SVET BEZ NAS

4.12.2009

JEDNOM*

8.9.2009

ROUND, ROUND...

Mislis da te sve te tvoje knjige cine veoma pametnom?!
Nezaustavljivo, svet se okrece.
Cutim. Trazi pukotinu, znam.
Svet se okrece. Pomalo utesno.
Ti nemas pojma sta je zivot, znas...!
Pukotina je slaba rec. Svejedno, ne vidi je.
Cutim.
Oko nas, svet se okrece.

14.8.2009

DOVIDJENJA

Stajao je pored auta, podigao ruku visoko iznad glave i mahnuo. Instinktivno sam ponovila pokret. Dovidjenja. Semanticka laz. Jos jedna u nizu.
Okrenula sam se, usla unutra i zatvorila vrata. Dovidjenja. Zakljucala ih.
Dovidjenja.
Oh, dobro. Idemo dalje.

23.6.2009

BOL

Mozda bol i nije moguce pobediti. Vremenom, mozda, postane deo tebe, nesto kao tvoja senka. Prati te u svakom dodiru sa spoljnim svetom. I nikad se ne umori. I ne mozes pobeci. Ne postoji konkretno mesto koje mozes pritisnuti dlanom, kad zaboli prejako. Prepoznas je, s vremena na vreme, u necijem ujedu. Mozda se i prevaris. Mozda jedna senka prepozna drugu. U pokretu ruke, u slucajnom uzdahu, ili odsustvu straha. U smehu melanholicne dece, koja ne prestaju da se igraju pod zastrasujucim pogledima svetaca, mada su vec umorna. Ne prestaju da se igraju, mada je napolju vec mrak. 
To je kao beda ljudskog pamcenja. Kao zaborav. Lako te odvuce na dno.
Udarac koji osvescuje, ili...?

25.3.2009

JUTRO

Znala sam da njega vise nema, istog trenutka kad sam izasla iz taksija, par stotina metara od mog odredista,  tog davnog oktobarskog jutra, i zakoracila na mokru ulicu. Predosecaj se neocekivano, ali potpuno oblikovao u mojoj svesti, da nije moglo biti nikakve sumnje. Nema ga vise. Udisala sam ostar vazduh i osecala kako mi koraci postaju lagani, sasvim lagani, kao da cu se svakog trena odlepiti sa zemlje, i poleteti.
Ja sam bila ZIVA. Ziva, kao sto je to bila sitna, uporna kisa koja je meko padala po mojoj kosi i licu. Nebo je postalo svetlije. Proslost je nestala. Nepovratno nestala. Osetila sam u tom trenutku, kao sto i sada osecam, da proslost vise nikada nece naci put do mene. Nikada nece upravljati nijednim mojim korakom. Ni onim pogresnim. Izgubila je svoju moc. Zauvek.

18.3.2009

DODIR

Pod mojim dodirom nestaju
nase veceri i moja jutra,
otkljucana vrata i otvoreni dlan,
osmesi na crno-belim fotografijama,
minuti iscekivanja i godine tisine,
nikada postavljena pitanja,
obecanja dugoocekivanih odgovora,
poneka zamka nostalgije
i haoticna neznost prolaznosti.
Moj dodir sve pretvori u prah.

15.9.2008

NASA PRICA

3.9.2008

TAKO BLIZU...

21.8.2008

ULAZIS U SAN...

20.6.2008

NEKADA...

Nekada su noci bile toplije.
Nebo je bilo jasnije,
zvezde nadohvat ruke.
Nekada je pogled bio hrabriji,
korak zustriji,
ruke su bile nemirnije.
Nekada su ulice odjekivale smehom.
Tisina je bila samo rec. Nejasna rec.
Svitanje je nekada bilo samo jedan treptaj oka
udaljeno od sumraka...

8.6.2008

TVOJE PESME

Volim tvoje pesme.
Volim kad me nadjes,
kad se pritajis i pravis se nevest.
Volim tvoje pesme,
volim kad sakriven u meni
upravljas mojim ritmom disanja.

Nije to sve, kazes.
Ne, jos nije kraj.

Pusti pesme, sapuces.
Voli mene.

Volim tvoje pesme.

24.5.2008

KAD SI ME UPOZNAO

Sutra ces mi pricati
kakva sam bila kad si me upoznao.
Nemoj sada.
Sutra.
Sutra cu biti dovoljno hrabra
dok mi pricas
kakva sam bila kad si me upoznao.
Nisam sada.
Sutra cemo zauzdati ceznju,
smejacemo se
dok mi pricas
kakva sam bila kad si me upoznao.
Sutra.

17.5.2008

ULICE CEKAJU*

26.4.2008

CEZNJA*

29.2.2008

ZABORAVLJENO*

Samo jos koji trenutak ...bices slobodan...

Znam da nista nece biti kao pre...

Znas da nista nece biti kao pre...

Neces mi nedostajati...

Necu ti nedostajati...

Tiho nestani...i ne gledaj nazad...

Mene tamo nema...

Nije ovo kraj.

Ovo je samo pocetak.

Moj. I tvoj.

Nikako NAS.

27.2.2008

STRAHOVI I SNOVI

24.2.2008

(Khalil Gibran)*

Vi ste duhovi, mada se krecete u telima;
i poput ulja sto gori u tmini,
vi ste plamen, mada cuvan u lampi.
Kada biste bili samo tela,
tada bi pojava moja
i reci koje vam govorim
bili samo praznina,
kao da mrtvi izazivaju svoje mrtve.
Ali to nije tako.
Sve sto je besmrtno u vama,
nesputano je i danju i nocu
i ne moze se zatvoriti u kucu,
niti vezati u lance,
jer je to volja Najuzvisenijeg.
Vi ste njegov dah,
kao i vetar koji nece biti uhvacen i zatvoren.
A ja sam dah Njegova daha.

19.2.2008

SVE STO TRAZIS, VEC JE TU

Cudan je to osecaj. Kao udarac u mraku. Savrseno odmeren...da samo na trenutak izgubim dah.

Osecam da ce se jos ponavljati. Sve dok ne prihvatim igru.

Pa, dobro. Vodi me. Pokazi mi to sto mi zelis pokazati.

Put nazad ZNAM.

A, cak i da se izgubim, stvoricu novi. Do sveta bez nas.

17.2.2008

TU SAM

Ovo ovde je jedan drugaciji svet. Bez nas. Iskreno, nisam dosla da BUDEM TU. Ne. Dosla sam trazeci jedan odgovor. A, nasla nesto neuporedivo vrednije. Novu dimenziju slobode. Onaj odgovor vise ne trazim. Jos nije pravi trenutak za to...Znacu kad bude. Do tada....