5 minuta!!! Da, 5 minuta mi samo treba!
Reci cu sve sto imam i sve sto znam, sve sto vidim i osecam.
Samo 5 minuta! 5 minuta - pod uslovom da me svi pazljivo i naosterim culima slusate.
Jer ono sto bih rekao, rekao bih samo tad i nikad vise.
Prikazao bih vam svoju govornu prezentaciju crno na belo.
Problem nastaje sto je svet okupiram poslom i ne mogu da cuju nista vise sem sebe i svojih misli.
To je to malo vremena koje nam je potrebno, a koje nekad, a mozda i nikad necemo dobiti!
Zato, ne trazim 5 minuta vec cekam svojih 5 minuta ako ih nekad budem dobio.
Kad dobijem, reci cu sve kako mislim da jeste i necu zaliti zbog istih.
Niko nece biti ni ostati ravnodusan, istinu cu pljunuti u lice pa ko kako hoce.
Mnogi ce otici, a jos vise ce mi se vratiti i neki ce me lepo shvatiti, neki ne.
Maska bi bila da ne kazem istinu ili zavrcem istu.
Niko mozda nece ni docekati svojih 5 minuta, jer nema ni sta da kaze.
Neko nece ni docekati MOZDA zato sto je pi*da, pa dozvoljava da ga sve i svi udaraju i gaze.
Neko zeli tih 5 minuta, a niko ne zeli da mu ih da, ili zeli da ih da, a niko nece da poslusa.
Tako malo, a tako puno!!! Gde su reci onda kad su potrebne, gde je istina kad se krije?
Zato je potrebno tih 5 minuta, pa ce sve biti svetlo kao sunce, a istina moze biti crnja od tame.
Ko prezivi pricace, al' prvo mora da ugrabi svojih 5 minuta.
Jurim i juricu svojih 5 minuta. Nada umire poslednja.