Rano jutro 4:37
Ne spavam - imam jaku glavobolju....
Mislio sam da nastavim prichu o majmunskim poslovima na zaratustri, ali sam odustao, jer kad bolje razmislim, svako od Vas je može nastaviti, baš kao što u svakom čoveku leži po jedan latentni praiskonski majmun koji se s vremena na vreme pojavi, ali sticaj životnih okolnosti ne da mu da dođe do izražaja pa bude potisnut pre nego i što proviri glavom.
Mrzi me da čitam Vaše blogove, ne zamerite mi, ali ja sam uvek iskren, toliko me mrzi da čitam, da čak ne pročitam ni svoj post nakon što ga otkucam da bih eventualno korigovao gramatičke greške.... Ali ko još mari za to..... Ta mrzovolja nije ništa novo, dešava se to s vremena na vreme, bude tu i prođe..., ali zato imam strahovitu želju da pišem, bilo šta, zaista... pa tako ni ovaj post nema svoj unapred definisani kontekst. Ovako isparčam po sekvencama više liči na " Dnevnik Ane Frank " nego na bilo koji moj raniji post, ali i to je nebitno... Ono što je bitno i za čim imam potrebu jeste da se istresem po tastaturi oblikujući ove nepovezane misli, znajući da će višak negativne energije da se izlije u par kilobajta teksta i da ću nakon toga otići na spavanje, i nije me briga, baš kao što me nikada i nije bila briga da li će to neko čitati ili ne .....
Još o nečemu razmišljam.....
Danima već ne komuniciram ni sa kim, isključio sam sve moguće Instant messanger-e, po chat sobama nikada ne idem, niti sam išao.... Možda me je ovih poslednjih meseci neka svakodnevna napeta komunikacija u real life-u otrgla od potrebe da i sa najbližim prijateljima razmenim po koju reč, ali sada samo mogu da nagađam razloge zašto je to tako, verovatno kada se sve slegne i postane mulj, neke stvari će biti jasnije.... Do tada sam, sam sebi jedini prijatelj i jedini neprijatelj...
U subotu sam gledao Velikog Brata, da gledam i to, i nemojte da se čudite, kao što rekoh ja sam uvek iskren i ne vidim niš loš u tome pa da se sada kao tu foliram kako je sve to down, seljačka zabava i slično, meni je sasvim OK, reality show kao i svaki drugi koji ti ukrade malo slobodnog vremena i na trenutak te povuče iz svakodnevnice... a ako sam prvi serijal posmatrao sa nekog sociološkog ***ekta, ovaj želim da odgledam iz čiste zabave, međutim - ćorak, odabir kandidata ne da je loš, nego je užas, došao sam do zaključka da su pokupljeni ljudi iz javnog života koji džabalebare i koji nemaju drugog posla nego da se eto malo egzibicionišu putem malih ekrana a uz put pokupe 50.000 jevritja koji će im popuniti budžet.. Malo li je ?
Te iste večeri odgledah i na Pinku "Zvezde Geand-a", to zaista ne gledam, ali sam u prolazu pored TV-a primetio da je kritičar budućih novih Grand zvezda moj nekadašnji nerazdvojni drugar, čovek s kojim sam odrastao i toliko tezgi svojevremeno odsvirao po zagušljivim i memljivim klubovima, da im se broja ne zna, dakle moj frend - gospodin Pera Stokanović, a sada jedan od najpoznatijih kompozitora i tekstopisaca naše drage Grand Show scene, i morao sam da ga slušam, eto... A onda mi palo na pamet kako smo nekada skidali Pink Floyd-e, Atomce i slično i kako bi do jutra pravili aranžmane za neke pesme koje nemaju veze s vezom sa ovim što on danas radi, ali dobro, lova je lova... a pošto je Pera moj drug, ja ću ga ovom prilikom pozdraviti pošto on nikada nema vremena kada dolazi u svoj rodni kraj da poseti prijatelje s kojima je nekad delio gajbu, kintu, ribe te im time pružio mogućnost da to isto učine face to face... Dakle pozzzz dragi moj prijatelju i želim ti još milion hitova....
I za kraj, danas me je jedan mejl prijatno iznenadio, mejl - u kome sam pozvan da se pridružim novootvorenom forumu, koji okuplja nekadašnje gurue kada su u pitanju komunikacije i uopšte sve ono što je prethodilo današnjem NET-u kakvom ga sada vidite, u pitanju je nekadašnja mreža BBS-ova u Srbiji poznata pod imenom SetNet, a kojoj je svoj doprinos dala i moja malenkost. Pa ko voli da upozna te ljude, pionire mreže - samo napred na sledeći link, nije loše znati istoriju kako je krenulo sve ovo sa našim dragim matrixom.
5:42
otišao sam na spavanje
Haug!
