Ne.
Nedelja je, a ja radim prekovremeno. Juče dva posta (al’ jedan bez drugoga bi bili kao prst bez nokta), danas dva – da mi ne pređe u naviku?
Neće, ne brinite.
Razlog mom prekovremenom radu je ovaj;
Ostavljate komentare na postovima koji su nedavno napisani, ali koji, bar ja kao njihov autor mislim, nisu više aktuelni. Ali, s obzirom da i sama to radim, ne stavljam primedbe. Ali, pošto najčešće ne dobijem odgovor na post kome je istekao rok, očekujem da razumete ako se i vama dogodi slično sa moje strane.
Nekoliko reči o nikovima i dušmanima.
Bila sam pajac, Zriki, Atajlo, ciki, maslacak i sad sam Popadija. Neki od sajtova na kojima sam koristila te nikove više ne postoje, neki su „zaključani“, neki su jedni od najposećenijih (po Alexi! 
)
U drugom postu na ovom sajtu sam rekla da sam prznica i da mi je mnogo lako da odem u tri lepe za najmanju sitnicu.
Ali se nikad ne krijem. Ako dušmani (ako ih imam) hoće da me nađu, evo:
SV.Save 12, prizemlje. Pljunite pod koji hoćete. Imam dva četvorokrilna i jedan dvokrilni prozor.
Sve što imam i umem (ako imam - a imam i ako umem - a mislim da umem) dugujem sebi.
Sve ostalo, što sam ikada napisala ili rekla, je deo marketinga, u cilju lične mi promocije.
Ili, kraće rečeno, srala sam.
Videvši da to drugi uspešno i obilno rade, zaključila sam da verovatno nije teško.
Probala, uspela, videla da stvarno nije i nastavila.
Za skoro sedam godina od kada ludijam po netu upoznala sam sve i svakakve. Sa nekima sam i sada u povremenom kontaktu, sa najvećim brojem nisam i nemam ni želju da budem. Pišem kad mi se piše, objavim negde kad mi se učini da će i drugima biti zanimljivo.
Ko hoće – čita, ko neće – ne čita. Naopako ako saznam da je negde neko odlučio da, zbog mog dobra, tera narod da čita moje bljuvotine. I još da ih ultrapozitivno komentariše. Ubila bih se smesta!
Iskustva na blogu skoro da i nemam. Ono malo što sam naučila, kaže da treba biti pristojan, u razumnom roku odgovoriti na komentare i ne vređati na ličnoj osnovi.
Trudim se da to sprovedem u delo.
Ako uspevam – bravo za mene, ako grešim – primite moje izvinjenje.
Ako mislite da sam prepotentna do bola i povraćanja, grešite, ali ne mnogo.
Jesam prepotentna, al’ me je lako neutralisati. (Vidi post broj 2, pod naslovom Drugi Dan.)
NIKADA nigde ni jedan tekst nisam dva puta objavila, što ne znači da neću. Samo da do sad nisam.
Svi tekstovi su moji, a dok ih pišem, maksimalno se trudim da ne liče ni na šta što sam ma gde pročitala. Ponekad uspe, ponekad ne.
Divim se onima koji su, u svemu što urade, najoriginalniji.
Ja sam obična žena iz male varoši, koja piskara za svoju dušu. Ponekad se konektujem, nešto negde objavim, sa nekim razmenim pp, i to bi bilo to.
Sve ostalo, ma sve što se ikada ikome učini – samo mu se učinilo, verujte.
Pre dva dana dobila sam od jednog člana sa ovog sajta pp. Pisalo je „Ovo mi je sve igra i nikada ne kažem šta zaista mislim. To ostavljam za momente u kojima nekoga gledam u oči.“
Ubeđena sam da taj član ima telepatske moći.
Jer baš tako i ja mislim, a onda tako i radim. Svuda pa i ovde.
Hvala na strpljenju.
)
