... ne pišem danima ništa, ne zato što nemam šta da kažem, druga stvar je u pitanju. Svaki januar mi je leden, bez obzira da li je vani -20 ili +20. Leden oko srca. Mesec koji mi po pravilu odvlači osobe koje volim, ili donosi neka životna sranja. Nije uobrazilja, jednostavno - tako je. Poželim po nekad da sam medved pa da ga prespavam, ili makar da sam atleta koji umesto prepona, preskače godišnja doba.
Ali ne... ne ide... zajebem zajebanciju i povlačim se u sebe, lutam samo meni znanim i neznaim hodnicima duše, nemoćan da menjam spoljašnje okolnosti, dok me nešto ne prene, i izbaci me u prljavu realnost.
***
Sinoć su mi javili, pronašli su baku, nakon četiri dana potrage. Zaspala je nedaleko od obale Morave. Staračka skleroza učinila je svoje, pomislišivši da je topao krevet, odložila je svoje stvari pored drveta i zaspala na vlažnu i ledenu ilovaču. Umesto jorgana prekrila je susnežica, i "Žuća", koji je u svojoj veličini mogao jedino da zagreje gazdaričinu ruku. Nedovoljno da bi je zaštitio od smrzavanja. Zavijao je Žule četiri dana, zavijao bi i on do smrti ne pomičući se od bake, da ga sinoć nisu čuli ribolovci koji su u blizini prolazili... A na krevetu, u svojoj sobi, ostala je torba, u kojoj je spakovala slatkiše namenjene mojim malim indijancima za Božić...
***
I tako ... čitamo se, kad me januar malo prodje...
Haug!
objavio:
poglavica
kategorija:
Simple Life
obavesti prijatelja | Komentara ( 15 ) | Pošalji komentar
obavesti prijatelja | Komentara ( 15 ) | Pošalji komentar