Ne spavam - imam jaku glavobolju....
Mislio sam da nastavim prichu o majmunskim poslovima na zaratustri, ali sam odustao, jer kad bolje razmislim, svako od Vas je može nastaviti, baš kao što u svakom čoveku leži po jedan latentni praiskonski majmun koji se s vremena na vreme pojavi, ali sticaj životnih okolnosti ne da mu da dođe do izražaja pa bude potisnut pre nego i što proviri glavom.
***
Mrzi me da čitam Vaše blogove, ne zamerite mi, ali ja sam uvek iskren, toliko me mrzi da čitam, da čak ne pročitam ni svoj post nakon što ga otkucam da bih eventualno korigovao gramatičke greške.... Ali ko još mari za to..... Ta mrzovolja nije ništa novo, dešava se to s vremena na vreme, bude tu i prođe..., ali zato imam strahovitu želju da pišem, bilo šta, zaista... pa tako ni ovaj post nema svoj unapred definisani kontekst. Ovako isparčam po sekvencama više liči na " Dnevnik Ane Frank " nego na bilo koji moj raniji post, ali i to je nebitno... Ono što je bitno i za čim imam potrebu jeste da se istresem po tastaturi oblikujući ove nepovezane misli, znajući da će višak negativne energije da se izlije u par kilobajta teksta i da ću nakon toga otići na spavanje, i nije me briga, baš kao što me nikada i nije bila briga da li će to neko čitati ili ne .....
***
Još o nečemu razmišljam.....
Danima već ne komuniciram ni sa kim, isključio sam sve moguće Instant messanger-e, po chat sobama nikada ne idem, niti sam išao.... Možda me je ovih poslednjih meseci neka svakodnevna napeta komunikacija u real life-u otrgla od potrebe da i sa najbližim prijateljima razmenim po koju reč, ali sada samo mogu da nagađam razloge zašto je to tako, verovatno kada se sve slegne i postane mulj, neke stvari će biti jasnije.... Do tada sam, sam sebi jedini prijatelj i jedini neprijatelj...
***
U subotu sam gledao Velikog Brata, da gledam i to, i nemojte da se čudite, kao što rekoh ja sam uvek iskren i ne vidim niš loš u tome pa da se sada kao tu foliram kako je sve to down, seljačka zabava i slično, meni je sasvim OK, reality show kao i svaki drugi koji ti ukrade malo slobodnog vremena i na trenutak te povuče iz svakodnevnice... a ako sam prvi serijal posmatrao sa nekog sociološkog ***ekta, ovaj želim da odgledam iz čiste zabave, međutim - ćorak, odabir kandidata ne da je loš, nego je užas, došao sam do zaključka da su pokupljeni ljudi iz javnog života koji džabalebare i koji nemaju drugog posla nego da se eto malo egzibicionišu putem malih ekrana a uz put pokupe 50.000 jevritja koji će im popuniti budžet.. Malo li je ?
***
Te iste večeri odgledah i na Pinku "Zvezde Geand-a", to zaista ne gledam, ali sam u prolazu pored TV-a primetio da je kritičar budućih novih Grand zvezda moj nekadašnji nerazdvojni drugar, čovek s kojim sam odrastao i toliko tezgi svojevremeno odsvirao po zagušljivim i memljivim klubovima, da im se broja ne zna, dakle moj frend - gospodin Pera Stokanović, a sada jedan od najpoznatijih kompozitora i tekstopisaca naše drage Grand Show scene, i morao sam da ga slušam, eto... A onda mi palo na pamet kako smo nekada skidali Pink Floyd-e, Atomce i slično i kako bi do jutra pravili aranžmane za neke pesme koje nemaju veze s vezom sa ovim što on danas radi, ali dobro, lova je lova... a pošto je Pera moj drug, ja ću ga ovom prilikom pozdraviti pošto on nikada nema vremena kada dolazi u svoj rodni kraj da poseti prijatelje s kojima je nekad delio gajbu, kintu, ribe te im time pružio mogućnost da to isto učine face to face... Dakle pozzzz dragi moj prijatelju i želim ti još milion hitova....
***
I za kraj, danas me je jedan mejl prijatno iznenadio, mejl - u kome sam pozvan da se pridružim novootvorenom forumu, koji okuplja nekadašnje gurue kada su u pitanju komunikacije i uopšte sve ono što je prethodilo današnjem NET-u kakvom ga sada vidite, u pitanju je nekadašnja mreža BBS-ova u Srbiji poznata pod imenom SetNet, a kojoj je svoj doprinos dala i moja malenkost. Pa ko voli da upozna te ljude, pionire mreže - samo napred na sledeći link, nije loše znati istoriju kako je krenulo sve ovo sa našim dragim matrixom.
***
5:42
otišao sam na spavanje
Haug!
