6.11.2010 - A kakva je vasa percepcija?!
Mora da vozom nisam putovao jos od vremena pecenog sarancica (a nije ribica).
U to vreme se znalo - karta u bilo kom pravcu imala je zvanicnu i nezvanicnu cenu.
Zvanicna istaknuta na salterima i u cenovnicima koje kondukteri sa sobom nose.
Nezvanicna je bila cena koju su kondukteri odredjivali na osnovu promila alkohola u sopstvenoj krvi, duzine puta koji prelazis i tvoje estetike.
Bilo je i "kol'ko das - davaj".
Takva situacija je bila sistemsko uredjenje zeleznice u Srbiji, jer kako se ispostavilo kasnije, od direktora pa maltene do cistacice svi su uzimali "nesto nezvanicno".
Od tada se vozom nisam vozio, ne zbog takvih cena, o kojima nisam mnogo ni razmisljao, vec nisam imao potrebe.
Sve do pre nekoliko dana.
Relacija Stalac - Jagodina.
U kupeu pored mene sedi devojka koja nije raspolozena za komunikaciju.
Preko puta nas neki momak koji drema.
Nedugo zatim dolazi kondukter:
- Dobar dan, vase karte molim. Niko od nas nije imao kartu. Ne znam zasto, ali tako je bilo...Ja sam racunao da je kupim u vozu. Ne znam cenu i spremam novac za kartu. Kondukter pita dokle putujemo, i tada saznajem da devojka ide do Jagodine kao i ja, dok mladic nastavlja put dalje. Kondukter:
- Ti sto ides dalje, moras da kupis kartu, tu mi je kontrola. Vas dvoje dajte po 80 dinara.
Devojka i ja cekamo karte i spremamo novac i nastaje nekoliko sekundi tisine. Kondukter resava da je prekine:
-Sta gledate, daj paree! Kontrola mi je tu! Brze!
Devojka i ja hipnotisani predajemo novac, on zatvara vrati i odlazi. Tisina sve do kraja puta...
Opet sam ucestvovao u podmicivanju.
To je moj dozivljaj korupcije. Osecaj. Precepcija, kako se vec naziva odomaceno u javnosti.
Nista se dakle, nije promenilo u poslednjih godinu, dve, tri...
Prosle nedelje Transparensi international je objavio najnovije istrazivanje koje potvrdjuje moje iskustvo.
Srbija i dalje na zacelju Evrope.
Istazivanje kaze da smo i dalje izmedju 78 i 84 mesta.
To je zapravo percepcija.
Realnost mozda bolja, ali verovatno jos losija.
| 
