Evo ga petak ! Ode nedelja očas posla, ode i mesec... sve ode nekud, jedino ove paklene vrućine nikako da nas mimoiđu, otići će i ova godina kao da je nije ni bilo, bar za mene, a ako ću je po nečemu pamtiti, ostaće ubeležena po stvaranju "BlogOya", procesu koji još uvek traje i zadobija svoj oblik. Proces koji nije ni malo jednostavan, koji se ne događa preko noći, već vremenom dobija na svojoj vrednosti, poput vina. Samo me jedna stvar buni, a to je i dalja hronična nezainteresovanost srpske populacije za ovaj vid izražavanja (pa i komunikacije) na web-u.
Čudo koje se očekivalo još početkom prošle godine nije se dogodilo, a verovatno neće još za dugo kada je "fenomen blog" u pitanju. S pravom se možete zapitati zašto je to tako, otkud tolike apatije prema blogu? Ili mi možda nemamo šta da kažemo. Zadovoljni smo, sve nam je lepo, od silnih provoda ne stižemo da sednemo za komp... ma ko **** blog, sad ću ja da se zanosim sa tim. Da li je to baš tako? Naravno da nije, a ako i postoji neka apatičnost, rekao bih da se ona nalazi u medijima, preciznije u IT časopisima koji gotovo da ovaj segment nisu ni dotakli. Tek po koji tekst na datu temu u maniru, "a pa OK čuli smo mi ponešto o tome ". Totalna neobaveštenost širokog čitalačkog auditorijuma, koji neće u svom omiljenom časopisu pronaći ništa o Blogu, ali će zato čitati na 3-4 strane o novim avanturama Lare Croft. Gledano sa te pozicije stiče se utisak da urednici jednostavno nisu zainteresovani, ili misle da mi po pravilu treba da kaskamo za ostatkom sveta, pa samim tim, sve u svoje vreme, po defoultu sa zakašnjenjem od par godina, ili pak možda očekuju da im se pljune kinta za reklamu na 2 strane, pa da onda raspale feljton o Blogu.
E sad kad premotam film, ne tako davno imali smo prilike, da nas jedan portal koji izmedju ostalog reklamira i svoj blog servis, zasipa reklamama u svim mogućim i nemogućim oblicima, pa čak i na yahoo, kad otkucaš recimo Beograd, a ti dobiješ sa strane plaćeneu reklamu za njihov portal. Bravo za trud, ali žalost za silnu lovu koja je otišla a rezultata nigde. Šta klincu vredi kad ugleda reklamu o nečemu što je za njega špansko selo, hoće li taj isti klinac otkucati datu adresu. Teško. I šta onda. Ništa.
Ostaje i dalje borba pojedinaca, cyber Don Kihot-a, koji će sve preduzeti da neku jedinku zainteresuju za njima tako bitnu stvar, pa čak i po ceni da nakon toga deluju kao da su pali sa Marsa, ali nema odustajanja, svaki potencijalan bloger je dragocen. Dragocen je iz vrlo jednostavnog razloga, ne zato da bi se upisala još jedna recka na servisu, naprotiv, dragocena je njegova reč, dragoceno je neko njegovo mišljenje, stav, dragocen je osećaj da smo pismen narod, a jesmo. I zato kad god imate vremena i mogućnosti, navucite oklop, uzmite koplje u ruke i juriš na vetrenjače. Budite sigurni da vam niko neće odmah reći hvala za trud koji ste uložili, ali neka vam satisfakcija bude osećaj da ste bili učesnici i kreatori jedne nove subkulture na našim cyber prostorima, malo li je ?
Čudo koje se očekivalo još početkom prošle godine nije se dogodilo, a verovatno neće još za dugo kada je "fenomen blog" u pitanju. S pravom se možete zapitati zašto je to tako, otkud tolike apatije prema blogu? Ili mi možda nemamo šta da kažemo. Zadovoljni smo, sve nam je lepo, od silnih provoda ne stižemo da sednemo za komp... ma ko **** blog, sad ću ja da se zanosim sa tim. Da li je to baš tako? Naravno da nije, a ako i postoji neka apatičnost, rekao bih da se ona nalazi u medijima, preciznije u IT časopisima koji gotovo da ovaj segment nisu ni dotakli. Tek po koji tekst na datu temu u maniru, "a pa OK čuli smo mi ponešto o tome ". Totalna neobaveštenost širokog čitalačkog auditorijuma, koji neće u svom omiljenom časopisu pronaći ništa o Blogu, ali će zato čitati na 3-4 strane o novim avanturama Lare Croft. Gledano sa te pozicije stiče se utisak da urednici jednostavno nisu zainteresovani, ili misle da mi po pravilu treba da kaskamo za ostatkom sveta, pa samim tim, sve u svoje vreme, po defoultu sa zakašnjenjem od par godina, ili pak možda očekuju da im se pljune kinta za reklamu na 2 strane, pa da onda raspale feljton o Blogu.
E sad kad premotam film, ne tako davno imali smo prilike, da nas jedan portal koji izmedju ostalog reklamira i svoj blog servis, zasipa reklamama u svim mogućim i nemogućim oblicima, pa čak i na yahoo, kad otkucaš recimo Beograd, a ti dobiješ sa strane plaćeneu reklamu za njihov portal. Bravo za trud, ali žalost za silnu lovu koja je otišla a rezultata nigde. Šta klincu vredi kad ugleda reklamu o nečemu što je za njega špansko selo, hoće li taj isti klinac otkucati datu adresu. Teško. I šta onda. Ništa.
Ostaje i dalje borba pojedinaca, cyber Don Kihot-a, koji će sve preduzeti da neku jedinku zainteresuju za njima tako bitnu stvar, pa čak i po ceni da nakon toga deluju kao da su pali sa Marsa, ali nema odustajanja, svaki potencijalan bloger je dragocen. Dragocen je iz vrlo jednostavnog razloga, ne zato da bi se upisala još jedna recka na servisu, naprotiv, dragocena je njegova reč, dragoceno je neko njegovo mišljenje, stav, dragocen je osećaj da smo pismen narod, a jesmo. I zato kad god imate vremena i mogućnosti, navucite oklop, uzmite koplje u ruke i juriš na vetrenjače. Budite sigurni da vam niko neće odmah reći hvala za trud koji ste uložili, ali neka vam satisfakcija bude osećaj da ste bili učesnici i kreatori jedne nove subkulture na našim cyber prostorima, malo li je ?
