Probudila me je glad... jjjaaooooo...strašna glad.... a to se dešava svake noći kako sam rešio da život normalizujem i vratim da dan - bude dan, a noć - bude noć. Posle ko zna koliko godina uspeo sam da se vratim u normalu što se sna tiče, ali ostala je navika da doručak bude oko 22:00 h., ručak negde oko 3:00 ili 4:00, a večera - pretpostavljate, oko 7:00 - 8:00 ujutru...
I strašno je to sada, stomak pun al mozak prazan, pardon navijen nekim biološkim časovnikom da traži hranu u tačno određenim vremenskim intervalima. Eeee sad problem je što sam rekao sebi NIKS hrana dok spavam... Džaba, ustao sam, zapalio cigaru, skuvao čaj od kamilice, prošetao tamo - vamo, probao ponovo da zaspim, ma JOK bre, neće i to ti je... I sad zakon inercije frižedera čini čuda, koliko mu se ja odupirem, njegova gravitacija je sve snažnija. I tako, morao sam da zavučem prednji deo tela u frižider, a ono, domaća kobasica, čvarci ... milina jedna.... Nedostaje samo kiso kupus ! Pa tooooo... vidim da mi nešto fali ! I onda ja kreten silazim u podrum oko 3 ujutru zavlačim ruku u bure sa rasonom i još prebiram da bude ona crvena glavica kupusa, nekako mi slađa.
I evo sada privodim svoj ručak pored kompa. Tastatura se pretvorila u jednu pozamašnu knjigu, znate ono, "Domaći kuvar sa 1000 recepta", jer dobrim istresanjem iste mogli bi i najbolji kuvari da mi pozavide kad bi videli čega sve tu nema ...
I tako... sad je vuk sit, a ovce.... a ovce su valjda sve na broju, kažem valjda, jer nakon završetka ovog posta sigurno neću da ih brojim kad se uvučem u krevet, klopa će odraditi svoje sedativno dejstvo umesto njih...
Laka vam noć ljudi ma gde bili !
... i umalo da zaboravim, svim devojčicama, devojkama, damama, gospođicama i gospođama koje su zavirile danas u ovaj moj virtuelni sobičak, od srca čestitam 8. mart. Žive mi bile, srećne i debele !
I strašno je to sada, stomak pun al mozak prazan, pardon navijen nekim biološkim časovnikom da traži hranu u tačno određenim vremenskim intervalima. Eeee sad problem je što sam rekao sebi NIKS hrana dok spavam... Džaba, ustao sam, zapalio cigaru, skuvao čaj od kamilice, prošetao tamo - vamo, probao ponovo da zaspim, ma JOK bre, neće i to ti je... I sad zakon inercije frižedera čini čuda, koliko mu se ja odupirem, njegova gravitacija je sve snažnija. I tako, morao sam da zavučem prednji deo tela u frižider, a ono, domaća kobasica, čvarci ... milina jedna.... Nedostaje samo kiso kupus ! Pa tooooo... vidim da mi nešto fali ! I onda ja kreten silazim u podrum oko 3 ujutru zavlačim ruku u bure sa rasonom i još prebiram da bude ona crvena glavica kupusa, nekako mi slađa.
I evo sada privodim svoj ručak pored kompa. Tastatura se pretvorila u jednu pozamašnu knjigu, znate ono, "Domaći kuvar sa 1000 recepta", jer dobrim istresanjem iste mogli bi i najbolji kuvari da mi pozavide kad bi videli čega sve tu nema ...
I tako... sad je vuk sit, a ovce.... a ovce su valjda sve na broju, kažem valjda, jer nakon završetka ovog posta sigurno neću da ih brojim kad se uvučem u krevet, klopa će odraditi svoje sedativno dejstvo umesto njih...
Laka vam noć ljudi ma gde bili !
... i umalo da zaboravim, svim devojčicama, devojkama, damama, gospođicama i gospođama koje su zavirile danas u ovaj moj virtuelni sobičak, od srca čestitam 8. mart. Žive mi bile, srećne i debele !
objavio:
poglavica
kategorija:
Simple Life
obavesti prijatelja | Komentara ( 13 ) | Pošalji komentar
obavesti prijatelja | Komentara ( 13 ) | Pošalji komentar
