Био сам дивно чист и безазлен тих година...


Једино, можда је требало да јој понешто кажем
и о ружноћи. О злу и смрти.
О кварљивости материје.

Али био сам дивно чист и безазлен тих година.
Бавио сам се неограниченим поверењем у лепо.
Био сам тај што се распитује о сну.

Имао сам сва немогућа чула
која се могу догодити у првој младости.

У превеликом заносу, због мрве савршенства,
догађало се да починим обиље неопростивих грешака.
Највећа од њих је била сто сам се бавио знацима,
уместо да пазим на предзнак.

Путоказ

Кад некога у пролазу питаш: како си,
ти то себе провераваш и себе питаш.
Научи се да умеш да уплашиш свој страх,
уместо страх да тебе плаши.
Научи се да умеш да заболиш свој бол,
уместо да он тебе боли.
Научи се да умеш да водиш своје путеве,
уместо путеви тебе да воде.
И научи да умеш да оџивиш свој живот,
уместо да он тебе живи.
Јер њему је свеједно
да ли нас има или нема
и да ли, уопште,
и мислимо да мислимо...