i konzistentna je postalo crtanje. Dvaput do triput nedeljno odem na drugi kraj grada i po četiri sata obigravam oko štafelaja. Žena koja me podučava ima zanimljive poglede na život i tera me da pijem cikoriju. Cigare su najstrože zabranjene, tako da uglavnom moram da savladjujem svoju nikotinsku potrebu preko pet sati, ali verujem da su moja pluća zahvalna na tome.

Dani su prožeti nervozom i stalnim odlascima u klozet. Osoba koju najviše viđam je moj sadašnji (neću upotrebiti izraz dečko). Uprkos njegovim napadima hroničnog umora , uspevamo da konzumiramo našu mladalačku vezu. U međupauzama gledamo horor komedije koje su naravno njegov primarni izbor dok tek ponekad uspem da ga nagovorim da proučavamo gej orijentisanu filmografiju Greg Arakija. Čovek je neviđeno strpljiv za jednog metalca. Rispekt.

Prestala sam nedavno sa nepotrebnim unošenjem masne hrane, zahvaljujući mojoj predprijemnoj nervozi. Ipak s vremena na vreme razmišljam o sočnoj pljeski sa sirom, paradajzom i senfom. Osim što sam neopisivi hedonista što se hrane tiče, volim s vremena na vreme da sebe udostojim nekim dobrim pornićarskim filmom. A kombinacija ta dva nikako ne može da omane.

Ergo, dani prolaze, kobni 31. avgust se bliži, ja razmišljam o tome da li na fakultetu primenjenih umetnosti postoji pristojan klozet koji ću moći da obiđem pre prijemnog ispita.