21.6.2008 -

Položi me na saten i pričaj mi do dugo u noć; maziš mi nadlakticu dok sa jezika ti klize reči kao varnice i upadaju u debeli sloj nafte izazivajući eksloziju strasti tako dugo čekane.
Zamišljam te.

 Savršen si.

Ko mi može uzeti to savršenstvo osim tebe samog koji ce me lažima odbiti od sebe. Ali...
Previše slatkoće curi ti iz usta, previše uloga stavljaš na sto. Trpiš bol u slepoočnici i žmuriš ne bi li me dozvao da ti u snu odganam svu utrnulost svesti koja sužena do minimuma gladno u sebe
prima samo tebe.
I poželi me jako kroz san, kroz misao, kroz osecanje totalno strano, logički neobjašnjivo, sarkazmu blisko i nevino poput maloletne devojke prvi put položene u satensku postelju koja miriše na blud.

I laž...