Žena me nikada nije razumela, a možda to nije ni mogla, jer kad sam je doveo kući, dobili smo sobu i odmah je počelo ovako; "Pazi, Dačo, da ni krevet ne škripne, da tvoji matori ne čuju... Umrla bih od stida pred njima..." Posle su došla deca, pa smo dobili svoj stan, ali i tada se sve moralo tiho, tiše, da ne probudimo decu koja su tek zaspala, da ih ne bismo ponovo satima uspavljivali.
Sad su, eto, deca odrasla i ja kažem "Pusti, Vukice, neka kćerka izleti iz gnezda, nije prerano, pusti je, neka ide kuda treba da ide, pa da i ti jednom vrisneš, makar jednom na sav glas, kad te volim! Makar i da odglumiš taj vrisak ljubavi!" Međutim, Vukica se uhvatila za kćerku i ne ispušta je.
Sad su, eto, deca odrasla i ja kažem "Pusti, Vukice, neka kćerka izleti iz gnezda, nije prerano, pusti je, neka ide kuda treba da ide, pa da i ti jednom vrisneš, makar jednom na sav glas, kad te volim! Makar i da odglumiš taj vrisak ljubavi!" Međutim, Vukica se uhvatila za kćerku i ne ispušta je.
Eva Ras
Rodjeni mrtvi, 2006
Rodjeni mrtvi, 2006
objavio:
poglavica
kategorija:
Simple Talks
obavesti prijatelja | Komentara ( 5 ) | Pošalji komentar
obavesti prijatelja | Komentara ( 5 ) | Pošalji komentar
