Arhiva komentara
15/6/2007 17:04
Ako ste me ozbiljno shvaili u prošlom postu da se povlačim sa mesta poglavice na BlogOyu, e grdno ste se prešli . Bio je to fora post, (ono sa muzikom nije fora), da bih malo dobio na vremenu  i izbegao cimanja po blogu te udubio se u zacrtani dalji razvoj BlogOya! koji sam zacrtao.

Pa evo, danas imam zadovoljstvo da Vam predstavim novu mogućnost na BlogOyu koja će svima Vama prijati a zove se "Arhiva komentara". Nije potrebno da Vam je puno objašnjavam, kao i sa arhivom postova od sada kada se ulogujete u svoj blog editor u meniju pored "kreiraj post" pojaviće Vam se još jedna komanda "Arhiva komentara". Kada otvorite ovu stranu, moći ćete da manipulišete komentarima ostavljenim na Vašem blogu. Da ih pretražujete po zadatoj reči, brišete, sortirate, vršite izmene na njima itd... Pored svakog komentara je ime njegovog autora, datum objave, njegova IP adresa (ukoliko ste uključili logovanje IP adresa u podešavanjima) itd... Pošto slika govori više od reči, samo naped, izvolite isprobajte novu opciju.

A sad da čujem utiske.....
objavio: poglavica kategorija: Blog
obavesti prijatelja | Komentara ( 22 ) | Pošalji komentar
Chemical Brothers - We Are The Night
1/6/2007 23:20



Vrlo, vrlo zajeban album. Ili... hmmmm, ajmo ovako. Ako je prošli "Push the button", bio čista komercijala, zabava za široke mase, onda ih "We Are The Night" definitivno iz mainstream-a vraća u underground vode, mada su oni daleko od toga, jer stečena im pozicija dozvoljava da eksperimentišu muzikom kako požele. Moj frend Peđa kaže, - "Brate, ovo je čista alternativa, nakon Closer-a grupe Joy Division, ne sećam se da me je nešto tako ponelo. Što se mene lično tiče, kada je "electro" muzika u pitanju nisam neki ljubimac iste, ali čast izuzecima, pored njih, i Depeche Mode, retko šta mogu da svarim, ne računajući pionire ovog žanra poput recimo Kraftwerk-a. Laibach-a, koje vishe i ja ne znam u koji žanr da smestim itd...

Težak je ovo album za slušanje. Jako težak. Pogotovo za na prvu loptu. Dominira depresivno, setna, monotono - psihodelična atmosfera, osim ako izuzmemo pesmu "The Salmon Dance (featuring Fatlip)", koja je više neka zezancija u hip hop fazonu. Album inače otvara hipnotički jednominutni intro "No Path To Follow", da bi usledila "We Are The Night", numera po kojoj i album nosi ime. Od ličnih favorita izdvojio bih još i "All Rights Reversed (featuring Klaxons)", "Do It Again (featuring Ali Love)", "A Modern Midnight Conversation" koja po stilu neodoljivo podseća na Pet Shop Boys-e, "Battle Scars (featuring Willy Mason)" e ova je slika i prilika Depeche Mode iz ranijeg perioda, te završna "The Pills Won't Help You Now (featuring Midlake)" koja je neverovatno opuštajuća ali sa onim setnim detaljima, koje su umeli da u svojim pesmama unesu jedino Pink Floyd (Setite se njihovog albuma "The final Cut" kada vas iz početnog totalno paranoičnog ambijenta lagano spuštaju kako pesme napreduju i biće Vam jasno o čemu govorim).

E sad malo mi je bzvze kada vršim poređenja, oni su jednostavno The Chemical Brothers, možda ne onakvi kakvim ste ih navikli do sada, ali upravo u tome i jeste cela fora, otrgnuti se od sebe i pobeći iz ustaljenog klišea. Ovim albumom su to definitivno uspeli - hoće li to i fanovi prihvatiti ostaje da se vidi za nekih dvadesetak dana kada se album konačno i zvanično pojavi u prodaji...
 
objavio: poglavica kategorija: Simple Sound
obavesti prijatelja | Komentara ( 0 ) | Pošalji komentar