Ima dana kada mi se čini da nailazim na svoje reči razbacane, izvučene iz konteksa, zalepljene kao da su na oglasnoj tabli, susreću me i cere mi se... Moje reči.... A reč kao reč , upućena samo u jednom pravcu, (ne stih, ne pesma), treba da dopre tamo gde joj je mesto, udomi se, dobije svoj oblik, i ostane takva kakva jeste ili makar kakva je bila, neokaljana i nedodirnuta tuđim pogledima...
O reči moje
Prokurvale ste se
A ako već jeste
Ne budite obične kurve
Budite konkubine
Prokurvale ste se
A ako već jeste
Ne budite obične kurve
Budite konkubine
Jednom prilikom sam u trećem licu o sebi napisao ...
"Vrlo često bi se stideo svojih izgovorenih reči, jer u celoj svojoj dobronamernosti koju je nosio sa sobom, uvek mu je falila određena doza odmeronosti i interpretacije koja bi na pravi način odslikala stanje duha. Taj problem koji je obično samo njemu bio vidljiv morio ga je danima sve do onog časa kada je rešio konačno da zaćuti.
A onda mu se javila želja za pisanjem. Tišina koju bi ponekad poremetilo samo stenjanje papira pod grubim pritiskom naliv-pera bila je jedina muzika koja ga je ispunjavala. Njegove reči konačno su pronašle oblik, mir i sklad, uravnotežene u dvodimenzionalno stanje, sakrivene od od tuđih pogleda..."
... i želeo tako i da ostane...
objavio:
poglavica
kategorija:
Simple Minds
obavesti prijatelja | Komentara ( 17 ) | Pošalji komentar
obavesti prijatelja | Komentara ( 17 ) | Pošalji komentar
