... i gledam, dragi moji blogeri, od ranog jutra!
Nisam spavao. Odgledao sam maratonsko izdanje EXTRA TURBO GRAND PARADE POLITICS SHOW-a na 2. kanalu RTS, i nisam ga gledao zato što sam ostrašćeni političar, već zato što me je jebavala kostobolja - zbog stečene mi meteoropatije, pa onako uz put meškoljeći se u krevetu ne odoeleh a da ne bacim s vremena na vreme ove moje plave okice na cirkus koji se dešavao.
A kakve to veze ima sa Vama ?
Pa ima... od ranog jutra čitam Vas, e sad - da Vas ne prozivam po imenu, nisam u ulozi Borke Vučić, ali, jednima se zacrnelo pred očima, drugi već vide NATO bombardere na nebu Srbije, treći se pitaju koliki je IQ glasača u Srbiji koji podržavaju SRS, četvrti iscrtavaju karikature neverovatno pogrdne, peti već spremaju pasoše i karte za čekiranje ... jel? itd....
No dobro - to je Vaše demokratsko pravo izražavanja uzrokovano političkim nezadovoljstvom, a blog je medij, koji je kao mesto, idealno stvoren za to, zar ne? Ono što mi je zapalo za oko, i u neku ruku zaprepastilo, a to je da se prosto takmičite ko će više da ocrni svoje političke neistomišljenike i sve ono što se noćas desilo u parlamentu Srbije, a da u svom tom zanosu ne shvatate da postajete upravo nalik istim onim akterima od noćas, onim istim Vašim idolima, za koje sam, (dobru većinu njih), imao jedno sasvim korektno mišljenje. Međutim, sve one uvrede, sav onaj prljav veš, ne da je poljuljalo moje mišljenje o tim nekim pojedincima, nego, ja takve neke stvari nisam imao prilike da vidim ni u onim kafanama koje po pravilu zovemo prčvarnicama.
Zar ne shvatate da Vi koji težite demokratskim principima, evropskoj integraciji, upravo takvim svojim stavovima i ponašanjem pokazujete se u svetlu koje se kosi sa osnovnim principima demokratije, a to je, poštovanje volje većine u parlamentu a samim tim i volje većine građana u Srbiji.
Ali, nebitno je i to, ajde da ostavimo to po strani, pitanje dolazi sledeće - dragi moji, možemo li, i zaslužujemo li, da sa takvom (ne)kulturom - kakvom je iskazujemo, budem uopšte deo onoga za čime, a siguran sam, svaki građanin ove zemlje teži, deo Evrope ? Možemo li ?
Bruka, katastrofa, pa ne možemo, ehheeeejjjj... ne samo da nismo po tom pitanju odležali male boginje, nego nam još uvek pampersi vire iz gaća.
A to da li nam je belo, sivo ili crno, tako je - kako je. Dok se jednom ne smrkne drugom neće da svane, oduvek je bilo i uvek će tako ostati. Ono što znam, što sigurno znam, jeste - da je meni danas svanuo topao i svetao dan, ali ne zato što je Tomislav Nikolić izabran za predsednika parlamenta, nego zato što mi ga je Bog danas takvim dao.
I još nešto, bavio sam se četiri ili pet godine svojevremeno politikom, ali nikada, ama nikada svojim političkim protivnicima nisam uputio ni jednu jedinu pogrdnu reč, ako je u mom vokabularu bilo dovoljno rečitih argumenata da rušim svog političkog protivnika - rušio sam ga, ali argumentovano i sistematski i nikako drugačije. Baveći se politikom potvrdio sam sebi jednu taaako veliku istinu, a to je - da je politika ogromna kurva. Onog trenutka, kada je moja partija ušla u koaliciju sa najljućim neprijateljem, koji nas je godinama proganjao, batinao, maltretirao i definisao kao građane ne drugog, ne trećeg reda, već kao neprijatelje broj jedan ( a sve se to dešavalo u drugoj polovini devedesetih, da ne bude zabune ), dakle kada smo sa njima ušli u koaliciju, ja sam istog momenta podneo ostavku. Jer sve ono što sam godinama posmatrao jednim očima u sekundi je dobilo sasvim drugu projekciju, i da onaj program partije koji sam zastupao od jednom je postao marginalna stvar. A šta je bilo važno? Pa isto što i sada, ministarske fotelje, resursi, da ne spominjem golubove preletače koji su se od jednom pojavili u jatima a do juče nas isti ti pljuvali...
Muka mi je bila, ogromna muka, mnogo veća nego ona Sartrova... Okrenuo sam leđa, pozdravio civilizovano svoje dojučerašnje kolege i izašao na vrata, ali izašao sa čistim, neuprljanim obrazom i čistom savešću pred onim ljudima i glasačima koje sam predstavljao. Izašao sa istim onim stavom i sa istim onim principima zbog kojih sam i prihvatio da udjem u sve to....
Zašto Vam sve ovo govorim, govorim Vam samo iz jednog razloga! Postoje časni i pošteni ljudi u svim političkim opcijama ove naše zemlje, kako god da im se partije zvale. Nije reč demokratija ničiji brend, nije. Niti sam termin demokratija u nazivu politčke partije apriori definiše istu takvom.
Demokratija je nešto što si po opredeljenju, ili je imaš u sebi ili je nemaš, i nećeš je steći time što ćeš okačiti bedž na reveru na kome je skraćenica političke opcije koju podržavaš a koja u sebi nosi taj termina uz put poštojući slepo volju svojih partijskih pretpostavljenih.
Ne! Potražite demokratiju u sebi.
Pokušajte minimalno da ispoštujete svoje političke neistomišljenike ukoliko želite da i sami budete poštovani, Ispoštujte ih zbog gomile normalnih ljudi koje Vi prosto ne želite da vidite da postoje, ispoštujte ih zbog gomile tih normalnih ljudi koje Vi odbacujete samo zato što ne dele vaše politčko mišljenje a koji su simpatizeri ili članovi tih partija, i čiji koeficijent inteligencije, verujte mi, može biti mnogo veći i od Vašeg a i od mog, u suprotnom, šta da vam kažem...
