Zivimo u sadasnjosti, zelimo da vidimo buducnost, a jedino
proslosti mozemo da se secamo. Nije sve tako lako i jednostavno, svaka
sekvenca mog treptaja je proslost, svaki put mi se desi
kao da sam proziveo prosle trenutke i kao da znam sta sledi. Nije
da mogu da predvidim takve stvari, ali u ocima mojim vidim sve i svasta
kada pogledam u ogledalo. Neke stvari se ne mogu videti golim okom, kao
ni kada osecanja ne mozete videti. Neke stvari leze unutar ljudi i niko
ih nikad nece znati dok im sami ne budemo rekli. Svaki prozivljeni
trenutak i trenutak u kome se zivi se zna, a secanja na proslost ostaju i
zelja da se vidi buducnost - svetla ili tamna. Ja se ne prisecam proslosti,
ja je mogu videti i proziveti ponovo - kad god pozelim da je vratim - samo trepnem
ili zatvorim oci, slike urezane u kapke dozvoljavaju da se prozivi prozivljeno.