Noćas je grmelo, na žalost drugačijim tonom
19/10/2006 23:40



I tako ti ja noćas oko 4:00 dovedem svesno sebe u zabladu. Dok sam mirno visio na net-u zatutnjao je grom, bar sam tako pomislio u trenu, ali sam odmah rekao sebi, ne...ne.. ako je ovo grom, onda ovakvu grmljavinu prvi put čujem u životu. Bio sam siguran da je u pitanju detonacija, ( poučen bombardovanjem Srbije `99. na nesreću ). I onda opet bum-bum-tras, nekako mi je bilo lakše da ubedim sebe da je grmljavina, pogasim sve uređaje (kako mi opet ne bi riknuo modem, jel..) i izađem napolje očekujući neku oluju koja dolazi... Pogledam na sever, nebo vedro, zvezdano, jug isto, zapad isto, istok... ma svuda vedro, nikad više zvezda nego ove noći. I onda sam bio siguran da nešto ne valja, ili da sam poludeo. I tako, trajale su konstantne detonacije, dok je tutnjalo svašta mi je prolazilo kroz glavu, te da je neka vojna vežba... te da nas je opet neki agresor krenuo gađati (nemojte da se smejete), sve do trenutka kad mi je iz Paraćina došao preplašen prijatelj s porodicom i javio šta se zapravo događa.... Jednom rečju strašno... Da ne prepričavam, odletelo je vojno skladište u vazduh, čitav grad je u nekom opsadnom stanju, dosta je civila povredjeno, kažu nema žrtava, zapravo znam isto onoliko koliko i vi ako pogledate neke vesti.... Ljudski nemar ili šta, ne znam, ali jedno znam, NATO agresori `99. ma koliko da su cepali dotično skladište, (a kidali su ga) nisu uspeli da mu naude, šta se ovo sada desilo, Boga pitaj... Još sam pod utiskom, zajebanim, jako zajebanim.... i iščekujem dalje informacije.



Staklo na ulicama Ćuprije, ni Ćuprija nije pošteđena materijalne štete.
photo by "Beta"


objavio: poglavica kategorija: Simple Talks
obavesti prijatelja | Komentara ( 28 ) | Pošalji komentar
Muka
19/10/2006 23:10



Ja nemam potrebe da sklapam rečenice. Pišem da izvedem na čistinu neke okolnosti. Biti oprezan prema lieraturi. Treba pisati kako reči dolaze pod perom, ne tražeći ih.

Ali, nešto mi se dogodilo, u to ne mogu više da sumnjam. To je došlo na način na koji dolazi bolest, ne kao obična izvesnost, ne kao očiglednost. smestilo se to podmuklo, malo - pomalo; osetio sam se malo čudnovato, malo nelagodno, to je sve. Jedanput smešteno, to više nije mrdalo, ostalo je mirno i mogao sam se ubediti da mi nije ništa, da je to bila lažna uzbuna. I eto sada to se rasprostire.

" Potpuno sam saam, ali koračam kao vojska koja se spušta na neki grad."

'Muka' - Žan Pol Sartr



objavio: poglavica kategorija: Simple Minds
obavesti prijatelja | Komentara ( 5 ) | Pošalji komentar